وَحَدَّثَنِي عَنْ مَالِكٍ، عَنْ نَافِعٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، أَنَّهُ سُئِلَ عَنِ الْمَرْأَةِ، يُتَوَفَّى عَنْهَا زَوْجُهَا وَهِيَ حَامِلٌ فَقَالَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ إِذَا وَضَعَتْ حَمْلَهَا فَقَدْ حَلَّتْ . فَأَخْبَرَهُ رَجُلٌ مِنَ الأَنْصَارِ كَانَ عِنْدَهُ أَنَّ عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ قَالَ لَوْ وَضَعَتْ وَزَوْجُهَا عَلَى سَرِيرِهِ لَمْ يُدْفَنْ بَعْدُ لَحَلَّتْ .
Nofeʼ (rahimahulloh) Abdulloh ibn Umar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qiladiki, undan eri vafot etgan homilador ayol haqida soʻralganda, Abdulloh ibn Umar: «Homilasini tugʻib boʻlgach, u halol boʻladi», dedi. Shunda uning yonidagi ansorlardan bir kishi unga Umar ibn al-Xattob (roziyallohu anhu)ning shunday deganini xabar qildi: «Agar u eri hali karavotida, koʻmilmay yotgan holida tugʻsa ham, halol boʻlur edi».Нофеъ (раҳимаҳуллоҳ) Абдуллоҳ ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қиладики, ундан эри вафот этган ҳомиладор аёл ҳақида сўралганда, Абдуллоҳ ибн Умар: «Ҳомиласини туғиб бўлгач, у ҳалол бўлади», деди. Шунда унинг ёнидаги ансорлардан бир киши унга Умар ибн ал-Хаттоб (розияллоҳу анҳу)нинг шундай деганини хабар қилди: «Агар у эри ҳали каравотида, кўмилмай ётган ҳолида туғса ҳам, ҳалол бўлур эди».