قَالَ حُصَيْنٌ : فَذَكَرَ لِي مَنْصُورٌ ، عَنْ مُجَاهِدٍ أَنَّهُ بَلَغَ سَبْعًا ، ثُمَّ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ : " إِنَّ لِكُلِّ عَمَلٍ شِرَّةً ، وَلِكُلِّ شِرَّةٍ فَتْرَةٌ ، فَمَنْ كَانَتْ فَتْرَتُهُ إِلَى سُنَّتِي ، فَقَدِ اهْتَدَى ، وَمَنْ كَانَتْ فَتْرَتُهُ إِلَى غَيْرِ ذَلِكَ فَقَدْ هَلَكَ " . فَقَالَ عَبْدُ اللَّهِ : لأَنْ أَكُونَ قَبِلْتُ رُخْصَةَ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَحَبُّ إِلَيَّ مِنْ أَنْ يَكُونَ لِي مِثْلُ أَهْلِي وَمَالِي ، وَأَنَا الْيَوْمَ شَيْخٌ قَدْ كَبِرْتُ وَضَعُفْتُ ، وَأَكْرَهُ أَنْ أَتْرُكَ مَا أَمَرَنِي بِهِ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ
Husayn aytdi: Mansur menga Mujohiddan (naql qilib) zikr qildiki, u yetti (kun)ga yetdi. Soʻng Rasululloh ﷺ: «Har bir amalning bir shijoati bor, har bir shijoatning esa bir susayishi bor. Kimning susayishi mening sunnatimga (qarab) boʻlsa, u hidoyat topibdi; kimning susayishi bundan boshqasiga boʻlsa, u halok boʻlibdi», dedilar. Abdulloh dedi: «Rasululloh ﷺning ruxsatlarini qabul qilgan boʻlishim men uchun ahlim va molim kabi (narsaga ega boʻlishimdan) suyukliroqdir. Men bugun keksayib, holsizlanib qolgan cholman, lekin Rasululloh ﷺ menga buyurgan narsani tark etishni yoqtirmayman».Ҳусайн айтди: Мансур менга Мужоҳиддан (нақл қилиб) зикр қилдики, у етти (кун)га етди. Сўнг Расулуллоҳ ﷺ: «Ҳар бир амалнинг бир шижоати бор, ҳар бир шижоатнинг эса бир сусайиши бор. Кимнинг сусайиши менинг суннатимга (қараб) бўлса, у ҳидоят топибди; кимнинг сусайиши бундан бошқасига бўлса, у ҳалок бўлибди», дедилар. Абдуллоҳ деди: «Расулуллоҳ ﷺнинг рухсатларини қабул қилган бўлишим мен учун аҳлим ва молим каби (нарсага эга бўлишимдан) суюклироқдир. Мен бугун кексайиб, ҳолсизланиб қолган чолман, лекин Расулуллоҳ ﷺ менга буюрган нарсани тарк этишни ёқтирмайман».