حَدَّثَنِي يَحْيَى، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ عُمَرَ بْنِ كَثِيرِ بْنِ أَفْلَحَ، عَنْ أَبِي مُحَمَّدٍ، مَوْلَى أَبِي قَتَادَةَ عَنْ أَبِي قَتَادَةَ بْنِ رِبْعِيٍّ، أَنَّهُ قَالَ خَرَجْنَا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَامَ حُنَيْنٍ فَلَمَّا الْتَقَيْنَا كَانَتْ لِلْمُسْلِمِينَ جَوْلَةٌ - قَالَ - فَرَأَيْتُ رَجُلاً مِنَ الْمُشْرِكِينَ قَدْ عَلاَ رَجُلاً مِنَ الْمُسْلِمِينَ - قَالَ - فَاسْتَدَرْتُ لَهُ حَتَّى أَتَيْتُهُ مِنْ وَرَائِهِ فَضَرَبْتُهُ بِالسَّيْفِ عَلَى حَبْلِ عَاتِقِهِ فَأَقْبَلَ عَلَىَّ فَضَمَّنِي ضَمَّةً وَجَدْتُ مِنْهَا رِيحَ الْمَوْتِ ثُمَّ أَدْرَكَهُ الْمَوْتُ فَأَرْسَلَنِي - قَالَ - فَلَقِيتُ عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ فَقُلْتُ مَا بَالُ النَّاسِ فَقَالَ أَمْرُ اللَّهِ . ثُمَّ إِنَّ النَّاسَ رَجَعُوا فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ قَتَلَ قَتِيلاً لَهُ عَلَيْهِ بَيِّنَةٌ فَلَهُ سَلَبُهُ " . قَالَ فَقُمْتُ ثُمَّ قُلْتُ مَنْ يَشْهَدُ لِي ثُمَّ جَلَسْتُ . ثُمَّ قَالَ " مَنْ قَتَلَ قَتِيلاً لَهُ عَلَيْهِ بَيِّنَةٌ فَلَهُ سَلَبُهُ " . قَالَ فَقُمْتُ ثُمَّ قُلْتُ مَنْ يَشْهَدُ لِي ثُمَّ جَلَسْتُ ثُمَّ قَالَ ذَلِكَ الثَّالِثَةَ فَقُمْتُ . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَا لَكَ يَا أَبَا قَتَادَةَ " . قَالَ فَاقْتَصَصْتُ عَلَيْهِ الْقِصَّةَ . فَقَالَ رَجُلٌ مِنَ الْقَوْمِ صَدَقَ يَا رَسُولَ اللَّهِ وَسَلَبُ ذَلِكَ الْقَتِيلِ عِنْدِي فَأَرْضِهِ عَنْهُ يَا رَسُولَ اللَّهِ . فَقَالَ أَبُو بَكْرٍ لاَ هَاءَ اللَّهِ إِذًا لاَ يَعْمِدُ إِلَى أَسَدٍ مِنْ أُسْدِ اللَّهِ يُقَاتِلُ عَنِ اللَّهِ وَرَسُولِهِ فَيُعْطِيكَ سَلَبَهُ . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " صَدَقَ فَأَعْطِهِ إِيَّاهُ " . فَأَعْطَانِيهِ فَبِعْتُ الدِّرْعَ فَاشْتَرَيْتُ بِهِ مَخْرَفًا فِي بَنِي سَلِمَةَ فَإِنَّهُ لأَوَّلُ مَالٍ تَأَثَّلْتُهُ فِي الإِسْلاَمِ .
Abu Qatoda ibn Ribʼiy (roziyallohu anhu) aytadi: «Biz Hunayn yili Rasululloh ﷺ bilan (jangga) chiqdik. Duch kelganimizda musulmonlarda bir (sarosima) yuz berdi. Men mushriklardan bir kishining musulmonlardan bir kishining ustidan gʻolib kelayotganini koʻrdim. Shunda men aylanib, uning orqasidan keldim va qilich bilan yelka payiga urdim. U menga yuzlanib, meni shunday quchoqladiki, undan oʻlim hidini his qildim. Soʻng oʻlim uni yetib, meni qoʻyib yubordi. Keyin Umar ibn al-Xattob (roziyallohu anhu)ni uchratib: ‹Odamlarga nima boʻldi?› dedim. U: ‹Allohning amri (shu)›, dedi. Soʻng odamlar (jangga) qaytishdi. Rasululloh ﷺ: ‹Kim bir (dushmanni) oʻldirgan boʻlsa va bunga uning dalili (guvohi) boʻlsa, oʻldirilganning oʻljasi (kiyim-yarogʻi) uniki›, dedilar. Men turib: ‹Menga kim guvohlik beradi?› dedim, keyin oʻtirdim. Soʻng u zot yana: ‹Kim bir (dushmanni) oʻldirgan boʻlsa va bunga dalili boʻlsa, oʻljasi uniki›, dedilar. Men yana turib: ‹Menga kim guvohlik beradi?› dedim, keyin oʻtirdim. Soʻng u zot buni uchinchi marta aytdilar, shunda men turdim. Rasululloh ﷺ: ‹Senga nima boʻldi, ey Abu Qatoda?› dedilar. Men u zotga voqeani soʻzlab berdim. Shunda qavmdan bir kishi: ‹Rost aytdi, yo Rasululloh, oʻsha oʻldirilganning oʻljasi mening oldimda, uni undan rozi qilib qoʻying›, dedi. Abu Bakr (roziyallohu anhu): ‹Yoʻq, Allohga qasamki, unday boʻlmaydi! Alloh va Rasuli uchun jang qilgan Allohning arslonlaridan bir arslonni qoʻyib, oʻljasini senga bermaydilar›, dedi. Rasululloh ﷺ: ‹Rost aytdi, uni unga bergin›, dedilar. Shunday qilib, uni menga berdi. Men sovutni sotib, uning (puliga) Banu Salima (mahallasi)da bir xurmozor sotib oldim. Bu — islomda oʻzim orttirgan birinchi mol edi».Абу Қатода ибн Рибъий (розияллоҳу анҳу) айтади: «Биз Ҳунайн йили Расулуллоҳ ﷺ билан (жангга) чиқдик. Дуч келганимизда мусулмонларда бир (саросима) юз берди. Мен мушриклардан бир кишининг мусулмонлардан бир кишининг устидан ғолиб келаётганини кўрдим. Шунда мен айланиб, унинг орқасидан келдим ва қилич билан елка пайига урдим. У менга юзланиб, мени шундай қучоқладики, ундан ўлим ҳидини ҳис қилдим. Сўнг ўлим уни етиб, мени қўйиб юборди. Кейин Умар ибн ал-Хаттоб (розияллоҳу анҳу)ни учратиб: ‹Одамларга нима бўлди?› дедим. У: ‹Аллоҳнинг амри (шу)›, деди. Сўнг одамлар (жангга) қайтишди. Расулуллоҳ ﷺ: ‹Ким бир (душманни) ўлдирган бўлса ва бунга унинг далили (гувоҳи) бўлса, ўлдирилганнинг ўлжаси (кийим-яроғи) уники›, дедилар. Мен туриб: ‹Менга ким гувоҳлик беради?› дедим, кейин ўтирдим. Сўнг у зот яна: ‹Ким бир (душманни) ўлдирган бўлса ва бунга далили бўлса, ўлжаси уники›, дедилар. Мен яна туриб: ‹Менга ким гувоҳлик беради?› дедим, кейин ўтирдим. Сўнг у зот буни учинчи марта айтдилар, шунда мен турдим. Расулуллоҳ ﷺ: ‹Сенга нима бўлди, эй Абу Қатода?› дедилар. Мен у зотга воқеани сўзлаб бердим. Шунда қавмдан бир киши: ‹Рост айтди, ё Расулуллоҳ, ўша ўлдирилганнинг ўлжаси менинг олдимда, уни ундан рози қилиб қўйинг›, деди. Абу Бакр (розияллоҳу анҳу): ‹Йўқ, Аллоҳга қасамки, ундай бўлмайди! Аллоҳ ва Расули учун жанг қилган Аллоҳнинг арслонларидан бир арслонни қўйиб, ўлжасини сенга бермайдилар›, деди. Расулуллоҳ ﷺ: ‹Рост айтди, уни унга бергин›, дедилар. Шундай қилиб, уни менга берди. Мен совутни сотиб, унинг (пулига) Бану Салима (маҳалласи)да бир хурмозор сотиб олдим. Бу — исломда ўзим орттирган биринчи мол эди».