حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، وَأَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ وَمُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ نُمَيْرٍ وَإِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ وَأَبُو كُرَيْبٍ - وَاللَّفْظُ لأَبِي كُرَيْبٍ - قَالَ يَحْيَى وَإِسْحَاقُ أَخْبَرَنَا وَقَالَ الآخَرُونَ حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ عَنْ شَقِيقٍ عَنْ أُسَامَةَ بْنِ زَيْدٍ قَالَ قِيلَ لَهُ أَلاَ تَدْخُلُ عَلَى عُثْمَانَ فَتُكَلِّمَهُ فَقَالَ أَتُرَوْنَ أَنِّي لاَ أُكَلِّمُهُ إِلاَّ أُسْمِعُكُمْ وَاللَّهِ لَقَدْ كَلَّمْتُهُ فِيمَا بَيْنِي وَبَيْنَهُ مَا دُونَ أَنْ أَفْتَتِحَ أَمْرًا لاَ أُحِبُّ أَنْ أَكُونَ أَوَّلَ مَنْ فَتَحَهُ وَلاَ أَقُولُ لأَحَدٍ يَكُونُ عَلَىَّ أَمِيرًا إِنَّهُ خَيْرُ النَّاسِ . بَعْدَ مَا سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " يُؤْتَى بِالرَّجُلِ يَوْمَ الْقِيَامَةِ فَيُلْقَى فِي النَّارِ فَتَنْدَلِقُ أَقْتَابُ بَطْنِهِ فَيَدُورُ بِهَا كَمَا يَدُورُ الْحِمَارُ بِالرَّحَى فَيَجْتَمِعُ إِلَيْهِ أَهْلُ النَّارِ فَيَقُولُونَ يَا فُلاَنُ مَا لَكَ أَلَمْ تَكُنْ تَأْمُرُ بِالْمَعْرُوفِ وَتَنْهَى عَنِ الْمُنْكَرِ فَيَقُولُ بَلَى قَدْ كُنْتُ آمُرُ بِالْمَعْرُوفِ وَلاَ آتِيهِ وَأَنْهَى عَنِ الْمُنْكَرِ وَآتِيهِ " .
Usoma ibn Zayd (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: unga: «Usmonning huzuriga kirib, u bilan gaplashmaysanmi?» — deyildi. Shunda (Usoma): «Men u bilan faqat sizlarga eshittirish uchungina gaplashaman, deb oʻylaysizlarmi? Vallohi, men u bilan oʻzim bilan uning oramizda boʻlgan ishlar haqida gaplashdim, biroq men birinchi boʻlib ochishni yoqtirmaydigan (fitna) ishini ochishni xohlamadim. Hamda men ustimga amir boʻlgan birovga: ‹U odamlarning eng yaxshisi›, — demayman, men Rasululloh ﷺ ni shunday deganlarini eshitganimdan keyin», — dedi: «Qiyomat kuni bir kishi keltirilib, doʻzaxga tashlanadi. Bas, uning ichagi-ichi toʻkilib chiqadi va u, eshak tegirmonni aylangani kabi, ular (ichaklari) bilan aylanaveradi. Shunda doʻzax ahli uning oldiga toʻplanib: ‹Ey falonchi, senga nima boʻldi? Sen (bizni) yaxshilikka buyurib, yomonlikdan qaytarmasmiding?› — deydilar. U esa: ‹Ha, men yaxshilikka buyurardim, lekin oʻzim qilmas edim; yomonlikdan qaytarardim, lekin oʻzim qilardim›, — deydi», — dedilar.Усома ибн Зайд (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: унга: «Усмоннинг ҳузурига кириб, у билан гаплашмайсанми?» — дейилди. Шунда (Усома): «Мен у билан фақат сизларга эшиттириш учунгина гаплашаман, деб ўйлайсизларми? Валлоҳи, мен у билан ўзим билан унинг орамизда бўлган ишлар ҳақида гаплашдим, бироқ мен биринчи бўлиб очишни ёқтирмайдиган (фитна) ишини очишни хоҳламадим. Ҳамда мен устимга амир бўлган бировга: ‹У одамларнинг энг яхшиси›, — демайман, мен Расулуллоҳ ﷺ ни шундай деганларини эшитганимдан кейин», — деди: «Қиёмат куни бир киши келтирилиб, дўзахга ташланади. Бас, унинг ичаги-ичи тўкилиб чиқади ва у, эшак тегирмонни айлангани каби, улар (ичаклари) билан айланаверади. Шунда дўзах аҳли унинг олдига тўпланиб: ‹Эй фалончи, сенга нима бўлди? Сен (бизни) яхшиликка буюриб, ёмонликдан қайтармасмидинг?› — дейдилар. У эса: ‹Ҳа, мен яхшиликка буюрардим, лекин ўзим қилмас эдим; ёмонликдан қайтарардим, лекин ўзим қилардим›, — дейди», — дедилар.