عَن أبي بن كَعْب فِي قَوْلِ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ (وَإِذْ أَخَذَ رَبُّكَ مِنْ بَنِي آدَمَ مِنْ ظُهُورهمْ ذرياتهم وأشهدهم على أنفسهم) الْآيَة قَالَ جمعهم فجعلهم أرواحا ثُمَّ صَوَّرَهُمْ فَاسْتَنْطَقَهُمْ فَتَكَلَّمُوا ثُمَّ أَخَذَ عَلَيْهِمُ الْعَهْدَ وَالْمِيثَاقَ وَأَشْهَدَهُمْ عَلَى أَنْفُسِهِمْ أَلَسْتُ بِرَبِّكُمْ قَالَ فَإِنِّي أشهد عَلَيْكُم السَّمَوَات السَّبْعَ وَالْأَرَضِينَ السَّبْعَ وَأُشْهِدُ عَلَيْكُمْ أَبَاكُمْ آدَمَ عَلَيْهِ السَّلَام أَنْ تَقُولُوا يَوْمَ الْقِيَامَةِ لَمْ نَعْلَمْ بِهَذَا اعْلَمُوا أَنَّهُ لَا إِلَهَ غَيْرِي وَلَا رَبَّ غَيْرِي فَلَا تُشْرِكُوا بِي شَيْئا وَإِنِّي سَأُرْسِلُ إِلَيْكُمْ رُسُلِي يُذَكِّرُونَكُمْ عَهْدِي وَمِيثَاقِي وَأُنْزِلُ عَلَيْكُمْ كُتُبِي قَالُوا شَهِدْنَا بِأَنَّكَ رَبُّنَا وَإِلَهُنَا لَا رب لَنَا غَيْرُكَ فَأَقَرُّوا بِذَلِكَ وَرُفِعَ عَلَيْهِمْ آدَمُ يَنْظُرُ إِلَيْهِمْ فَرَأَى الْغَنِيَّ وَالْفَقِيرَ وَحَسَنَ الصُّورَةِ وَدُونَ ذَلِكَ فَقَالَ رَبِّ لَوْلَا سَوَّيْتَ بَيْنَ عِبَادِكَ قَالَ إِنِّي أَحْبَبْتُ أَنْ أَشْكُرَ وَرَأَى الْأَنْبِيَاءَ فِيهِمْ مِثْلَ السُّرُجِ عَلَيْهِمُ النُّورُ خُصُّوا بِمِيثَاقٍ آخَرَ فِي الرِّسَالَةِ وَالنُّبُوَّةِ وَهُوَ قَوْلُهُ تَعَالَى (وَإِذ أَخذنَا من النَّبِيين ميثاقهم) إِلَى قَوْله (عِيسَى ابْن مَرْيَم) كَانَ فِي تِلْكَ الْأَرْوَاحِ فَأَرْسَلَهُ إِلَى مَرْيَمَ فَحُدِّثَ عَنْ أُبَيٍّ أَنَّهُ دَخَلَ مِنْ فِيهَا. رَوَاهُ أَحْمد
Ubay ibn Kaʼb (roziyallohu anhu)dan Alloh azza va jallaning {Robbing Odam bolalarining pushtlaridan zurriyotlarini olib, ularni oʻzlariga qarshi guvoh qilgan vaqtni (eslang)} (Aʼrof 172) oyati haqida rivoyat qilinadi: (Alloh) ularni toʻpladi va ruhlar qilib qoʻydi, soʻng ularga suvrat berdi, soʻng ularni soʻzlatdi, ular gapirdilar. Soʻng ulardan ahdu paymon oldi hamda ularni oʻzlariga qarshi guvoh qilib: {Men sizning Robbingiz emasmanmi?} dedi. (Ular: ‹Ha›, dedilar.) (Alloh): ‹Men sizlarga qarshi yetti osmon va yetti yerni guvoh qilaman, hamda otangiz Odam alayhissalomni sizlarga qarshi guvoh qilaman, qiyomat kuni ‹Biz buni bilmagan edik›, demasligingiz uchun. Bilinglarki, Mendan oʻzga iloh yoʻq va Mendan oʻzga Robb yoʻq, bas, Menga hech narsani sherik qilmanglar. Men sizlarga paygʻambarlarimni yuboraman, ular sizlarga ahdu paymonimni eslatadilar, hamda sizlarga kitoblarimni nozil qilaman›, dedi. Ular: ‹Sen bizning Robbimiz va Ilohimiz ekaningga guvohlik berdik, Sendan oʻzga bizga Robb yoʻq›, dedilar. Shunday qilib, ular buni iqror qildilar. Odam ularning ustiga koʻtarildi va ularga qaray boshladi, bas, boyni ham, kambagʻalni ham, chiroyli suvratdagini ham, undan pastini ham koʻrdi. U: ‹Robbim, bandalaring orasini teng qilsang boʻlmasmidi?›, dedi. (Alloh): ‹Men shukr qilinishimni yoqtirdim›, dedi. U (Odam) ularning orasida paygʻambarlarni chiroqlardek, ustlarida nur bilan koʻrdi. Ular risolat va nubuvvatda oʻzga bir paymon bilan xoslangan edilar. Bu (Allohning): {Paygʻambarlardan ahdlarini olgan vaqtimizni (eslang)} degan soʻzidan {Iso ibn Maryam}gacha boʻlgan (oyati)dir (Ahzob 7). U (Iso) ana oʻsha ruhlar orasida edi, soʻng (Alloh) uni Maryamga yubordi. Ubaydan rivoyat qilinishicha, u (ruh) uning ogʻzidan kirgan. «Ahmad rivoyat qilgan».Убай ибн Каъб (розияллоҳу анҳу)дан Аллоҳ азза ва жалланинг {Роббинг Одам болаларининг пуштларидан зурриётларини олиб, уларни ўзларига қарши гувоҳ қилган вақтни (эсланг)} (Аъроф 172) ояти ҳақида ривоят қилинади: (Аллоҳ) уларни тўплади ва руҳлар қилиб қўйди, сўнг уларга суврат берди, сўнг уларни сўзлатди, улар гапирдилар. Сўнг улардан аҳду паймон олди ҳамда уларни ўзларига қарши гувоҳ қилиб: {Мен сизнинг Роббингиз эмасманми?} деди. (Улар: ‹Ҳа›, дедилар.) (Аллоҳ): ‹Мен сизларга қарши етти осмон ва етти ерни гувоҳ қиламан, ҳамда отангиз Одам алайҳиссаломни сизларга қарши гувоҳ қиламан, қиёмат куни ‹Биз буни билмаган эдик›, демаслигингиз учун. Билингларки, Мендан ўзга илоҳ йўқ ва Мендан ўзга Робб йўқ, бас, Менга ҳеч нарсани шерик қилманглар. Мен сизларга пайғамбарларимни юбораман, улар сизларга аҳду паймонимни эслатадилар, ҳамда сизларга китобларимни нозил қиламан›, деди. Улар: ‹Сен бизнинг Роббимиз ва Илоҳимиз эканингга гувоҳлик бердик, Сендан ўзга бизга Робб йўқ›, дедилар. Шундай қилиб, улар буни иқрор қилдилар. Одам уларнинг устига кўтарилди ва уларга қарай бошлади, бас, бойни ҳам, камбағални ҳам, чиройли сувратдагини ҳам, ундан пастини ҳам кўрди. У: ‹Роббим, бандаларинг орасини тенг қилсанг бўлмасмиди?›, деди. (Аллоҳ): ‹Мен шукр қилинишимни ёқтирдим›, деди. У (Одам) уларнинг орасида пайғамбарларни чироқлардек, устларида нур билан кўрди. Улар рисолат ва нубувватда ўзга бир паймон билан хосланган эдилар. Бу (Аллоҳнинг): {Пайғамбарлардан аҳдларини олган вақтимизни (эсланг)} деган сўзидан {Исо ибн Марям}гача бўлган (ояти)дир (Аҳзоб 7). У (Исо) ана ўша руҳлар орасида эди, сўнг (Аллоҳ) уни Марямга юборди. Убайдан ривоят қилинишича, у (руҳ) унинг оғзидан кирган. «Аҳмад ривоят қилган».