HadislarҲадисларPaygʻambarlar vorislariПайғамбарлар ворислари
Sahih Muslim · HadisСаҳиҳ Муслим · Ҳадис13 aBob 4:Боб 4: Kishi jannatga kiradigan iymonni bayon qilish va oʻziga buyurilgan narsaga mahkam yopishgan kishi jannatga kirishi (haqida)Киши жаннатга кирадиган иймонни баён қилиш ва ўзига буюрилган нарсага маҳкам ёпишган киши жаннатга кириши (ҳақида)باب بَيَانِ الإِيمَانِ الَّذِي يُدْخَلُ بِهِ الْجَنَّةُ وَأَنَّ مَنْ تَمَسَّكَ بِمَا أُمِرَ بِهِ دَخَلَ الجَنَّةَ

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ عُثْمَانَ، حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ طَلْحَةَ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو أَيُّوبَ، أَنَّ أَعْرَابِيًّا، عَرَضَ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَهُوَ فِي سَفَرٍ ‏.‏ فَأَخَذَ بِخِطَامِ نَاقَتِهِ أَوْ بِزِمَامِهَا ثُمَّ قَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ - أَوْ يَا مُحَمَّدُ - أَخْبِرْنِي بِمَا يُقَرِّبُنِي مِنَ الْجَنَّةِ وَمَا يُبَاعِدُنِي مِنَ النَّارِ ‏.‏ قَالَ فَكَفَّ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ثُمَّ نَظَرَ فِي أَصْحَابِهِ ثُمَّ قَالَ ‏"‏ لَقَدْ وُفِّقَ - أَوْ لَقَدْ هُدِيَ - قَالَ كَيْفَ قُلْتَ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ فَأَعَادَ ‏.‏ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ تَعْبُدُ اللَّهَ لاَ تُشْرِكُ بِهِ شَيْئًا وَتُقِيمُ الصَّلاَةَ وَتُؤْتِي الزَّكَاةَ وَتَصِلُ الرَّحِمَ دَعِ النَّاقَةَ ‏"‏ ‏.‏

Abu Ayyub al-Ansoriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Bir aʼrobiy (badaviy) Rasululloh ﷺ safarda ekanlarida U Zotning roʻparalaridan chiqib, U Zotning tuyasining yuganidan (yoki jilovidan) ushladi-da: «Ey Allohning Rasuli — yoki: Ey Muhammad — menga meni jannatga yaqinlashtiradigan va doʻzaxdan uzoqlashtiradigan narsani aytib bering», dedi. (Abu Ayyub) dedi: Shunda Paygʻambar ﷺ (bir zum) toʻxtab, soʻng ashoblariga qaradilar, keyin: «(Bu kishi) muvaffaq boʻldi — yoki: hidoyat topdi», dedilar. (Soʻng): «Sen qanday deding?» dedilar. (U) qaytarib (aytdi). Shunda Paygʻambar ﷺ: «Allohga ibodat qilasan, Unga hech narsani sherik qilmaysan, namozni toʻkis ado etasan, zakot berasan va qarindoshlik aloqasini (silai rahmni) ulaysan. (Endi) tuyani qoʻyib yubor», dedilar.Абу Айюб ал-Ансорий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Бир аъробий (бадавий) Расулуллоҳ ﷺ сафарда эканларида У Зотнинг рўпараларидан чиқиб, У Зотнинг туясининг юганидан (ёки жиловидан) ушлади-да: «Эй Аллоҳнинг Расули — ёки: Эй Муҳаммад — менга мени жаннатга яқинлаштирадиган ва дўзахдан узоқлаштирадиган нарсани айтиб беринг», деди. (Абу Айюб) деди: Шунда Пайғамбар ﷺ (бир зум) тўхтаб, сўнг ашобларига қарадилар, кейин: «(Бу киши) муваффақ бўлди — ёки: ҳидоят топди», дедилар. (Сўнг): «Сен қандай дединг?» дедилар. (У) қайтариб (айтди). Шунда Пайғамбар ﷺ: «Аллоҳга ибодат қиласан, Унга ҳеч нарсани шерик қилмайсан, намозни тўкис адо этасан, закот берасан ва қариндошлик алоқасини (силаи раҳмни) улайсан. (Энди) туяни қўйиб юбор», дедилар.

Darajasi:Даражаси: SahihСаҳиҳ