HadislarҲадисларPaygʻambarlar vorislariПайғамбарлар ворислари
Mishkot ul-masobih · HadisМишкот ул-масобиҳ · Ҳадис4055Bob 11:Боб 11: Fayʼ - 1-faslФайъ - 1-фаслباب الفيء - الفصل الأول

عَن مالكِ بن أوْسِ بنِ الحَدَثانِ قَالَ: قَالَ عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ: إِنَّ اللَّهَ قَدْ خَصَّ رَسُولَهُ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فِي هَذَا الْفَيْءِ بِشَيْءٍ لَمْ عطه أحدا غيرَه ثُمَّ قَرَأَ (مَا أَفَاءَ اللَّهُ عَلَى رَسُولِهِ مِنْهُم) إِلى قولِه (قديرٌ) فكانتْ هَذِه خَالِصَة لرَسُول اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يُنْفِقُ عَلَى أَهْلِهِ نَفَقَةَ سَنَتِهِمْ مِنْ هَذَا الْمَالِ. ثُمَّ يَأْخُذُ مَا بَقِيَ فَيَجْعَلُهُ مَجْعَلَ مَالِ اللَّهِ

Molik ibn Avs (rahimahulloh)dan rivoyat qilinadi: Men uyimda ekanimda, quyosh baland koʻtarildi va havo isib ketdi. Birdan Umar ibn Xattobning elchisi mening oldimga kelib: «Moʻminlar amiri seni (chaqirib) yubordi», — dedi. Bas, men u bilan birga bordim — to Umar — xurmo bargidan yasalgan, hech qanday toʻshak yopilmagan bir karavotda oʻtirib, charm yostiqqa suyanib turgan joyga kirguncha. Men unga salom berib, oʻtirdim. U: «Ey Molik! Qavmingdan — oilali baʼzi kishilar mening oldimga keldi va men ularga (biroz) inʼom berilishini buyurdim; bas, uni olib, ular orasida taqsimla», — dedi. Men: «Ey moʻminlar amiri! Men buni boshqa birovga buyurishingizni istardim», — dedim. U: «Ey kishi! Uni ol», — dedi. Men u bilan birga oʻtirib turganimda, uning eshik ogʻasi Yarfaʼ kelib: «Usmon, Abdurrahmon ibn Avf, Zubayr va Saʼd ibn Abu Vaqqos sizdan (kirishga) ruxsat soʻramoqda; ularni kiritaymi?» — dedi. Umar: «Ha», — dedi. Bas, ular kiritildi, kirib, salom berib, oʻtirdi. Bir oz oʻtgach, Yarfaʼ yana kelib: «Ali va Abbosni kiritaymi?» — dedi. Umar: «Ha», — dedi. Bas, ular kiritildi, kirib, salom berib, oʻtirdi. Soʻng Abbos: «Ey moʻminlar amiri! Men bilan bu (yaʼni Ali) orasida hukm chiqaring», — dedi. Ular — Alloh oʻz Rasuliga fayʼ sifatida bergan Bani Nazir mulki haqida — nizolashayotgan edi. (Usmon va uning sheriklari) guruhi: «Ey moʻminlar amiri! Ular orasida hukm qiling va ikkalasini bir-biridan (nizodan) xalos qiling», — dedi. Umar: «Sabr qilinglar! Men sizlarni — izni bilan osmon va yer (barpo boʻlib) turgan Alloh haqi — soʻrayman: sizlar bilasizmiki, Allohning Rasuli ﷺ: ‹Bizning (yaʼni paygʻambarlarning) mol-mulkimiz meros qilib olinmaydi; biz nima qoldirsak, u — sadaqa(dir)›, — degan va Allohning Rasuli ﷺ (‹biz› deyish bilan) oʻzini nazarda tutgan?» — dedi. Guruh: «U shunday degan», — dedi. Soʻng Umar Ali va Abbosga yuzlanib: «Men sizlarni Alloh haqi (bilan) soʻrayman: bilasizmiki, Allohning Rasuli ﷺ shunday degan?» — dedi. Ular: «U shunday degan», — dedi. Umar: «Endi men sizlarga bu ish haqida gapiraman. Alloh oʻz Rasuliga bu fayʼdan biror (narsa)ni — boshqa hech kimga bermagan — alohida inʼom qildi», — dedi. Soʻng Umar (quyidagi) muqaddas oyatlarni oʻqidi: ‹Alloh ulardan (Bani Nazirdan) Rasuliga (Muhammadga) fayʼ (oʻlja) sifatida bergan narsa uchun, sizlar na ot va na tuya (chopib) yurish qildingiz; lekin Alloh oʻz paygʻambarlarini xohlagan kishilari ustidan gʻolib qiladi. Alloh har narsaga Qodir(dir)› (Hashr, 6). Umar qoʻshdi: «Bas, bu mulk Allohning Rasuli ﷺ ga alohida berilgan edi; lekin, Allohga qasamki, u zot na uni egallab, sizlarni (undan) mahrum qildi, na uni sizlardan (yashirib) oʻziga (xos) qildi; balki uni hammangizga berib, sizlar orasida taqsimladi — to bu mulk undan (oʻsha taqsimotdan) ortib qolguncha. Allohning Rasuli ﷺ — oilasining yillik xarajatlarini shu mulkdan sarflar va qolgan daromadini Alloh yoʻlida sarflanishi uchun saqlar edi. Allohning Rasuli ﷺ butun umri davomida shunday qilib keldi. Men sizlarni Alloh haqi (bilan) soʻrayman: buni bilasizmi?» — dedi. Ular ‹ha› deb javob berdi. Soʻng Umar Ali va Abbosga: «Men sizlarni Alloh haqi (bilan) soʻrayman: buni bilasizmi?» — dedi. Umar qoʻshdi: «Alloh oʻz Paygʻambarini (huzuriga) olganida (yaʼni vafot etganida), Abu Bakr: ‹Men — Allohning Rasuli ﷺ ning oʻrinbosariman›, — dedi va Abu Bakr oʻsha mulkni oʻz zimmasiga olib, uni — Allohning Rasuli ﷺ qilganidek — boshqardi; Alloh biladiki, u rostgoʻy, taqvodor va hidoyat topgan edi hamda haqqa ergashuvchi edi. Soʻng Alloh Abu Bakrni (huzuriga) oldi va men Abu Bakrning oʻrinbosari boʻldim; men oʻsha mulkni xalifaligimning dastlabki ikki yili davomida oʻz tasarrufimda ushlab, uni — Allohning Rasuli ﷺ va Abu Bakr qilganidek — boshqardim; Alloh biladiki, men rostgoʻy, taqvodor, hidoyat topgan va haqqa ergashuvchi edim. Endi sizlar ikkovingiz (Ali va Abbos) — bir xil daʼvo bilan, bir xil ishni keltirib — men bilan gaplashish uchun keldingiz; sen, Abbos, jiyaning mulkidan oʻz ulushingni soʻrab keldingsan; bu kishi — Ali esa — xotinining otasidan (qolgan) mulkdan ulushini soʻrab keldi. Men sizlar ikkovingizga aytdimki, Allohning Rasuli ﷺ: ‹Bizning (paygʻambarlarning) mulklarimiz meros qilib olinmaydi; biz nima qoldirsak, u — sadaqa(dir)›, — degan. Men bu mulkni sizlarga topshirishni maʼqul koʻrganimda, sizlarga: ‹Agar xohlasangiz, men bu mulkni sizlarga topshirishga tayyorman — shu shart bilanki, sizlar Allohning ahdi va vaʼdasini olasiz: uni — Allohning Rasuli ﷺ, Abu Bakr va men (boshqarganimdek) — boshqarasiz›, — dedim. Bas, ikkovingiz (menga): ‹Uni bizga topshir›, — dedingiz va men shu shart bilan uni sizlarga topshirdim. Men sizlarni Alloh haqi (bilan) soʻrayman: men uni sizlarga shu shart bilan topshirdimmi?» — dedi. Guruh: «Ha», — dedi. Soʻng Umar Ali va Abbosga yuzlanib: «Men sizlarni Alloh haqi (bilan) soʻrayman: men uni sizlarga shu shart bilan topshirdimmi?» — dedi. Ular: «Ha», — dedi. U: «Endi sizlar boshqacha qaror (chiqarishimni) istaysizmi? Allohga qasamki — izni bilan osmon va yer (barpo boʻlib) turgan Alloh haqi — men (allaqachon chiqargan) qarorimdan boshqa hech qanday qaror chiqarmayman. Agar sizlar uni boshqara olmasangiz, uni menga qaytaringlar va men sizlarning nomingizdan bu ishni bajaraman», — dedi.Молик ибн Авс (раҳимаҳуллоҳ)дан ривоят қилинади: Мен уйимда эканимда, қуёш баланд кўтарилди ва ҳаво исиб кетди. Бирдан Умар ибн Хаттобнинг элчиси менинг олдимга келиб: «Мўминлар амири сени (чақириб) юборди», — деди. Бас, мен у билан бирга бордим — то Умар — хурмо баргидан ясалган, ҳеч қандай тўшак ёпилмаган бир каравотда ўтириб, чарм ёстиққа суяниб турган жойга киргунча. Мен унга салом бериб, ўтирдим. У: «Эй Молик! Қавмингдан — оилали баъзи кишилар менинг олдимга келди ва мен уларга (бироз) инъом берилишини буюрдим; бас, уни олиб, улар орасида тақсимла», — деди. Мен: «Эй мўминлар амири! Мен буни бошқа бировга буюришингизни истардим», — дедим. У: «Эй киши! Уни ол», — деди. Мен у билан бирга ўтириб турганимда, унинг эшик оғаси Ярфаъ келиб: «Усмон, Абдурраҳмон ибн Авф, Зубайр ва Саъд ибн Абу Ваққос сиздан (киришга) рухсат сўрамоқда; уларни киритайми?» — деди. Умар: «Ҳа», — деди. Бас, улар киритилди, кириб, салом бериб, ўтирди. Бир оз ўтгач, Ярфаъ яна келиб: «Али ва Аббосни киритайми?» — деди. Умар: «Ҳа», — деди. Бас, улар киритилди, кириб, салом бериб, ўтирди. Сўнг Аббос: «Эй мўминлар амири! Мен билан бу (яъни Али) орасида ҳукм чиқаринг», — деди. Улар — Аллоҳ ўз Расулига файъ сифатида берган Бани Назир мулки ҳақида — низолашаётган эди. (Усмон ва унинг шериклари) гуруҳи: «Эй мўминлар амири! Улар орасида ҳукм қилинг ва иккаласини бир-биридан (низодан) халос қилинг», — деди. Умар: «Сабр қилинглар! Мен сизларни — изни билан осмон ва ер (барпо бўлиб) турган Аллоҳ ҳақи — сўрайман: сизлар биласизмики, Аллоҳнинг Расули ﷺ: ‹Бизнинг (яъни пайғамбарларнинг) мол-мулкимиз мерос қилиб олинмайди; биз нима қолдирсак, у — садақа(дир)›, — деган ва Аллоҳнинг Расули ﷺ (‹биз› дейиш билан) ўзини назарда тутган?» — деди. Гуруҳ: «У шундай деган», — деди. Сўнг Умар Али ва Аббосга юзланиб: «Мен сизларни Аллоҳ ҳақи (билан) сўрайман: биласизмики, Аллоҳнинг Расули ﷺ шундай деган?» — деди. Улар: «У шундай деган», — деди. Умар: «Энди мен сизларга бу иш ҳақида гапираман. Аллоҳ ўз Расулига бу файъдан бирор (нарса)ни — бошқа ҳеч кимга бермаган — алоҳида инъом қилди», — деди. Сўнг Умар (қуйидаги) муқаддас оятларни ўқиди: ‹Аллоҳ улардан (Бани Назирдан) Расулига (Муҳаммадга) файъ (ўлжа) сифатида берган нарса учун, сизлар на от ва на туя (чопиб) юриш қилдингиз; лекин Аллоҳ ўз пайғамбарларини хоҳлаган кишилари устидан ғолиб қилади. Аллоҳ ҳар нарсага Қодир(дир)› (Ҳашр, 6). Умар қўшди: «Бас, бу мулк Аллоҳнинг Расули ﷺ га алоҳида берилган эди; лекин, Аллоҳга қасамки, у зот на уни эгаллаб, сизларни (ундан) маҳрум қилди, на уни сизлардан (яшириб) ўзига (хос) қилди; балки уни ҳаммангизга бериб, сизлар орасида тақсимлади — то бу мулк ундан (ўша тақсимотдан) ортиб қолгунча. Аллоҳнинг Расули ﷺ — оиласининг йиллик харажатларини шу мулкдан сарфлар ва қолган даромадини Аллоҳ йўлида сарфланиши учун сақлар эди. Аллоҳнинг Расули ﷺ бутун умри давомида шундай қилиб келди. Мен сизларни Аллоҳ ҳақи (билан) сўрайман: буни биласизми?» — деди. Улар ‹ҳа› деб жавоб берди. Сўнг Умар Али ва Аббосга: «Мен сизларни Аллоҳ ҳақи (билан) сўрайман: буни биласизми?» — деди. Умар қўшди: «Аллоҳ ўз Пайғамбарини (ҳузурига) олганида (яъни вафот этганида), Абу Бакр: ‹Мен — Аллоҳнинг Расули ﷺ нинг ўринбосариман›, — деди ва Абу Бакр ўша мулкни ўз зиммасига олиб, уни — Аллоҳнинг Расули ﷺ қилганидек — бошқарди; Аллоҳ биладики, у ростгўй, тақводор ва ҳидоят топган эди ҳамда ҳаққа эргашувчи эди. Сўнг Аллоҳ Абу Бакрни (ҳузурига) олди ва мен Абу Бакрнинг ўринбосари бўлдим; мен ўша мулкни халифалигимнинг дастлабки икки йили давомида ўз тасарруфимда ушлаб, уни — Аллоҳнинг Расули ﷺ ва Абу Бакр қилганидек — бошқардим; Аллоҳ биладики, мен ростгўй, тақводор, ҳидоят топган ва ҳаққа эргашувчи эдим. Энди сизлар икковингиз (Али ва Аббос) — бир хил даъво билан, бир хил ишни келтириб — мен билан гаплашиш учун келдингиз; сен, Аббос, жиянинг мулкидан ўз улушингни сўраб келдингсан; бу киши — Али эса — хотинининг отасидан (қолган) мулкдан улушини сўраб келди. Мен сизлар икковингизга айтдимки, Аллоҳнинг Расули ﷺ: ‹Бизнинг (пайғамбарларнинг) мулкларимиз мерос қилиб олинмайди; биз нима қолдирсак, у — садақа(дир)›, — деган. Мен бу мулкни сизларга топширишни маъқул кўрганимда, сизларга: ‹Агар хоҳласангиз, мен бу мулкни сизларга топширишга тайёрман — шу шарт биланки, сизлар Аллоҳнинг аҳди ва ваъдасини оласиз: уни — Аллоҳнинг Расули ﷺ, Абу Бакр ва мен (бошқарганимдек) — бошқарасиз›, — дедим. Бас, икковингиз (менга): ‹Уни бизга топшир›, — дедингиз ва мен шу шарт билан уни сизларга топширдим. Мен сизларни Аллоҳ ҳақи (билан) сўрайман: мен уни сизларга шу шарт билан топширдимми?» — деди. Гуруҳ: «Ҳа», — деди. Сўнг Умар Али ва Аббосга юзланиб: «Мен сизларни Аллоҳ ҳақи (билан) сўрайман: мен уни сизларга шу шарт билан топширдимми?» — деди. Улар: «Ҳа», — деди. У: «Энди сизлар бошқача қарор (чиқаришимни) истайсизми? Аллоҳга қасамки — изни билан осмон ва ер (барпо бўлиб) турган Аллоҳ ҳақи — мен (аллақачон чиқарган) қароримдан бошқа ҳеч қандай қарор чиқармайман. Агар сизлар уни бошқара олмасангиз, уни менга қайтаринглар ва мен сизларнинг номингиздан бу ишни бажараман», — деди.

Darajasi:Даражаси: SahihСаҳиҳ (الألباني)