حَدَّثَنَا بَكْرُ بْنُ خَلَفٍ أَبُو بِشْرٍ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ قُدَامَةَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ جَسْرَةَ بِنْتِ دَجَاجَةَ، قَالَتْ سَمِعْتُ أَبَا ذَرٍّ، يَقُولُ قَامَ النَّبِيُّ ـ صلى الله عليه وسلم ـ بِآيَةٍ حَتَّى أَصْبَحَ يُرَدِّدُهَا وَالآيَةُ {إِنْ تُعَذِّبْهُمْ فَإِنَّهُمْ عِبَادُكَ وَإِنْ تَغْفِرْ لَهُمْ فَإِنَّكَ أَنْتَ الْعَزِيزُ الْحَكِيمُ} .
Abu Zarr (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: «Paygʻambar ﷺ bir oyatni takrorlab, uni oʻqib tongni ottirdilar. U oyat esa: {Agar ularni azoblasang, ular Sening bandalaringdir. Agar ularni magʻfirat qilsang, albatta, Sen Aziz va Hakimdirsan} degan oyat edi».Абу Зарр (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: «Пайғамбар ﷺ бир оятни такрорлаб, уни ўқиб тонгни оттирдилар. У оят эса: {Агар уларни азобласанг, улар Сенинг бандаларингдир. Агар уларни мағфират қилсанг, албатта, Сен Азиз ва Ҳакимдирсан} деган оят эди».