وَعَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: " يَأْتِي الدَّجَّالُ وَهُوَ مُحَرَّمٌ عَلَيْهِ أَنْ يَدْخُلَ نِقَابَ الْمَدِينَةِ فَيَنْزِلُ بَعْضَ السِّبَاخِ الَّتِي تَلِي الْمَدِينَةَ فَيَخْرُجُ إِلَيْهِ رَجُلٌ وَهُوَ خَيْرُ النَّاسِ أَوْ مِنْ خِيَارِ النَّاسِ فَيَقُولُ: أَشْهَدُ أَنَّكَ الدَّجَّالُ الَّذِي حَدَّثَنَا رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ حَدِيثَهُ فَيَقُولُ الدَّجَّالُ: أَرَأَيْتُمْ إِنْ قَتَلْتُ هَذَا ثُمَّ أَحْيَيْتُهُ هَلْ تَشُكُّونَ فِي الْأَمْرِ؟ فَيَقُولُونَ: لَا فَيَقْتُلُهُ ثُمَّ يُحْيِيهِ فَيَقُولُ: وَاللَّهِ مَا كُنْتُ فِيكَ أَشَدَّ بَصِيرَةً مِنِّي الْيَوْمَ فَيُرِيدُ الدَّجَّالُ أَنْ يَقْتُلَهُ فَلَا يُسَلَّطُ عَلَيْهِ ". مُتَّفق عَلَيْهِ
(Abu Said (roziyallohu anhu) aytdi:) Rasululloh ﷺ bir kuni bizga Dajjol haqida uzun bir hadis aytib berdilar. U zot bizga aytgan (gap)lari ichida shu (ham) bor ediki, U zot: «Dajjol keladi — unga Madina dovonlaridan (kirish joylaridan) kirish harom qilingan; bas, u Madinaga yondosh boʻlgan baʼzi shoʻrxoq (yer)larga tushadi. Oʻsha kunda unga (qarab) bir kishi chiqadi — u odamlarning eng yaxshisi, yoki eng yaxshilaridan (biri)dir; u: ‹Men guvohlik beramanki, sen — Rasululloh ﷺ bizga (xabarini) aytib bergan oʻsha Dajjolsan!› deydi. Dajjol: ‹Aytinglar-chi, agar men buni oʻldirib, soʻng (qaytadan) tiriltirsam, sizlar (mening) ishimda shubha qilasizmi?› deydi. Ular: ‹Yoʻq›, deydilar. Bas, u uni oʻldiradi, soʻng (qaytadan) tiriltiradi. Shunda u (kishi): ‹Vallohi, men sen haqingda bugungidan koʻra ortiqroq basirat (aniq koʻrish)ga ega boʻlmaganman — endi seni yanada aniqroq tanidim!› deydi. Shunda Dajjol uni (yana) oʻldirmoqchi boʻladi, ammo u unga musallat qilinmaydi (uning ustidan gʻolib qilinmaydi)», dedilar.(Абу Саид (розияллоҳу анҳу) айтди:) Расулуллоҳ ﷺ бир куни бизга Дажжол ҳақида узун бир ҳадис айтиб бердилар. У зот бизга айтган (гап)лари ичида шу (ҳам) бор эдики, У зот: «Дажжол келади — унга Мадина довонларидан (кириш жойларидан) кириш ҳаром қилинган; бас, у Мадинага ёндош бўлган баъзи шўрхоқ (ер)ларга тушади. Ўша кунда унга (қараб) бир киши чиқади — у одамларнинг энг яхшиси, ёки энг яхшиларидан (бири)дир; у: ‹Мен гувоҳлик бераманки, сен — Расулуллоҳ ﷺ бизга (хабарини) айтиб берган ўша Дажжолсан!› дейди. Дажжол: ‹Айтинглар-чи, агар мен буни ўлдириб, сўнг (қайтадан) тирилтирсам, сизлар (менинг) ишимда шубҳа қиласизми?› дейди. Улар: ‹Йўқ›, дейдилар. Бас, у уни ўлдиради, сўнг (қайтадан) тирилтиради. Шунда у (киши): ‹Валлоҳи, мен сен ҳақингда бугунгидан кўра ортиқроқ басират (аниқ кўриш)га эга бўлмаганман — энди сени янада аниқроқ танидим!› дейди. Шунда Дажжол уни (яна) ўлдирмоқчи бўлади, аммо у унга мусаллат қилинмайди (унинг устидан ғолиб қилинмайди)», дедилар.