حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، وَابْنُ، بَشَّارٍ - وَاللَّفْظُ لاِبْنِ الْمُثَنَّى - قَالاَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ، بْنُ جَعْفَرٍ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ زُبَيْدٍ، عَنْ سَعْدِ بْنِ عُبَيْدَةَ، عَنْ أَبِي عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ عَلِيٍّ، أَنَّعليه وسلم بَعَثَ جَيْشًا وَأَمَّرَ عَلَيْهِمْ رَجُلاً فَأَوْقَدَ نَارًا وَقَالَ ادْخُلُوهَا . فَأَرَادَ نَاسٌ أَنْ يَدْخُلُوهَا وَقَالَ الآخَرُونَ إِنَّا قَدْ فَرَرْنَا مِنْهَا . فَذُكِرَ ذَلِكَ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ لِلَّذِينَ أَرَادُوا أَنْ يَدْخُلُوهَا " لَوْ دَخَلْتُمُوهَا لَمْ تَزَالُوا فِيهَا إِلَى يَوْمِ الْقِيَامَةِ " . وَقَالَ لِلآخَرِينَ قَوْلاً حَسَنًا وَقَالَ " لاَ طَاعَةَ فِي مَعْصِيَةِ اللَّهِ إِنَّمَا الطَّاعَةُ فِي الْمَعْرُوفِ " .
Ali (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ bir qoʻshin joʻnatib, ularning ustiga bir kishini amir qildilar. (Oʻsha kishi) olov yoqib: «Unga kiringlar», dedi. Shunda baʼzi odamlar unga kirmoqchi boʻldi, boshqalari esa: «Biz undan (oʻtdan) qochib (Islomga) kelganmiz», dedilar. Bu hol Rasululloh ﷺ ga zikr qilinganda, u zot olovga kirmoqchi boʻlganlarga: «Agar unga kirsangiz, qiyomat kunigacha undan chiqolmas edingiz», dedilar va boshqalarga yaxshi soʻz aytib: «Allohga osiylik (qilinadigan ishda) itoat yoʻq. Itoat faqat maʼrufda (yaxshi ishda)dir», dedilar.Али (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ бир қўшин жўнатиб, уларнинг устига бир кишини амир қилдилар. (Ўша киши) олов ёқиб: «Унга киринглар», деди. Шунда баъзи одамлар унга кирмоқчи бўлди, бошқалари эса: «Биз ундан (ўтдан) қочиб (Исломга) келганмиз», дедилар. Бу ҳол Расулуллоҳ ﷺ га зикр қилинганда, у зот оловга кирмоқчи бўлганларга: «Агар унга кирсангиз, қиёмат кунигача ундан чиқолмас эдингиз», дедилар ва бошқаларга яхши сўз айтиб: «Аллоҳга осийлик (қилинадиган ишда) итоат йўқ. Итоат фақат маъруфда (яхши ишда)дир», дедилар.