أَخْبَرَنَا النَّضْرُ بْنُ شُمَيْلٍ ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ ، عَنْ سِمَاكِ بْنِ حَرْبٍ ، عَنْ النُّعْمَانِ هُوَ : ابْنُ بَشِيرٍ أَنَّهُ سَمِعَهُ، يَقُولُ : قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ : " سَافَرَ رَجُلٌ فِي أَرْضٍ تَنُوفَةٍ فَقَالَ : تَحْتَ شَجَرَةٍ وَمَعَهُ رَاحِلَتُهُ، وعَلَيْهَا زَادُهُ وَطَعَامُهُ، فَاسْتَيْقَظَ وَقَدْ ذَهَبَتْ رَاحِلَتُهُ، فَعَلَا شَرَفًا، فَلَمْ يَرَ شَيْئًا، ثُمَّ عَلَا شَرَفًا، فَلَمْ يَرَ شَيْئًا، ثُمَّ عَلَا شَرَفًا فَلَمْ يَرَ شَيْئًا، قَالَ : فَالْتَفَتَ فَإِذَا هُوَ بِهَا تَجُرُّ خِطَامَهَا، فَمَا هُوَ بِأَشَدَّ فَرَحًا بِهَا مِنَ اللَّهِ بِتَوْبَةِ عَبْدِهِ إِذَا تَابَ إِلَيْهِ "
Nuʼmon ibn Bashir (roziyallohu anhu)dan eshitilganki, u shunday dedi: Rasululloh ﷺ: «Bir kishi suvsiz sahroda safar qildi va bir daraxt tagida (uxlab qoldi); tuyasi yonida edi, uning ustida esa ozuqasi va taomi bor edi. Uygʻonsa, tuyasi ketib qolibdi. U bir tepalikka chiqdi — hech narsa koʻrmadi; soʻng yana bir tepalikka chiqdi — hech narsa koʻrmadi; soʻng yana bir tepalikka chiqdi — hech narsa koʻrmadi. Keyin oʻgirilib qarasa, tuyasi jilovini sudragan holda turibdi. Bas, uning tuyasidan quvongani Allohning bandasi Unga tavba qilganida (Alloh) quvonganidan koʻra qattiqroq emas», dedilar.Нуъмон ибн Башир (розияллоҳу анҳу)дан эшитилганки, у шундай деди: Расулуллоҳ ﷺ: «Бир киши сувсиз саҳрода сафар қилди ва бир дарахт тагида (ухлаб қолди); туяси ёнида эди, унинг устида эса озуқаси ва таоми бор эди. Уйғонса, туяси кетиб қолибди. У бир тепаликка чиқди — ҳеч нарса кўрмади; сўнг яна бир тепаликка чиқди — ҳеч нарса кўрмади; сўнг яна бир тепаликка чиқди — ҳеч нарса кўрмади. Кейин ўгирилиб қараса, туяси жиловини судраган ҳолда турибди. Бас, унинг туясидан қувонгани Аллоҳнинг бандаси Унга тавба қилганида (Аллоҳ) қувонганидан кўра қаттиқроқ эмас», дедилар.