حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ بُنْدَارٌ ، حَدَّثَنِي الْعَلاءُ بْنُ الْفَضْلِ بْنِ عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ أَبِي سَوِيَّةَ ، حَدَّثَنِي عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عِكْرَاشٍ ، عَنْ أَبِيهِ عِكْرَاشِ بْنِ ذُؤَيْبٍ ، قَالَ : بَعَثَنِي بَنُو مُرَّةَ بْنُ عُبَيْدٍ بِصَدَقَاتِ أَمْوَالِهِمْ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ ، فَقَدِمْتُ عَلَيْهِ الْمَدِينَةَ ، فَوَجَدْتُهُ جَالِسًا بَيْنَ الْمُهَاجِرِينَ ، وَالأَنْصَارِ ، فَقَدِمْتُ عَلَيْهِ بِإِبِلٍ كَأَنَّهَا عُذُوقُ الأَرْطَأ ، فَقَالَ : " مَنِ الرَّجُلِ ؟ " فَقُلْتُ : عِكْرَاشُ بْنُ ذُؤَيْبٍ ، قَالَ : " ارْفَعْ فِي النَّسَبِ " ، قُلْتُ : ابْنُ حَرْقُوصِ بْنِ خَوْرَةَ بْنِ عَمْرِو بْنِ النَّزَّالِ بْنِ مُرَّةَ بْنِ عُبَيْدٍ ، وَهَذِهِ صَدَقَاتُ بَنِي مُرَّةَ بْنِ عُبَيْدٍ ، قَالَ : فَتَبَسَّمَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ ، ثُمَّ قَالَ : " هَذِهِ إِبِلُ قَوْمِي ، هَذِهِ صَدَقَاتُ قَوْمِي " ، ثُمَّ أَمَرَ بِهَا أَنْ تُوسَمَ بِمَيْسَمِ إِبِلِ الصَّدَقَةِ ، وَتُضَمَّ إِلَيْهَا ، ثُمَّ أَخَذَ بِيَدِي ، فَانْطَلَقَ بِي إِلَى بَيْتِ أُمِّ سَلَمَةَ ، فَذَكَرَ الْحَدِيثَ
Ikrosh ibn Zuayb (roziyallohu anhu) aytdi: Meni Banu Murra ibn Ubayd mollarining sadaqalari bilan Rasululloh ﷺning huzurlariga joʻnatdi. Men u zotning oldilariga Madinaga keldim va u zotni muhojirlar bilan ansorlar orasida oʻtirgan holda topdim. Men u zotning oldilariga goʻyo artʼa (daraxtining) shoxlaridek (koʻrkam) tuyalar bilan keldim. U zot: «Bu kishi kim?» dedilar. Men: «Ikrosh ibn Zuayb», dedim. U zot: «Nasabda yuqoriroq (koʻtaril)», dedilar. Men: «Ibn Harquz ibn Xavra ibn Amr ibn an-Nazzol ibn Murra ibn Ubayd; mana bular Banu Murra ibn Ubaydning sadaqalaridir», dedim. (Ikrosh) aytdi: Shunda Rasululloh ﷺ tabassum qildilar, soʻng: «Bular mening qavmimning tuyalari, bular mening qavmimning sadaqalaridir», dedilar. Soʻng ularni sadaqa tuyalarining tamgʻasi bilan tamgʻalab, ularga qoʻshishga amr qildilar. Soʻng qoʻlimdan ushlab, meni Ummu Salamaning uyiga olib bordilar — soʻng hadisni zikr qildi.Икрош ибн Зуайб (розияллоҳу анҳу) айтди: Мени Бану Мурра ибн Убайд молларининг садақалари билан Расулуллоҳ ﷺнинг ҳузурларига жўнатди. Мен у зотнинг олдиларига Мадинага келдим ва у зотни муҳожирлар билан ансорлар орасида ўтирган ҳолда топдим. Мен у зотнинг олдиларига гўё артъа (дарахтининг) шохларидек (кўркам) туялар билан келдим. У зот: «Бу киши ким?» дедилар. Мен: «Икрош ибн Зуайб», дедим. У зот: «Насабда юқорироқ (кўтарил)», дедилар. Мен: «Ибн Ҳарқуз ибн Хавра ибн Амр ибн ан-Наззол ибн Мурра ибн Убайд; мана булар Бану Мурра ибн Убайднинг садақаларидир», дедим. (Икрош) айтди: Шунда Расулуллоҳ ﷺ табассум қилдилар, сўнг: «Булар менинг қавмимнинг туялари, булар менинг қавмимнинг садақаларидир», дедилар. Сўнг уларни садақа туяларининг тамғаси билан тамғалаб, уларга қўшишга амр қилдилар. Сўнг қўлимдан ушлаб, мени Умму Саламанинг уйига олиб бордилар — сўнг ҳадисни зикр қилди.