حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، وَوَهْبُ بْنُ جَرِيرٍ، وَأَبُو دَاوُدَ قَالُوا حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنِ الْمُغِيرَةِ بْنِ النُّعْمَانِ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ قَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِالْمَوْعِظَةِ فَقَالَ " يَا أَيُّهَا النَّاسُ إِنَّكُمْ مَحْشُورُونَ إِلَى اللَّهِ عُرَاةً غُرْلاً " . ثُمَّ قَرَأََ : ( كما بَدَأْنَا أَوَّلَ خَلْقٍ نُعِيدُهُ وَعْدًا عَلَيْنَا ) إِلَى آخِرِ الآيَةِ قَالَ " أَوَّلُ مَنْ يُكْسَى يَوْمَ الْقِيَامَةِ إِبْرَاهِيمُ وَإِنَّهُ سَيُؤْتَى بِرِجَالٍ مِنْ أُمَّتِي فَيُؤْخَذُ بِهِمْ ذَاتَ الشِّمَالِ فَأَقُولُ رَبِّ أَصْحَابِي . فَيُقَالُ إِنَّكَ لاَ تَدْرِي مَا أَحْدَثُوا بَعْدَكَ . فَأَقُولُ كَمَا قَالَ الْعَبْدُ الصَّالِحُ ( وَكُنْتُ عَلَيْهِمْ شَهِيدًا مَا دُمْتُ فِيهِمْ فَلَمَّا تَوَفَّيْتَنِي كُنْتَ أَنْتَ الرَّقِيبَ عَلَيْهِمْ وَأَنْتَ عَلَى كُلِّ شَيْءٍ شَهِيدٌ * إِنْ تُعَذِّبْهُمْ فَإِنَّهُمْ عِبَادُكَ وَإِنْ تَغْفِرْ لَهُمْ فَإِنَّكَ أَنْتَ الْعَزِيزُ الْحَكِيمُ ) فَيُقَالُ هَؤُلاَءِ لَمْ يَزَالُوا مُرْتَدِّينَ عَلَى أَعْقَابِهِمْ مُنْذُ فَارَقْتَهُمْ " . حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنِ الْمُغِيرَةِ بْنِ النُّعْمَانِ، نَحْوَهُ . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَرَوَاهُ سُفْيَانُ الثَّوْرِيُّ عَنِ الْمُغِيرَةِ بْنِ النُّعْمَانِ نَحْوَهُ . قَالَ أَبُو عِيسَى كَأَنَّهُ تَأَوَّلَهُ عَلَى أَهْلِ الرِّدَّةِ .
Ibn Abbos (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: U aytdi: Rasululloh ﷺ vaʼz aytish uchun turib: «Ey odamlar, sizlar Alloh huzuriga yalangʻoch, sunnatsiz holda toʻplanasizlar», dedilar. Soʻng: {Avval qanday yaratgan boʻlsak, (uni qayta yaratamiz). Bu Bizning zimmamizdagi vaʼdadir…} (Anbiyo 104) oyatini oxirigacha oʻqidilar. Soʻng u zot: «Qiyomat kuni eng avval kiydiriladigan kishi Ibrohimdir. Ummatimdan baʼzi kishilar keltiriladi va ular chap tomonga olib ketiladi. Shunda men: ‹Robbim, (ular) mening ashobim (sahobalarim)!› deyman. Aytiladiki: ‹Sen ulardan keyin ular nima (bidʼat) chiqarganini bilmaysan›. Shunda men solih banda (Iso) aytgan soʻzni aytaman: {Toki men ularning ichida ekanman, ularga guvoh edim. Sen meni vafot ettirganingdan keyin esa ularning ustidan Oʻzing kuzatuvchi boʻlding. Sen har bir narsaga guvohsan. Agar ularni azoblasang, bas, ular Sening bandalaring; agar ularni magʻfirat qilsang, bas, albatta Sen Oʻzing Aziz va Hakimsan} (Moida 117-118). Shunda aytiladi: ‹Bular sen ulardan ajralganingdan beri ortlariga (dindan) qaytgan-ketgan boʻlib turdilar›», dedilar. Abu Iso aytdi: Bu hadis hasan sahihdir. Uni Sufyon as-Savriy ham al-Mugʻiyra ibn an-Nuʼmondan shunga oʻxshash rivoyat qilgan. Abu Iso aytdi: U zot buni murtad boʻlganlar (riddat ahli) haqida taʼvil qilganga oʻxshaydi.Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: У айтди: Расулуллоҳ ﷺ ваъз айтиш учун туриб: «Эй одамлар, сизлар Аллоҳ ҳузурига яланғоч, суннатсиз ҳолда тўпланасизлар», дедилар. Сўнг: {Аввал қандай яратган бўлсак, (уни қайта яратамиз). Бу Бизнинг зиммамиздаги ваъдадир…} (Анбиё 104) оятини охиригача ўқидилар. Сўнг у зот: «Қиёмат куни энг аввал кийдириладиган киши Иброҳимдир. Умматимдан баъзи кишилар келтирилади ва улар чап томонга олиб кетилади. Шунда мен: ‹Роббим, (улар) менинг ашобим (саҳобаларим)!› дейман. Айтиладики: ‹Сен улардан кейин улар нима (бидъат) чиқарганини билмайсан›. Шунда мен солиҳ банда (Исо) айтган сўзни айтаман: {Токи мен уларнинг ичида эканман, уларга гувоҳ эдим. Сен мени вафот эттирганингдан кейин эса уларнинг устидан Ўзинг кузатувчи бўлдинг. Сен ҳар бир нарсага гувоҳсан. Агар уларни азобласанг, бас, улар Сенинг бандаларинг; агар уларни мағфират қилсанг, бас, албатта Сен Ўзинг Азиз ва Ҳакимсан} (Моида 117-118). Шунда айтилади: ‹Булар сен улардан ажралганингдан бери ортларига (диндан) қайтган-кетган бўлиб турдилар›», дедилар. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Уни Суфён ас-Саврий ҳам ал-Муғийра ибн ан-Нуъмондан шунга ўхшаш ривоят қилган. Абу Исо айтди: У зот буни муртад бўлганлар (риддат аҳли) ҳақида таъвил қилганга ўхшайди.