أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ مَنْصُورٍ، قَالَ سَمِعْتُ رِبْعِيًّا، عَنْ زَيْدِ بْنِ ظَبْيَانَ، رَفَعَهُ إِلَى أَبِي ذَرٍّ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " ثَلاَثَةٌ يُحِبُّهُمُ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ رَجُلٌ أَتَى قَوْمًا فَسَأَلَهُمْ بِاللَّهِ وَلَمْ يَسْأَلْهُمْ بِقَرَابَةٍ بَيْنَهُ وَبَيْنَهُمْ فَمَنَعُوهُ فَتَخَلَّفَهُمْ رَجُلٌ بِأَعْقَابِهِمْ فَأَعْطَاهُ سِرًّا لاَ يَعْلَمُ بِعَطِيَّتِهِ إِلاَّ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ وَالَّذِي أَعْطَاهُ وَقَوْمٌ سَارُوا لَيْلَتَهُمْ حَتَّى إِذَا كَانَ النَّوْمُ أَحَبَّ إِلَيْهِمْ مِمَّا يُعْدَلُ بِهِ نَزَلُوا فَوَضَعُوا رُءُوسَهُمْ فَقَامَ يَتَمَلَّقُنِي وَيَتْلُو آيَاتِي وَرَجُلٌ كَانَ فِي سَرِيَّةٍ فَلَقُوا الْعَدُوَّ فَانْهَزَمُوا فَأَقْبَلَ بِصَدْرِهِ حَتَّى يُقْتَلَ أَوْ يُفْتَحَ لَهُ " .
Abu Zar (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ: «Uch kishini Alloh azza va jalla sevadi: Bir kishi bir qavmning oldiga kelib, ular bilan oʻrtasidagi qarindoshlik haqi bilan emas, balki Alloh yoʻlida soʻrasa, ular unga bermasa, soʻng bir kishi ularning ortidan qolib, unga yashirincha bir narsa bersa-yu, uning bu ehsonini Alloh azza va jalla va bergan kishidan boshqa hech kim bilmasa. Yana bir qavm tun boʻyi yurib, uyqu ularga har qanday narsadan koʻra sevimliroq boʻlganida tushib, boshlarini qoʻyishsa-yu, keyin ulardan bir kishi turib, Menga yolvorib, Mening oyatlarimni tilovat qilsa. Yana bir kishi bir sariyya (qoʻshin boʻlin)da boʻlib, dushmanga duch kelib, oʻrtoqlari qochib ketsalar ham, u koʻksini oldinga tutib, oʻldirilguncha yoki gʻalaba qozonilguncha jang qilsa», dedilar.Абу Зар (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ: «Уч кишини Аллоҳ азза ва жалла севади: Бир киши бир қавмнинг олдига келиб, улар билан ўртасидаги қариндошлик ҳақи билан эмас, балки Аллоҳ йўлида сўраса, улар унга бермаса, сўнг бир киши уларнинг ортидан қолиб, унга яширинча бир нарса берса-ю, унинг бу эҳсонини Аллоҳ азза ва жалла ва берган кишидан бошқа ҳеч ким билмаса. Яна бир қавм тун бўйи юриб, уйқу уларга ҳар қандай нарсадан кўра севимлироқ бўлганида тушиб, бошларини қўйишса-ю, кейин улардан бир киши туриб, Менга ёлвориб, Менинг оятларимни тиловат қилса. Яна бир киши бир сарийя (қўшин бўлин)да бўлиб, душманга дуч келиб, ўртоқлари қочиб кетсалар ҳам, у кўксини олдинга тутиб, ўлдирилгунча ёки ғалаба қозонилгунча жанг қилса», дедилар.