أَخْبَرَنَا عِمْرَانُ بْنُ مُوسَى، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَارِثِ، عَنْ أَبِي التَّيَّاحِ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ لَمَّا قَدِمَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم نَزَلَ فِي عُرْضِ الْمَدِينَةِ فِي حَىٍّ يُقَالُ لَهُمْ بَنُو عَمْرِو بْنِ عَوْفٍ فَأَقَامَ فِيهِمْ أَرْبَعَ عَشْرَةَ لَيْلَةً ثُمَّ أَرْسَلَ إِلَى مَلإٍ مِنْ بَنِي النَّجَّارِ فَجَاءُوا مُتَقَلِّدِي سُيُوفِهِمْ كَأَنِّي أَنْظُرُ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَى رَاحِلَتِهِ وَأَبُو بَكْرٍ - رضى الله عنه - رَدِيفُهُ وَمَلأٌ مِنْ بَنِي النَّجَّارِ حَوْلَهُ حَتَّى أَلْقَى بِفِنَاءِ أَبِي أَيُّوبَ وَكَانَ يُصَلِّي حَيْثُ أَدْرَكَتْهُ الصَّلاَةُ فَيُصَلِّي فِي مَرَابِضِ الْغَنَمِ ثُمَّ أُمِرَ بِالْمَسْجِدِ فَأَرْسَلَ إِلَى مَلإٍ مِنْ بَنِي النَّجَّارِ فَجَاءُوا فَقَالَ " يَا بَنِي النَّجَّارِ ثَامِنُونِي بِحَائِطِكُمْ هَذَا " . قَالُوا وَاللَّهُ لاَ نَطْلُبُ ثَمَنَهُ إِلاَّ إِلَى اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ . قَالَ أَنَسٌ وَكَانَتْ فِيهِ قُبُورُ الْمُشْرِكِينَ وَكَانَتْ فِيهِ خَرِبٌ وَكَانَ فِيهِ نَخْلٌ فَأَمَرَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِقُبُورِ الْمُشْرِكِينَ فَنُبِشَتْ وَبِالنَّخْلِ فَقُطِعَتْ وَبِالْخَرِبِ فَسُوِّيَتْ فَصَفُّوا النَّخْلَ قِبْلَةَ الْمَسْجِدِ وَجَعَلُوا عِضَادَتَيْهِ الْحِجَارَةَ وَجَعَلُوا يَنْقُلُونَ الصَّخْرَ وَهُمْ يَرْتَجِزُونَ وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مَعَهُمْ وَهُمْ يَقُولُونَ اللَّهُمَّ لاَ خَيْرَ إِلاَّ خَيْرُ الآخِرَةِ فَانْصُرِ الأَنْصَارَ وَالْمُهَاجِرَةَ
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ Madinaga kelganlarida, uning chekkasidagi Banu Amr ibn Avf deb ataladigan bir mahallaga tushdilar va ularning oldida oʻn toʻrt kecha turdilar. Soʻng Banu Najjorning kattalariga odam yubordilar, ular qilichlarini osgan holda keldilar. Goʻyo men Rasululloh ﷺni tuyalari ustida, Abu Bakr (roziyallohu anhu) orqalarida, Banu Najjorning kattalari esa atroflarida boʻlgan holda hozir ham koʻrib turgandekman. Nihoyat u zot Abu Ayyubning hovlisiga tushdilar. U zot namoz vaqti kirgan joyda namoz oʻqiyverar, hatto qoʻy qoʻtonlarida ham namoz oʻqirdilar. Soʻng masjid qurishga buyurildi, shunda Banu Najjorning kattalariga odam yubordilar, ular keldilar. U zot: «Ey Banu Najjor, bu bogʻingizni menga baho qoʻyinglar», dedilar. Ular: «Ollohga qasamki, biz uning bahosini faqat Ollohdan (azza va jalla) soʻraymiz», dedilar. Anas aytdi: Unda mushriklarning qabrlari bor edi, unda vayronalar bor edi va unda xurmolar bor edi. Rasululloh ﷺ mushriklarning qabrlariga buyurdilar, ular koʻmilib tekislandi, xurmolarga buyurdilar, ular kesildi, vayronalarga buyurdilar, ular tekislandi. Ular xurmolarni masjidning qiblasi tomon tizib qoʻydilar, uning tomonlarini toshdan qildilar. Ular toshlarni tashib, sheʼr aytar edilar, Rasululloh ﷺ ham ular bilan birga edilar. Ular: «Ey Olloh, oxirat yaxshiligidan boshqa yaxshilik yoʻq, sen ansorlar va muhojirlarga yordam ber», deb aytardilar.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ Мадинага келганларида, унинг чеккасидаги Бану Амр ибн Авф деб аталадиган бир маҳаллага тушдилар ва уларнинг олдида ўн тўрт кеча турдилар. Сўнг Бану Нажжорнинг катталарига одам юбордилар, улар қиличларини осган ҳолда келдилар. Гўё мен Расулуллоҳ ﷺни туялари устида, Абу Бакр (розияллоҳу анҳу) орқаларида, Бану Нажжорнинг катталари эса атрофларида бўлган ҳолда ҳозир ҳам кўриб тургандекман. Ниҳоят у зот Абу Айюбнинг ҳовлисига тушдилар. У зот намоз вақти кирган жойда намоз ўқийверар, ҳатто қўй қўтонларида ҳам намоз ўқирдилар. Сўнг масжид қуришга буюрилди, шунда Бану Нажжорнинг катталарига одам юбордилар, улар келдилар. У зот: «Эй Бану Нажжор, бу боғингизни менга баҳо қўйинглар», дедилар. Улар: «Оллоҳга қасамки, биз унинг баҳосини фақат Оллоҳдан (азза ва жалла) сўраймиз», дедилар. Анас айтди: Унда мушрикларнинг қабрлари бор эди, унда вайроналар бор эди ва унда хурмолар бор эди. Расулуллоҳ ﷺ мушрикларнинг қабрларига буюрдилар, улар кўмилиб текисланди, хурмоларга буюрдилар, улар кесилди, вайроналарга буюрдилар, улар текисланди. Улар хурмоларни масжиднинг қибласи томон тизиб қўйдилар, унинг томонларини тошдан қилдилар. Улар тошларни ташиб, шеър айтар эдилар, Расулуллоҳ ﷺ ҳам улар билан бирга эдилар. Улар: «Эй Оллоҳ, охират яхшилигидан бошқа яхшилик йўқ, сен ансорлар ва муҳожирларга ёрдам бер», деб айтардилар.