حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا غُنْدَرٌ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ زُبَيْدٍ، عَنْ سَعْدِ بْنِ عُبَيْدَةَ، عَنْ أَبِي عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ عَلِيٍّ ـ رضى الله عنه ـ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم بَعَثَ جَيْشًا وَأَمَّرَ عَلَيْهِمْ رَجُلاً، فَأَوْقَدَ نَارًا وَقَالَ ادْخُلُوهَا. فَأَرَادُوا أَنْ يَدْخُلُوهَا، وَقَالَ آخَرُونَ إِنَّمَا فَرَرْنَا مِنْهَا، فَذَكَرُوا لِلنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ لِلَّذِينَ أَرَادُوا أَنْ يَدْخُلُوهَا " لَوْ دَخَلُوهَا لَمْ يَزَالُوا فِيهَا إِلَى يَوْمِ الْقِيَامَةِ ". وَقَالَ لِلآخَرِينَ " لاَ طَاعَةَ فِي مَعْصِيَةٍ، إِنَّمَا الطَّاعَةُ فِي الْمَعْرُوفِ ".
(Ali (roziyallohu anhu) rivoyat qildiki,) Paygʻambar ﷺ bir qoʻshin yubordilar va ularning ustiga bir kishini amir qilib qoʻydilar. U (amir) bir olov yoqib: «Unga kiringlar!» dedi. Baʼzilari unga kirmoqchi boʻldilar; boshqalari esa: «Biz undan (oʻtdan) qochgan edik (qanday kiramiz)?!» dedilar. Bu Paygʻambar ﷺga zikr qilinganida, U zot unga kirmoqchi boʻlganlarga: «Agar ular unga kirganlarida edi, Qiyomat kunigacha undan chiqmasdilar», dedilar; boshqalariga esa: «Maʼsiyat (gunoh)da itoat yoʻq; itoat — faqat maʼrufda (yaxshilikda)dir», dedilar.(Али (розияллоҳу анҳу) ривоят қилдики,) Пайғамбар ﷺ бир қўшин юбордилар ва уларнинг устига бир кишини амир қилиб қўйдилар. У (амир) бир олов ёқиб: «Унга киринглар!» деди. Баъзилари унга кирмоқчи бўлдилар; бошқалари эса: «Биз ундан (ўтдан) қочган эдик (қандай кирамиз)?!» дедилар. Бу Пайғамбар ﷺга зикр қилинганида, У зот унга кирмоқчи бўлганларга: «Агар улар унга кирганларида эди, Қиёмат кунигача ундан чиқмасдилар», дедилар; бошқаларига эса: «Маъсият (гуноҳ)да итоат йўқ; итоат — фақат маъруфда (яхшиликда)дир», дедилар.