حَدَّثَنَا بُنْدَارٌ ، وَأَبُو مُوسَى ، وَمُحَمَّدُ بْنُ يَحْيَى ، وَيُوسُفُ بْنُ مُوسَى ، قَالُوا : حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ ، حَدَّثَنِي أَبِي ، عَنْ ثُمَامَةَ ، قَالَ : حَدَّثَنِي أَنَسُ بْنُ مَالِكٍ ، أَنَّ أَبَا بَكْرٍ كَتَبَ لَهُ : " بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَنِ الرَّحِيمِ ، هَذِهِ فَرِيضَةُ الصَّدَقَةِ الَّتِي فَرَضَهَا رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ عَلَى الْمُسْلِمِينَ الَّتِي أَمَرَ اللَّهُ بِهَا رَسُولَهُ " ، فَذَكَرَ الْحَدِيثَ ، وَقَالُوا فِي الْحَدِيثِ : " مَنْ بَلَغَتْ عِنْدَهُ صَدَقَةُ الْجَذَعَةِ ، وَلَيْسَتْ عِنْدَهُ جَذَعَةٌ ، وَعِنْدَهُ حِقَّةٌ ، فَإِنَّهَا تُقْبَلُ مِنْهُ ، وَيَجْعَلُ مَعَهَا شَاتَيْنِ إِذَا اسْتَيْسَرَتَا أَوْ عِشْرِينَ دِرْهَمًا " قَالَ بُنْدَارٌ : " وَيَجْعَلُ مَكَانَهَا شَاتَيْنِ ، وَمَنْ بَلَغَتْ عِنْدَهُ صَدَقَةُ الْحِقَّةِ ، وَلَيْسَتْ عِنْدَهُ حِقَّةٌ ، وَعِنْدَهُ جَذَعَةٌ ، فَإِنَّهَا تُقْبَلُ مِنْهُ الْجَذَعَةُ ، وَيُعْطِيهِ الْمُصَدِّقُ عِشْرِينَ دِرْهَمًا أَوْ شَاتَيْنِ ، وَمَنْ بَلَغَتْ صَدَقَتُهُ الْحِقَّةَ ، وَلَيْسَتْ عِنْدَهُ إِلا ابْنَةُ لَبُونٍ ، فَإِنَّهَا تُقْبَلُ مِنْهُ ابْنَةُ لَبُونٍ ، وَيُعْطَى مَعَهَا شَاتَيْنِ أَوْ عِشْرِينَ دِرْهَمًا ، وَمَنْ بَلَغَتْ صَدَقَتُهُ ابْنَةُ لَبُونٍ ، وَلَيْسَتْ عِنْدَهُ وَعِنْدَهُ حِقَّةٌ ، فَإِنَّهَا تُقْبَلُ مِنْهُ الْحِقَّةُ ، وَيُعْطِيهِ مَعَهَا الْمُصَدِّقُ عِشْرِينَ دِرْهَمًا أَوْ شَاتَيْنِ ، وَمَنْ بَلَغَتْ صَدَقَتُهُ ابْنَةُ لَبُونٍ ، وَلَيْسَتْ عِنْدَهُ ، وَعِنْدَهُ مَخَاضٌ ، فَإِنَّهَا تُقْبَلُ مِنْهُ ابْنَةُ مَخَاضٍ ، وَيُعْطَى مَعَهَا عِشْرِينَ دِرْهَمًا أَوْ شَاتَيْنِ ، وَمَنْ بَلَغَتْ صَدَقَتُهُ ابْنَةُ مَخَاضٍ ، وَلَيْسَتْ عِنْدَهُ ، وَعِنْدَهُ ابْنَةُ لَبُونٍ ، فَإِنَّهَا تُقْبَلُ مِنْهُ بِنْتُ لَبُونٍ ، وَيُعْطِيهِ الْمُصَدِّقُ عِشْرِينَ دِرْهَمًا أَوْ شَاتَيْنِ ، فَمَنْ لَمْ يَكُنْ عِنْدَهُ ابْنَةُ مَخَاضٍ عَلَى وَجْهِهَا ، وَعِنْدَهُ ابْنُ لَبُونٍ ذَكَرٌ فَإِنَّهُ يُقْبَلُ مِنْهُ ، وَلَيْسَ مَعَهُ شَيْءٌ "
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, Abu Bakr unga: «Bismillahir rohmanir rohiym. Bu — Rasululloh ﷺ musulmonlarga farz qilgan, Alloh oʻz Rasuliga buyurgan sadaqa farizasidir», deb yozib berdi — soʻng hadisni zikr qildi va ular hadisda shunday dedilar: «Kimning zimmasiga jazaa sadaqasi yetgan boʻlsa-yu, unda jazaa boʻlmay, hiqqa boʻlsa, undan u qabul qilinadi va u bilan birga — oson boʻlsa — ikkita qoʻy yoki yigirma dirham (qoʻshib) beradi». Bundor: «Uning oʻrniga ikkita qoʻy qoʻshadi», dedi. «Kimning zimmasiga hiqqa sadaqasi yetgan boʻlsa-yu, unda hiqqa boʻlmay, jazaa boʻlsa, undan jazaa qabul qilinadi va zakot yigʻuvchi unga yigirma dirham yoki ikkita qoʻy beradi. Kimning sadaqasi hiqqaga yetgan boʻlsa-yu, unda bintu labundan boshqasi boʻlmasa, undan bintu labun qabul qilinadi va u bilan birga ikkita qoʻy yoki yigirma dirham beradi. Kimning sadaqasi bintu labunga yetgan boʻlsa-yu, unda u boʻlmay, hiqqa boʻlsa, undan hiqqa qabul qilinadi va zakot yigʻuvchi u bilan birga unga yigirma dirham yoki ikkita qoʻy beradi. Kimning sadaqasi bintu labunga yetgan boʻlsa-yu, unda u boʻlmay, maxoz boʻlsa, undan bintu maxoz qabul qilinadi va u bilan birga yigirma dirham yoki ikkita qoʻy beradi. Kimning sadaqasi bintu maxozga yetgan boʻlsa-yu, unda u boʻlmay, bintu labun boʻlsa, undan bintu labun qabul qilinadi va zakot yigʻuvchi unga yigirma dirham yoki ikkita qoʻy beradi. Kimda oʻz holicha bintu maxoz boʻlmay, erkak ibnu labun boʻlsa, undan u qabul qilinadi va u bilan birga hech narsa (qoʻshilmaydi)».Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, Абу Бакр унга: «Бисмиллаҳир роҳманир роҳийм. Бу — Расулуллоҳ ﷺ мусулмонларга фарз қилган, Аллоҳ ўз Расулига буюрган садақа фаризасидир», деб ёзиб берди — сўнг ҳадисни зикр қилди ва улар ҳадисда шундай дедилар: «Кимнинг зиммасига жазаа садақаси етган бўлса-ю, унда жазаа бўлмай, ҳиққа бўлса, ундан у қабул қилинади ва у билан бирга — осон бўлса — иккита қўй ёки йигирма дирҳам (қўшиб) беради». Бундор: «Унинг ўрнига иккита қўй қўшади», деди. «Кимнинг зиммасига ҳиққа садақаси етган бўлса-ю, унда ҳиққа бўлмай, жазаа бўлса, ундан жазаа қабул қилинади ва закот йиғувчи унга йигирма дирҳам ёки иккита қўй беради. Кимнинг садақаси ҳиққага етган бўлса-ю, унда бинту лабундан бошқаси бўлмаса, ундан бинту лабун қабул қилинади ва у билан бирга иккита қўй ёки йигирма дирҳам беради. Кимнинг садақаси бинту лабунга етган бўлса-ю, унда у бўлмай, ҳиққа бўлса, ундан ҳиққа қабул қилинади ва закот йиғувчи у билан бирга унга йигирма дирҳам ёки иккита қўй беради. Кимнинг садақаси бинту лабунга етган бўлса-ю, унда у бўлмай, махоз бўлса, ундан бинту махоз қабул қилинади ва у билан бирга йигирма дирҳам ёки иккита қўй беради. Кимнинг садақаси бинту махозга етган бўлса-ю, унда у бўлмай, бинту лабун бўлса, ундан бинту лабун қабул қилинади ва закот йиғувчи унга йигирма дирҳам ёки иккита қўй беради. Кимда ўз ҳолича бинту махоз бўлмай, эркак ибну лабун бўлса, ундан у қабул қилинади ва у билан бирга ҳеч нарса (қўшилмайди)».