أَخْبَرَنَا أَبُو حَفْصٍ، عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، عَنِ الْقَاسِمِ بْنِ مُحَمَّدٍ، عَنْ صَالِحِ بْنِ خَوَّاتٍ، عَنْ سَهْلِ بْنِ أَبِي حَثْمَةَ، فِي صَلاَةِ الْخَوْفِ قَالَ يَقُومُ الإِمَامُ مُسْتَقْبِلَ الْقِبْلَةِ وَتَقُومُ طَائِفَةٌ مِنْهُمْ مَعَهُ وَطَائِفَةٌ قِبَلَ الْعَدُوِّ وَوُجُوهُهُمْ إِلَى الْعَدُوِّ فَيَرْكَعُ بِهِمْ رَكْعَةً وَيَرْكَعُونَ لأَنْفُسِهِمْ وَيَسْجُدُونَ سَجْدَتَيْنِ فِي مَكَانِهِمْ وَيَذْهَبُونَ إِلَى مَقَامِ أُولَئِكَ وَيَجِيءُ أُولَئِكَ فَيَرْكَعُ بِهِمْ وَيَسْجُدُ بِهِمْ سَجْدَتَيْنِ فَهِيَ لَهُ ثِنْتَانِ وَلَهُمْ وَاحِدَةٌ ثُمَّ يَرْكَعُونَ رَكْعَةً رَكْعَةً وَيَسْجُدُونَ سَجْدَتَيْنِ .
Sahl ibn Abu Hasma (roziyallohu anhu)dan xavf namozi haqida rivoyat qilinadi. U aytdi: «Imom qiblaga yuzlanib turadi, ulardan bir toifa u bilan birga turadi, bir toifa esa dushmanga roʻbaroʻ, yuzlari dushmanga qaragan holda turadi. Imom ular bilan bir rakaat oʻqiydi, ular ham oʻzlari uchun bir rakaat rukuʼ qilib, oʻz joylarida ikki sajda qiladi, soʻng anavilarning oʻrniga boradi, anavilar esa keladi va imom ular bilan bir rakaat rukuʼ qilib, ular bilan ikki sajda qiladi. Shunday qilib, imom uchun ikki rakaat, ular uchun esa bir rakaat boʻladi. Soʻng ular bittadan rakaat rukuʼ qiladi va ikki sajda qiladi».Саҳл ибн Абу Ҳасма (розияллоҳу анҳу)дан хавф намози ҳақида ривоят қилинади. У айтди: «Имом қиблага юзланиб туради, улардан бир тоифа у билан бирга туради, бир тоифа эса душманга рўбарў, юзлари душманга қараган ҳолда туради. Имом улар билан бир ракаат ўқийди, улар ҳам ўзлари учун бир ракаат рукуъ қилиб, ўз жойларида икки сажда қилади, сўнг анавиларнинг ўрнига боради, анавилар эса келади ва имом улар билан бир ракаат рукуъ қилиб, улар билан икки сажда қилади. Шундай қилиб, имом учун икки ракаат, улар учун эса бир ракаат бўлади. Сўнг улар биттадан ракаат рукуъ қилади ва икки сажда қилади».