وَعَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ عَنِ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: «إِنَّكُمْ مَحْشُورُونَ حُفَاةً عُرَاةً غُرْلًا» ثُمَّ قَرَأَ: (كَمَا بَدَأْنَا أَوَّلَ خَلْقٍ نُعِيدُهُ وَعْدًا عَلَيْنَا إِنَّا كُنَّا فاعلين) وَأَوَّلُ مَنْ يُكْسَى يَوْمَ الْقِيَامَةِ إِبْرَاهِيمُ وَإِنَّ نَاسًا مِنْ أَصْحَابِي يُؤْخَذُ بِهِمْ ذَاتَ الشِّمَالِ فَأَقُولُ: أُصَيْحَابِي أُصَيْحَابِي فَيَقُولُ: إِنَّهُمْ لَنْ يَزَالُوا مرتدين على أَعْقَابهم مذْ فَارَقْتهمْ. فَأَقُول كَمَا قَالَ الْعَبْدُ الصَّالِحُ: (وَكُنْتُ عَلَيْهِمْ شَهِيدًا مَا دمت فيهم) إِلى قَوْله (الْعَزِيز الْحَكِيم) مُتَّفق عَلَيْهِ
Ibn Abbos (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Paygʻambar ﷺ: «Sizlar (Qiyomat kuni) — yalangoyoq, yalangʻoch va xatna qilinmagan holda — toʻplanasizlar», — dedi. Soʻng u zot (mana shu oyatni) oʻqidi: ‹Biz dastlabki yaratishni qanday boshlagan boʻlsak, uni (shunday) qaytaramiz — (bu) Bizning zimmamizdagi vaʼda; albatta, Biz (shuni) qilamiz› (Anbiyo, 104). U zot qoʻshdi: «Qiyomat kuni birinchi boʻlib kiyintiriladigan — Ibrohimdir; va mening baʼzi sahobalarim chap tomonga (yaʼni doʻzaxga tomon) olib ketiladi va men: ‹Mening sahobalarim! Mening sahobalarim!› — deyman. (Menga): ‹Ular — sen ularni (tark etib) ketganingdan keyin Islomdan qaytib (murtad boʻlib) ketdi›, — deyiladi. Soʻng men — Allohning solih bandasi (yaʼni Iso) aytganidek — aytaman: ‹Va men ular orasida boʻlganimda, ularga guvoh edim. Sen meni (oʻz huzuringga) olganingdan keyin, Sen ularning kuzatuvchisi boʻlding va Sen barcha narsaga guvohsan. Agar Sen ularni azoblasang, ular — Sening bandalaring; agar Sen ularni magʻfirat qilsang, albatta, Sen — yolgʻiz Sen — Qudratli va Hikmatlisan› (Moida, 117-118)», — dedi.Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Пайғамбар ﷺ: «Сизлар (Қиёмат куни) — ялангоёқ, яланғоч ва хатна қилинмаган ҳолда — тўпланасизлар», — деди. Сўнг у зот (мана шу оятни) ўқиди: ‹Биз дастлабки яратишни қандай бошлаган бўлсак, уни (шундай) қайтарамиз — (бу) Бизнинг зиммамиздаги ваъда; албатта, Биз (шуни) қиламиз› (Анбиё, 104). У зот қўшди: «Қиёмат куни биринчи бўлиб кийинтириладиган — Иброҳимдир; ва менинг баъзи саҳобаларим чап томонга (яъни дўзахга томон) олиб кетилади ва мен: ‹Менинг саҳобаларим! Менинг саҳобаларим!› — дейман. (Менга): ‹Улар — сен уларни (тарк этиб) кетганингдан кейин Исломдан қайтиб (муртад бўлиб) кетди›, — дейилади. Сўнг мен — Аллоҳнинг солиҳ бандаси (яъни Исо) айтганидек — айтаман: ‹Ва мен улар орасида бўлганимда, уларга гувоҳ эдим. Сен мени (ўз ҳузурингга) олганингдан кейин, Сен уларнинг кузатувчиси бўлдинг ва Сен барча нарсага гувоҳсан. Агар Сен уларни азобласанг, улар — Сенинг бандаларинг; агар Сен уларни мағфират қилсанг, албатта, Сен — ёлғиз Сен — Қудратли ва Ҳикматлисан› (Моида, 117-118)», — деди.