أَخْبَرَنِي عَمْرُو بْنُ عُثْمَانَ بْنِ سَعِيدِ بْنِ كَثِيرٍ، عَنِ الْوَلِيدِ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ نَمِرٍ، أَنَّهُ سَأَلَ الزُّهْرِيَّ عَنْ سُنَّةِ، صَلاَةِ الْكُسُوفِ فَقَالَ أَخْبَرَنِي عُرْوَةُ بْنُ الزُّبَيْرِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كَسَفَتِ الشَّمْسُ فَأَمَرَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم رَجُلاً فَنَادَى أَنَّ الصَّلاَةَ جَامِعَةً فَاجْتَمَعَ النَّاسُ فَصَلَّى بِهِمْ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَكَبَّرَ ثُمَّ قَرَأَ قِرَاءَةً طَوِيلَةً ثُمَّ كَبَّرَ فَرَكَعَ رُكُوعًا طَوِيلاً مِثْلَ قِيَامِهِ أَوْ أَطْوَلَ ثُمَّ رَفَعَ رَأْسَهُ وَقَالَ " سَمِعَ اللَّهُ لِمَنْ حَمِدَهُ " . ثُمَّ قَرَأَ قِرَاءَةً طَوِيلَةً هِيَ أَدْنَى مِنَ الْقِرَاءَةِ الأُولَى ثُمَّ كَبَّرَ فَرَكَعَ رُكُوعًا طَوِيلاً هُوَ أَدْنَى مِنَ الرُّكُوعِ الأَوَّلِ ثُمَّ رَفَعَ رَأْسَهُ فَقَالَ " سَمِعَ اللَّهُ لِمَنْ حَمِدَهُ " . ثُمَّ كَبَّرَ فَسَجَدَ سُجُودًا طَوِيلاً مِثْلَ رُكُوعِهِ أَوْ أَطْوَلَ ثُمَّ كَبَّرَ فَرَفَعَ رَأْسَهُ ثُمَّ كَبَّرَ فَسَجَدَ ثُمَّ كَبَّرَ فَقَامَ فَقَرَأَ قِرَاءَةً طَوِيلةً هِيَ أَدْنَى مِنَ الأُولَى ثُمَّ كَبَّرَ ثُمَّ رَكَعَ رُكُوعًا طَوِيلاً هُوَ أَدْنَى مِنَ الرُّكُوعِ الأَوَّلِ ثُمَّ رَفَعَ رَأْسَهُ فَقَالَ " سَمِعَ اللَّهُ لِمَنْ حَمِدَهُ " . ثُمَّ قَرَأَ قِرَاءَةً طَوِيلَةً وَهِيَ أَدْنَى مِنَ الْقِرَاءَةَ الأُولَى فِي الْقِيَامِ الثَّانِي ثُمَّ كَبَّرَ فَرَكَعَ رُكُوعًا طَوِيلاً دُونَ الرُّكُوعِ الأَوَّلِ ثُمَّ كَبَّرَ فَرَفَعَ رَأْسَهُ فَقَالَ " سَمِعَ اللَّهُ لِمَنْ حَمِدَهُ " . ثُمَّ كَبَّرَ فَسَجَدَ أَدْنَى مِنْ سُجُودِهِ الأَوَّلِ ثُمَّ تَشَهَّدَ ثُمَّ سَلَّمَ فَقَامَ فِيهِمْ فَحَمِدَ اللَّهَ وَأَثْنَى عَلَيْهِ ثُمَّ قَالَ " إِنَّ الشَّمْسَ وَالْقَمَرَ لاَ يَنْخَسِفَانِ لِمَوْتِ أَحَدٍ وَلاَ لِحَيَاتِهِ وَلَكِنَّهُمَا آيَتَانِ مِنْ آيَاتِ اللَّهِ فَأَيُّهُمَا خُسِفَ بِهِ أَوْ بِأَحَدِهِمَا فَافْزَعُوا إِلَى اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ بِذِكْرِ الصَّلاَةِ " .
Oisha (roziyallohu anho) aytadilar: Quyosh tutildi. Shunda Rasululloh ﷺ bir kishiga buyurdilar, u: «Namoz jamoat boʻlib oʻqiladi», deb nido qildi. Odamlar toʻplandilar, Rasululloh ﷺ ularga namoz oʻqib berdilar. U zot takbir aytdilar, soʻng uzoq qiroat qildilar, soʻng takbir aytib, qiyomlariga oʻxshash yoki undan uzunroq uzoq ruku qildilar, soʻng boshlarini koʻtarib: «Samiʼallohu liman hamidah», dedilar. Soʻng birinchi qiroatdan qisqaroq boʻlgan uzoq qiroat qildilar, soʻng takbir aytib, birinchi rukudan qisqaroq boʻlgan uzoq ruku qildilar, soʻng boshlarini koʻtarib: «Samiʼallohu liman hamidah», dedilar. Soʻng takbir aytib, rukulariga oʻxshash yoki undan uzunroq uzoq sajda qildilar, soʻng takbir aytib boshlarini koʻtardilar, soʻng takbir aytib sajda qildilar, soʻng takbir aytib turdilar va birinchisidan qisqaroq boʻlgan uzoq qiroat qildilar, soʻng takbir aytib, birinchi rukudan qisqaroq boʻlgan uzoq ruku qildilar, soʻng boshlarini koʻtarib: «Samiʼallohu liman hamidah», dedilar. Soʻng ikkinchi qiyomdagi birinchi qiroatdan qisqaroq boʻlgan uzoq qiroat qildilar, soʻng takbir aytib, birinchi rukudan kamroq boʻlgan uzoq ruku qildilar, soʻng takbir aytib boshlarini koʻtardilar va: «Samiʼallohu liman hamidah», dedilar. Soʻng takbir aytib, birinchi sajdalaridan qisqaroq sajda qildilar, soʻng tashahhud oʻqib, soʻng salom berdilar. Soʻng ular orasida turib, Allohga hamd aytib, Uni ulugʻladilar, soʻng: «Albatta, quyosh va oy biror kishining oʻlimi yoki hayoti uchun tutilmaydi. Balki ular Allohning oyatlaridan ikki oyatdir. Bas, ulardan qaysi biri yoki biri tutilsa, namozni zikr qilish bilan Alloh azza va jallaga panoh tortinglar», dedilar.Оиша (розияллоҳу анҳо) айтадилар: Қуёш тутилди. Шунда Расулуллоҳ ﷺ бир кишига буюрдилар, у: «Намоз жамоат бўлиб ўқилади», деб нидо қилди. Одамлар тўпландилар, Расулуллоҳ ﷺ уларга намоз ўқиб бердилар. У зот такбир айтдилар, сўнг узоқ қироат қилдилар, сўнг такбир айтиб, қиёмларига ўхшаш ёки ундан узунроқ узоқ руку қилдилар, сўнг бошларини кўтариб: «Самиъаллоҳу лиман ҳамидаҳ», дедилар. Сўнг биринчи қироатдан қисқароқ бўлган узоқ қироат қилдилар, сўнг такбир айтиб, биринчи рукудан қисқароқ бўлган узоқ руку қилдилар, сўнг бошларини кўтариб: «Самиъаллоҳу лиман ҳамидаҳ», дедилар. Сўнг такбир айтиб, рукуларига ўхшаш ёки ундан узунроқ узоқ сажда қилдилар, сўнг такбир айтиб бошларини кўтардилар, сўнг такбир айтиб сажда қилдилар, сўнг такбир айтиб турдилар ва биринчисидан қисқароқ бўлган узоқ қироат қилдилар, сўнг такбир айтиб, биринчи рукудан қисқароқ бўлган узоқ руку қилдилар, сўнг бошларини кўтариб: «Самиъаллоҳу лиман ҳамидаҳ», дедилар. Сўнг иккинчи қиёмдаги биринчи қироатдан қисқароқ бўлган узоқ қироат қилдилар, сўнг такбир айтиб, биринчи рукудан камроқ бўлган узоқ руку қилдилар, сўнг такбир айтиб бошларини кўтардилар ва: «Самиъаллоҳу лиман ҳамидаҳ», дедилар. Сўнг такбир айтиб, биринчи саждаларидан қисқароқ сажда қилдилар, сўнг ташаҳҳуд ўқиб, сўнг салом бердилар. Сўнг улар орасида туриб, Аллоҳга ҳамд айтиб, Уни улуғладилар, сўнг: «Албатта, қуёш ва ой бирор кишининг ўлими ёки ҳаёти учун тутилмайди. Балки улар Аллоҳнинг оятларидан икки оятдир. Бас, улардан қайси бири ёки бири тутилса, намозни зикр қилиш билан Аллоҳ азза ва жаллага паноҳ тортинглар», дедилар.