حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ كَثِيرٍ، أَخْبَرَنَا سُفْيَانُ، حَدَّثَنَا الْمُغِيرَةُ بْنُ النُّعْمَانِ، قَالَ حَدَّثَنِي سَعِيدُ بْنُ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ ـ رضى الله عنهما ـ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنَّكُمْ مَحْشُورُونَ حُفَاةً عُرَاةً غُرْلاً ـ ثُمَّ قَرَأَ – [quran sura="21" aya_start="104" aya_end="104"]{كَمَا بَدَأْنَا أَوَّلَ خَلْقٍ نُعِيدُهُ وَعْدًا عَلَيْنَا إِنَّا كُنَّا فَاعِلِينَ} وَأَوَّلُ مَنْ يُكْسَى يَوْمَ الْقِيَامَةِ إِبْرَاهِيمُ، وَإِنَّ أُنَاسًا مِنْ أَصْحَابِي يُؤْخَذُ بِهِمْ ذَاتَ الشِّمَالِ فَأَقُولُ أَصْحَابِي أَصْحَابِي. فَيَقُولُ، إِنَّهُمْ لَمْ يَزَالُوا مُرْتَدِّينَ عَلَى أَعْقَابِهِمْ مُنْذُ فَارَقْتَهُمْ. فَأَقُولُ كَمَا قَالَ الْعَبْدُ الصَّالِحُ [quran sura="5" aya_start="117" aya_end="117"]{وَكُنْتُ عَلَيْهِمْ شَهِيدًا مَا دُمْتُ فِيهِمْ} إِلَى قَوْلِهِ {الْحَكِيمُ }"
Ibn Abbos (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Paygʻambar ﷺ: «Sizlar (Qiyomat kuni) — yalangoyoq, yalangʻoch va xatna qilinmagan holda — toʻplanasizlar», — dedi. Soʻng u zot (mana shu oyatni) oʻqidi: ‹Biz dastlabki yaratishni qanday boshlagan boʻlsak, uni (shunday) qaytaramiz — (bu) Bizning zimmamizdagi vaʼda; albatta, Biz (shuni) qilamiz› (Anbiyo, 104). U zot qoʻshdi: «Qiyomat kuni birinchi boʻlib kiyintiriladigan — Ibrohimdir; va mening baʼzi sahobalarim chap tomonga (yaʼni doʻzaxga tomon) olib ketiladi va men: ‹Mening sahobalarim! Mening sahobalarim!› — deyman. (Menga): ‹Ular — sen ularni (tark etib) ketganingdan keyin Islomdan qaytib (murtad boʻlib) ketdi›, — deyiladi. Soʻng men — Allohning solih bandasi (yaʼni Iso) aytganidek — aytaman: ‹Va men ular orasida boʻlganimda, ularga guvoh edim. Sen meni (oʻz huzuringga) olganingdan keyin, Sen ularning kuzatuvchisi boʻlding va Sen barcha narsaga guvohsan. Agar Sen ularni azoblasang, ular — Sening bandalaring; agar Sen ularni magʻfirat qilsang, albatta, Sen — yolgʻiz Sen — Qudratli va Hikmatlisan› (Moida, 117-118)», — dedi.Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Пайғамбар ﷺ: «Сизлар (Қиёмат куни) — ялангоёқ, яланғоч ва хатна қилинмаган ҳолда — тўпланасизлар», — деди. Сўнг у зот (мана шу оятни) ўқиди: ‹Биз дастлабки яратишни қандай бошлаган бўлсак, уни (шундай) қайтарамиз — (бу) Бизнинг зиммамиздаги ваъда; албатта, Биз (шуни) қиламиз› (Анбиё, 104). У зот қўшди: «Қиёмат куни биринчи бўлиб кийинтириладиган — Иброҳимдир; ва менинг баъзи саҳобаларим чап томонга (яъни дўзахга томон) олиб кетилади ва мен: ‹Менинг саҳобаларим! Менинг саҳобаларим!› — дейман. (Менга): ‹Улар — сен уларни (тарк этиб) кетганингдан кейин Исломдан қайтиб (муртад бўлиб) кетди›, — дейилади. Сўнг мен — Аллоҳнинг солиҳ бандаси (яъни Исо) айтганидек — айтаман: ‹Ва мен улар орасида бўлганимда, уларга гувоҳ эдим. Сен мени (ўз ҳузурингга) олганингдан кейин, Сен уларнинг кузатувчиси бўлдинг ва Сен барча нарсага гувоҳсан. Агар Сен уларни азобласанг, улар — Сенинг бандаларинг; агар Сен уларни мағфират қилсанг, албатта, Сен — ёлғиз Сен — Қудратли ва Ҳикматлисан› (Моида, 117-118)», — деди.