أَخْبَرَنَا أَبُو عَاصِمٍ ، عَنْ ابْنِ جُرَيْجٍ ، عَنْ ابْنِ أَبِي عَمَّارٍ ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ بَابَيْهِ ، عَنْ يَعْلَى بْنِ أُمَيَّةَ قَالَ : قُلْتُ لِعُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ : قَالَ اللَّهُ تَعَالَى : # فَلَيْسَ عَلَيْكُمْ جُنَاحٌ أَنْ تَقْصُرُوا مِنَ الصَّلاةِ إِنْ خِفْتُمْ سورة النساء آية 101 #، فَقَدْ أَمِنَ النَّاسُ. قَالَ : عَجِبْتُ مِمَّا عَجِبْتَ مِنْهُ، فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ : " صَدَقَةٌ تَصَدَّقَ اللَّهُ بِهَا عَلَيْكُمْ، فَاقْبَلُوهَا "
Yaʼlo ibn Umayya (roziyallohu anhu) aytdi: Men Umar ibn al-Xattobga: «Alloh taolo: ‹Agar qoʻrqsangiz, namozni qasr qilishingizda sizlarga gunoh yoʻq› (Niso surasi, 101) degan; holbuki odamlar tinch-omon boʻldilar-ku?» dedim. U: «Men ham sen taajjub qilgan narsadan taajjub qilgan edim. Shunda Rasululloh ﷺ: ‹Bu Alloh sizlarga qilgan sadaqadir, bas, uni qabul qilinglar›, dedilar», dedi.Яъло ибн Умайя (розияллоҳу анҳу) айтди: Мен Умар ибн ал-Хаттобга: «Аллоҳ таоло: ‹Агар қўрқсангиз, намозни қаср қилишингизда сизларга гуноҳ йўқ› (Нисо сураси, 101) деган; ҳолбуки одамлар тинч-омон бўлдилар-ку?» дедим. У: «Мен ҳам сен таажжуб қилган нарсадан таажжуб қилган эдим. Шунда Расулуллоҳ ﷺ: ‹Бу Аллоҳ сизларга қилган садақадир, бас, уни қабул қилинглар›, дедилар», деди.