وَعَن سعد أَن كَانَ يُعَلِّمُ بَنِيهِ هَؤُلَاءِ الْكَلِمَاتِ وَيَقُولُ: إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ كَانَ يَتَعَوَّذُ بِهِنَّ دُبُرَ الصَّلَاةِ: «اللَّهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِكَ مِنَ الْجُبْن وَأَعُوذُ بِكَ مِنَ الْبُخْلِ وَأَعُوذُ بِكَ مِنْ أَرْذَلِ الْعُمُرِ وَأَعُوذُ بِكَ مِنْ فِتْنَةِ الدُّنْيَا وَعَذَاب الْقَبْر» . رَوَاهُ البُخَارِيّ
Saʼd ibn Abu Vaqqos (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, u oʻgʻillariga bu kalimalarni xuddi muallim bolalarga oʻrgatganidek oʻrgatar va: «Rasululloh ﷺ namoz oxirida bu (kalimalar) bilan panoh tilar edilar», der edi: «Allohim, qoʻrqoqlikdan Senga panoh tilayman, baxillikdan Senga panoh tilayman, umrning eng tubaniga (qaytarilishidan) Senga panoh tilayman, dunyo fitnasidan va qabr azobidan Senga panoh tilayman». Abu Iso aytdi: Bu hadis shu yoʻl bilan hasan sahihdir.Саъд ибн Абу Ваққос (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, у ўғилларига бу калималарни худди муаллим болаларга ўргатганидек ўргатар ва: «Расулуллоҳ ﷺ намоз охирида бу (калималар) билан паноҳ тилар эдилар», дер эди: «Аллоҳим, қўрқоқликдан Сенга паноҳ тилайман, бахилликдан Сенга паноҳ тилайман, умрнинг энг тубанига (қайтарилишидан) Сенга паноҳ тилайман, дунё фитнасидан ва қабр азобидан Сенга паноҳ тилайман». Абу Исо айтди: Бу ҳадис шу йўл билан ҳасан саҳиҳдир.