أَخْبَرَنَا هَارُونُ بْنُ مُعَاوِيَةَ ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ بْنِ سُلَيْمَانَ الْمُؤَدِّبِ ، عَنْ الْأَعْمَشِ ، عَنْ مُجَاهِدٍ ، قَالَ : حَدَّثَنِي مَوْلَايَ : " أَنَّ أَهْلَهُ بَعَثُوا مَعَهُ بِقَدَحٍ فِيهِ زُبْدٌ وَلَبَنٌ إِلَى آلِهَتِهِمْ، قَالَ : فَمَنَعَنِي أَنْ آكُلَ الزُّبْدَ لِمَخَافَتِهَا، قَالَ : فَجَاءَ كَلْبٌ فَأَكَلَ الزُّبْدَ وَشَرِبَ اللَّبَنَ، ثُمَّ بَالَ عَلَى الصَّنَمِ وَهُوَ : أُسَافٌ وَنَائِلَةُ، قَالَ هَارُونُ : كَانَ الرَّجُلُ فِي الْجَاهِلِيَّةِ إِذَا سَافَرَ، حَمَلَ مَعَهُ أَرْبَعَةَ أَحْجَارٍ : ثَلَاثَةً لِقِدْرِهِ وَالرَّابِعَ يَعْبُدُهُ وَيُرَبِّي كَلْبَهُ، وَيَقْتُلُ وَلَدَهُ "
Mujohid aytadi: Menga xoʻjayinim soʻzlab berdi: Uning ahli u bilan birga sarigʻ yogʻ va sut solingan bir qadahni ilohlariga yuborishdi. U dedi: Ulardan qoʻrqqanim uchun sarigʻ yogʻni yeyishdan tiyildim. Shunda bir it kelib sarigʻ yogʻni yedi va sutni ichdi, soʻng butning ustiga siydi. U but Usof va Noila edi. Horun aytdi: Johiliyatda kishi safarga chiqsa, oʻzi bilan toʻrtta tosh olib ketardi: uchtasi qozoni uchun, toʻrtinchisiga esa ibodat qilardi. U itini boqar, farzandini esa oʻldirar edi.Мужоҳид айтади: Менга хўжайиним сўзлаб берди: Унинг аҳли у билан бирга сариғ ёғ ва сут солинган бир қадаҳни илоҳларига юборишди. У деди: Улардан қўрққаним учун сариғ ёғни ейишдан тийилдим. Шунда бир ит келиб сариғ ёғни еди ва сутни ичди, сўнг бутнинг устига сийди. У бут Усоф ва Ноила эди. Ҳорун айтди: Жоҳилиятда киши сафарга чиқса, ўзи билан тўртта тош олиб кетарди: учтаси қозони учун, тўртинчисига эса ибодат қиларди. У итини боқар, фарзандини эса ўлдирар эди.