244-bob244-боб- باب فضل الذكر والحث عليهAllohni zikr qilishning fazilatiАллоҳни зикр қилишнинг фазилати
- وعن أبي هريرة رضي الله عنه قال: قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: "كلمتان خفيفتان على اللسان، ثقيلتان في الميزان، حبيبتان إلى الرحمن: سبحان الله وبحمده، سبحان الله العظيم" ((متفق عليه)).
(Abu Hurayra (roziyallohu anhu) aytdi:) Rasululloh ﷺ: «Ikkita kalima borki, tilda yengil, mezonda ogʻir, Rahmonga (Allohga) sevimlidir: ‹Subhanallohi va bihamdihi, subhanallohil-Aziym› (Alloh pok va Unga hamd boʻlsin; Ulugʻ Alloh pokdir)», dedilar.(Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу) айтди:) Расулуллоҳ ﷺ: «Иккита калима борки, тилда енгил, мезонда оғир, Раҳмонга (Аллоҳга) севимлидир: ‹Субҳаналлоҳи ва биҳамдиҳи, субҳаналлоҳил-Азийм› (Аллоҳ пок ва Унга ҳамд бўлсин; Улуғ Аллоҳ покдир)», дедилар.
- وعنه رضي الله عنه قال: قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: لأن أقول: سبحان الله، والحمد لله، ولا إله إلا الله، والله أكبر، أحب إلي مما طلعت عليه الشمس” ((رواه مسلم)).
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Mening ‹Subhanalloh, valhamdu lillah, va lo ilaha illalloh, vallohu akbar (Allohni poklab yod etaman, hamd Allohgadir, Allohdan oʻzga iloh yoʻq va Alloh eng buyukdir)› deyishim menga quyosh chiqib turgan har bir narsadan (butun olamdan) sevimliroqdir», — dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Менинг ‹Субҳаналлоҳ, валҳамду лиллаҳ, ва ло илаҳа иллаллоҳ, валлоҳу акбар (Аллоҳни поклаб ёд этаман, ҳамд Аллоҳгадир, Аллоҳдан ўзга илоҳ йўқ ва Аллоҳ энг буюкдир)› дейишим менга қуёш чиқиб турган ҳар бир нарсадан (бутун оламдан) севимлироқдир», — дедилар.
- وعنه أن رسول الله صلى الله عليه وسلم قال: "من قال لا إله إلا الله وحده لا شريك له، له الملك، وله الحمد، وهو على كل شيء قدير، في يوم مائة مرة كانت له عدل عشر رقاب وكتبت له مائة حسنة، ومحيت عنه مائة سيئة، وكانت له حرزًا من الشيطان يومه ذلك حتى يمسي، ولم يأتِ أحد بأفضل مما جاء به إلا رجل عمل أكثر منه" وقال: "من قال سبحان الله وبحمده، في يوم مائة مرة حطت عنه خطاياه وإن كانت مثل زبد البحر" ((متفق عليه)).
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Allohning Rasuli ﷺ: «Kim bir kunda yuz marta: ‹Lo ilaha illalloh, vahdahu lo shariyka lah, lahul mulku va lahul hamd, va huva ala kulli shayʼin qodir (Yolgʻiz Allohdan boshqa ibodatga sazovor zot yoʻq, Uning sherigi yoʻq; mulk Unikidir va barcha hamdlar Unikidir; U har narsaga qodir)›, — desa, oʻnta qul ozod qilgan (kishi)dek savob oladi; uning hisobiga yuzta yaxshi amal yoziladi, yuzta yomon amal (uning hisobidan) oʻchiriladi va u kuni — ertalabdan to kechgacha — shaytondan himoyalanadi; hech kim — undan koʻra koʻproq (amal) qilgandan boshqa — undan afzal boʻlmaydi», — dedi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Аллоҳнинг Расули ﷺ: «Ким бир кунда юз марта: ‹Ло илаҳа иллаллоҳ, ваҳдаҳу ло шарийка лаҳ, лаҳул мулку ва лаҳул ҳамд, ва ҳува ала кулли шайъин қодир (Ёлғиз Аллоҳдан бошқа ибодатга сазовор зот йўқ, Унинг шериги йўқ; мулк Уникидир ва барча ҳамдлар Уникидир; У ҳар нарсага қодир)›, — деса, ўнта қул озод қилган (киши)дек савоб олади; унинг ҳисобига юзта яхши амал ёзилади, юзта ёмон амал (унинг ҳисобидан) ўчирилади ва у куни — эрталабдан то кечгача — шайтондан ҳимояланади; ҳеч ким — ундан кўра кўпроқ (амал) қилгандан бошқа — ундан афзал бўлмайди», — деди.
- وعن أبي أيوب الأنصاري رضي الله عنه عن النبي صلى الله عليه وسلم قال: "من قال لا إله إلا الله وحده لا شريك له، له الملك وله الحمد، وهو على كل شيء قدير، عشر مرات، كان كمن أعتق أربعة أنفس من ولد إسماعيل" ((متفق عليه)).
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Allohning Rasuli ﷺ: «Kim bir kunda yuz marta: ‹Lo ilaha illalloh, vahdahu lo shariyka lah, lahul mulku va lahul hamd, va huva ala kulli shayʼin qodir (Yolgʻiz Allohdan boshqa ibodatga sazovor zot yoʻq, Uning sherigi yoʻq; mulk Unikidir va barcha hamdlar Unikidir; U har narsaga qodir)›, — desa, oʻnta qul ozod qilgan (kishi)dek savob oladi; uning hisobiga yuzta yaxshi amal yoziladi, yuzta yomon amal (uning hisobidan) oʻchiriladi va u kuni — ertalabdan to kechgacha — shaytondan himoyalanadi; hech kim — undan koʻra koʻproq (amal) qilgandan boshqa — undan afzal boʻlmaydi», — dedi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Аллоҳнинг Расули ﷺ: «Ким бир кунда юз марта: ‹Ло илаҳа иллаллоҳ, ваҳдаҳу ло шарийка лаҳ, лаҳул мулку ва лаҳул ҳамд, ва ҳува ала кулли шайъин қодир (Ёлғиз Аллоҳдан бошқа ибодатга сазовор зот йўқ, Унинг шериги йўқ; мулк Уникидир ва барча ҳамдлар Уникидир; У ҳар нарсага қодир)›, — деса, ўнта қул озод қилган (киши)дек савоб олади; унинг ҳисобига юзта яхши амал ёзилади, юзта ёмон амал (унинг ҳисобидан) ўчирилади ва у куни — эрталабдан то кечгача — шайтондан ҳимояланади; ҳеч ким — ундан кўра кўпроқ (амал) қилгандан бошқа — ундан афзал бўлмайди», — деди.
- وعن أبي ذر رضي الله عنه قال: قال لي رسول صلى الله عليه وسلم: "ألا أخبرك بأحب الكلام إلى الله؟ إن أحب الكلام إلى الله: سبحان الله وبحمده" ((رواه مسلم)).
Abu Zar (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Alloh uchun eng suyukli soʻzni senga xabar bermaymi?» — dedilar. Men: «Yo Rasululloh! Alloh uchun eng suyukli soʻzni menga xabar bering», dedim. Shunda u zot: «Alloh uchun eng suyukli soʻz — ‹Subhanallohi va bihamdihi (Allohni poklab yod etaman va Unga hamd aytaman)›dir», — dedilar.Абу Зар (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Аллоҳ учун энг суюкли сўзни сенга хабар бермайми?» — дедилар. Мен: «Ё Расулуллоҳ! Аллоҳ учун энг суюкли сўзни менга хабар беринг», дедим. Шунда у зот: «Аллоҳ учун энг суюкли сўз — ‹Субҳаналлоҳи ва биҳамдиҳи (Аллоҳни поклаб ёд этаман ва Унга ҳамд айтаман)›дир», — дедилар.
- وعن أبي مالك الأشعري رضي الله عنه قال: قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: "الطهور شطر الإيمان، والحمد لله تملأ الميزان، وسبحان الله، والحمد لله تملآن -أو تملأ- ما بين السماوات والأرض" ((رواه مسلم)).
Abu Molik al-Ashʼariy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Tahorat (poklik) — iymonning yarmidir. ‹Alhamdulillah› (degani) mezonni toʻldiradi. ‹Subhanalloh va alhamdulillah› (degani) osmonlar bilan yer orasini toʻldiradi — yoki: toʻldiradilar —. Namoz — nurdir; sadaqa — burhon (dalil)dir; sabr — ziyo (yorugʻlik)dir; Qurʼon esa — sening foydangga yoki ziyoningga hujjatdir. Har bir inson (ertalab) chiqib, oʻzini sotadi: bas, (kimdir) oʻzini ozod qiladi, (kimdir esa) oʻzini halok qiladi», dedilar.Абу Молик ал-Ашъарий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Таҳорат (поклик) — иймоннинг ярмидир. ‹Алҳамдулиллаҳ› (дегани) мезонни тўлдиради. ‹Субҳаналлоҳ ва алҳамдулиллаҳ› (дегани) осмонлар билан ер орасини тўлдиради — ёки: тўлдирадилар —. Намоз — нурдир; садақа — бурҳон (далил)дир; сабр — зиё (ёруғлик)дир; Қуръон эса — сенинг фойдангга ёки зиёнингга ҳужжатдир. Ҳар бир инсон (эрталаб) чиқиб, ўзини сотади: бас, (кимдир) ўзини озод қилади, (кимдир эса) ўзини ҳалок қилади», дедилар.
- وعن سعد بن أبي وقاص رضي الله عنه قال: جاء أعرابي إلى رسول الله صلى الله عليه وسلم فقال: علمني كلامًا أقوله. قال: "قل لا إله إلا الله وحده لا شريك له، الله أكبر كبيرا والحمد لله كثيرا وسبحان الله رب العالمين، ولا حول ولا قوة إلا بالله العزيز الحكيم” قال فهؤلاء لربي، فما لي؟ قال: "قل اللهم اغفر لي، وارحمني، واهدني، وارزقني" ((رواه مسلم)).
Saʼd ibn Abu Vaqqos (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: bir aʼrobiy Rasululloh ﷺ huzurlariga kelib: «Menga oʻzim aytadigan bir soʻzni oʻrgating», dedi. (U zot): «‹Lo ilaha illalloh, vahdahu lo sharika lah, Allohu akbaru kabiro, val-hamdu lillahi kasiro, subhanallohi robbil-olamin, lo havla va lo quvvata illa billahil-azizil-hakim› (Yolgʻiz Allohdan oʻzga iloh yoʻq, Uning sherigi yoʻq; Alloh ulugʻlikda eng buyukdir, Allohga koʻp hamdlar boʻlsin; olamlar Robbi Alloh pokdir; aziz va hakim boʻlmish Allohdan oʻzga (gunohdan saqlovchi) quvvat va (toatga) qudrat yoʻq) — deb ayt», dedilar. (Aʼrobiy): «Bular Robbim uchun (madh) boʻldi, menga (oʻzimga) nima boʻladi?» dedi. (U zot): «‹Allohummagʻfir li, varhamni, vahdini, varzuqni› (Ey Alloh, meni magʻfirat qil, menga rahm qil, meni hidoyat qil va menga rizq ber) — deb ayt», dedilar.Саъд ибн Абу Ваққос (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: бир аъробий Расулуллоҳ ﷺ ҳузурларига келиб: «Менга ўзим айтадиган бир сўзни ўргатинг», деди. (У зот): «‹Ло илаҳа иллаллоҳ, ваҳдаҳу ло шарика лаҳ, Аллоҳу акбару кабиро, вал-ҳамду лиллаҳи касиро, субҳаналлоҳи роббил-оламин, ло ҳавла ва ло қуввата илла биллаҳил-азизил-ҳаким› (Ёлғиз Аллоҳдан ўзга илоҳ йўқ, Унинг шериги йўқ; Аллоҳ улуғликда энг буюкдир, Аллоҳга кўп ҳамдлар бўлсин; оламлар Робби Аллоҳ покдир; азиз ва ҳаким бўлмиш Аллоҳдан ўзга (гуноҳдан сақловчи) қувват ва (тоатга) қудрат йўқ) — деб айт», дедилар. (Аъробий): «Булар Роббим учун (мадҳ) бўлди, менга (ўзимга) нима бўлади?» деди. (У зот): «‹Аллоҳуммағфир ли, варҳамни, ваҳдини, варзуқни› (Эй Аллоҳ, мени мағфират қил, менга раҳм қил, мени ҳидоят қил ва менга ризқ бер) — деб айт», дедилар.
- وعن ثوبان رضي الله عنه قال: كان رسول الله صلى الله عليه وسلم: إذا انصرف من صلاته استغفر ثلاثا ، وقال : " اللهم أنت السلام ومنك السلام تباركت يا ذا الجلال والإكرام “ قيل للأوزاعي ، وهو أحد رواة الحديث : كيف الاستغفار ؟ قال : يقول : أستغفر الله أستغفر الله " ((رواه مسلم)).
Savbon (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ namozlaridan boʻshaganlarida uch marta istigʻfor aytib, soʻng: «Allohim! Sen Salomsan (eyibdan salomat Zotsan), salomatlik Sendandir, Sen barakotli Zotsan, ey ulugʻlik va karam Egasi», derdilar. Al-Valid dedi: Men al-Avzoiyga: «Istigʻfor qanday boʻladi?» dedim. U: «Astagʻfirulloh, astagʻfirulloh (Allohdan magʻfirat soʻrayman) deysan», dedi.Савбон (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ намозларидан бўшаганларида уч марта истиғфор айтиб, сўнг: «Аллоҳим! Сен Саломсан (эйибдан саломат Зотсан), саломатлик Сендандир, Сен баракотли Зотсан, эй улуғлик ва карам Эгаси», дердилар. Ал-Валид деди: Мен ал-Авзоийга: «Истиғфор қандай бўлади?» дедим. У: «Астағфируллоҳ, астағфируллоҳ (Аллоҳдан мағфират сўрайман) дейсан», деди.
- وعن المغيرة بن شعبة رضي الله عنه أن رسول الله صلى الله عليه وسلم، كان إذا فرغ من الصلاة وسلم قال : "لا إله إلا الله وحده لا شريك له، له الملك وله الحمد، وهو على كل شيء قدير. اللهم لا مانع لما أعطيت، ولا معطي لما منعت، ولا ينفع ذا الجد منك الجد" ((متفق عليه)).
Mugʻira ibn Shuʼba (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Magʻira ibn Shuʼba Muoviyaga (xat) yozib (bildirdi)ki, Rasululloh ﷺ namozdan boʻshab salom berganlarida: «Lo ilaha illalloh, vahdahu lo sharika lah, lahul-mulku va lahul-hamdu va huva alaa kulli shayʼin qadir. Allohumma lo moniʼa limaa aʼtoyta va lo muʼtiya limaa manaʼta va lo yanfaʼu zal-jaddi minkal-jadd (Allohdan oʻzga iloh yoʻq, U yagonadir, Uning sherigi yoʻq, mulk Unikidir, hamd Unikidir va U har narsaga qodirdir. Allohim! Sen bergan narsani toʻsuvchi yoʻq va Sen toʻsgan narsani beruvchi yoʻq, boylik egasiga uning boyligi Sening huzuringda foyda bermas)», derdilar.Муғира ибн Шуъба (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Мағира ибн Шуъба Муовияга (хат) ёзиб (билдирди)ки, Расулуллоҳ ﷺ намоздан бўшаб салом берганларида: «Ло илаҳа иллаллоҳ, ваҳдаҳу ло шарика лаҳ, лаҳул-мулку ва лаҳул-ҳамду ва ҳува алаа кулли шайъин қадир. Аллоҳумма ло мониъа лимаа аътойта ва ло муътия лимаа манаъта ва ло янфаъу зал-жадди минкал-жадд (Аллоҳдан ўзга илоҳ йўқ, У ягонадир, Унинг шериги йўқ, мулк Уникидир, ҳамд Уникидир ва У ҳар нарсага қодирдир. Аллоҳим! Сен берган нарсани тўсувчи йўқ ва Сен тўсган нарсани берувчи йўқ, бойлик эгасига унинг бойлиги Сенинг ҳузурингда фойда бермас)», дердилар.
- وعن عبد الله ابن الزبير رضي الله عنهما أنه كان يقول دبر كل صلاة، حين يسلم: لا إله إلا الله وحده لا شريك له ، له الملك وله الحمد ، وهو على كل شيء قدير . لا حول ولا قوة إلا بالله ،لا إله إلا الله، ولا نعبد إلا إياه، له النعمة، وله الفضل وله الثناء الحسن. لا إله إلا الله مخلصين له الدين ولو كره الكافرون . قال ابن الزبير: وكان رسول الله صلى الله عليه وسلم، يهلل بهن دبر كل صلاة. ((رواه مسلم)).
Abdulloh ibn Zubayr (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: U har namozdan soʻng, salom berganida bunday derdi: «La ilaha illalloh, vahdahu la sharika lah, lahul-mulku va lahul-hamd, va huva ala kulli shayin qadir. La havla va la quvvata illa billah. La ilaha illalloh, va la naʼbudu illa iyyah, lahun-niʼmatu va lahul-fadlu va lahus-sanaul-hasan. La ilaha illalloh muxlisina lahud-din, va lav karihal-kafirun» (Allohdan boʻlak iloh yoʻq, U yolgʻizdir, sherigi yoʻqdir. Mulk Uniki, hamd Unikidir, U har narsaga qodirdir. Alloh (yordami) bilan boʻlmasa quvvat ham, qudrat ham yoʻqdir. Allohdan boʻlak iloh yoʻq, biz faqat Ungagina ibodat qilamiz. Neʼmat Uniki, fazl Uniki va goʻzal maqtov Unikidir. Kofirlar yomon koʻrsalar-da, dinni Unga xolis qilgan holda ‹Allohdan boʻlak iloh yoʻq›, deymiz). Ibn Zubayr: «Rasululloh ﷺ ham har namozdan soʻng shu (kalimalar) bilan tahlil aytar edilar», dedi.Абдуллоҳ ибн Зубайр (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: У ҳар намоздан сўнг, салом берганида бундай дерди: «Ла илаҳа иллаллоҳ, ваҳдаҳу ла шарика лаҳ, лаҳул-мулку ва лаҳул-ҳамд, ва ҳува ала кулли шайин қадир. Ла ҳавла ва ла қуввата илла биллаҳ. Ла илаҳа иллаллоҳ, ва ла наъбуду илла ийяҳ, лаҳун-ниъмату ва лаҳул-фадлу ва лаҳус-санаул-ҳасан. Ла илаҳа иллаллоҳ мухлисина лаҳуд-дин, ва лав кариҳал-кафирун» (Аллоҳдан бўлак илоҳ йўқ, У ёлғиздир, шериги йўқдир. Мулк Уники, ҳамд Уникидир, У ҳар нарсага қодирдир. Аллоҳ (ёрдами) билан бўлмаса қувват ҳам, қудрат ҳам йўқдир. Аллоҳдан бўлак илоҳ йўқ, биз фақат Унгагина ибодат қиламиз. Неъмат Уники, фазл Уники ва гўзал мақтов Уникидир. Кофирлар ёмон кўрсалар-да, динни Унга холис қилган ҳолда ‹Аллоҳдан бўлак илоҳ йўқ›, деймиз). Ибн Зубайр: «Расулуллоҳ ﷺ ҳам ҳар намоздан сўнг шу (калималар) билан таҳлил айтар эдилар», деди.
- وعن أبي هريرة رضي الله عنه أن فقراء المهاجرين أتوا رسول الله صلى الله عليه وسلم فقالوا: "ذهب أهل الدثور بالدرجات العلى، والنعيم المقيم: يصلون كما نصلي، ويصومون كما نصوم، ولهم فضل من أموال: يحجون، ويعتمرون، ويجاهدون، ويتصدقون. فقال: "ألا أعلمكم شيئًا تدركون به من سبقكم، وتسبقون به من بعدكم، ولا يكون أحد أفضل منكم إلا من صنع مثل ما صنعتم؟ قالوا: بلى يا رسول الله، قال: "تسبحون، وتحمدون، وتكبرون، خلف كل صلاة ثلاثًا وثلاثين قال أبو صالح الراوي عن أبي هريرة، لما سئل عن كيفية ذكرهن، قال: يقول: سبحان الله، والحمد لله، والله أكبر، حتى يكون منهن كلهن ثلاثًا وثلاثين. ((متفق عليه)).
وزاد مسلم في روايته: فرجع فقراء المهاجرين إلى رسول الله صلى الله عليه وسلم، فقالوا: سمع إخواننا أهل الأموال بما فعلنا، وفعلوا مثله؟ فقال رسول الله: "ذلك فضل الله يؤتيه من يشاء".
((الدثور))جمع دثر- بفتح الدال و اسكان الثاء المثلثة- و هو: المال الكثير.
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Muhojirlarning kambagʻallari Rasululloh ﷺ huzuriga kelib: «Boylik egalari yuksak darajalarni va abadiy neʼmatni olib ketdilar», dedilar. (Rasululloh ﷺ): «Bu qanday boʻldi?» dedilar. Ular: «Ular biz oʻqiganday namoz oʻqiydilar, biz tutganday roʻza tutadilar, ammo ular sadaqa beradilar, biz sadaqa bera olmaymiz; ular qul ozod qiladilar, biz qul ozod qila olmaymiz», dedilar. Shunda Rasululloh ﷺ: «Sizlarga shunday bir narsani oʻrgataymi, u bilan oʻzingizdan oʻtib ketganlarga yetib olasizlar va oʻzingizdan keyingilardan oʻzib ketasizlar, sizlar qilgan ishni qilganlardan boshqa hech kim sizlardan afzal boʻlmaydi?» dedilar. Ular: «Albatta, yo Rasululloh!» dedilar. (Rasululloh ﷺ): «Har bir namoz ortidan oʻttiz uch marta tasbeh (Subhanalloh), takbir (Allohu akbar) va tahmid (Alhamdulilloh) aytasizlar», dedilar. Abu Solih dedi: Soʻng muhojirlarning kambagʻallari yana Rasululloh ﷺ huzuriga qaytib kelib: «Boylik egasi boʻlgan birodarlarimiz biz qilgan ishni eshitib, ular ham xuddi shunday qilibdilar», dedilar. Shunda Rasululloh ﷺ: «Bu Allohning fazlidir, uni Oʻzi xohlagan kishiga beradi», dedilar. Sumay dedi: Men oilamdan baʼzilariga bu hadisni aytib berdim. Shunda u: «Sen adashibsan, balki u (Nabiy ﷺ): ‹Allohga oʻttiz uch marta tasbeh aytasan, Allohga oʻttiz uch marta tahmid aytasan, Allohga oʻttiz uch marta takbir aytasan› deganlar», dedi. Men Abu Solihning oldiga qaytib, unga buni aytdim. U qoʻlimdan ushlab: «Allohu akbar va subhanalloh va alhamdulilloh, va Allohu akbar va subhanalloh va alhamdulilloh — hammasidan oʻttiz uchtaga yetkazguningcha (shunday aytasan)», dedi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Муҳожирларнинг камбағаллари Расулуллоҳ ﷺ ҳузурига келиб: «Бойлик эгалари юксак даражаларни ва абадий неъматни олиб кетдилар», дедилар. (Расулуллоҳ ﷺ): «Бу қандай бўлди?» дедилар. Улар: «Улар биз ўқигандай намоз ўқийдилар, биз тутгандай рўза тутадилар, аммо улар садақа берадилар, биз садақа бера олмаймиз; улар қул озод қиладилар, биз қул озод қила олмаймиз», дедилар. Шунда Расулуллоҳ ﷺ: «Сизларга шундай бир нарсани ўргатайми, у билан ўзингиздан ўтиб кетганларга етиб оласизлар ва ўзингиздан кейингилардан ўзиб кетасизлар, сизлар қилган ишни қилганлардан бошқа ҳеч ким сизлардан афзал бўлмайди?» дедилар. Улар: «Албатта, ё Расулуллоҳ!» дедилар. (Расулуллоҳ ﷺ): «Ҳар бир намоз ортидан ўттиз уч марта тасбеҳ (Субҳаналлоҳ), такбир (Аллоҳу акбар) ва таҳмид (Алҳамдулиллоҳ) айтасизлар», дедилар. Абу Солиҳ деди: Сўнг муҳожирларнинг камбағаллари яна Расулуллоҳ ﷺ ҳузурига қайтиб келиб: «Бойлик эгаси бўлган биродарларимиз биз қилган ишни эшитиб, улар ҳам худди шундай қилибдилар», дедилар. Шунда Расулуллоҳ ﷺ: «Бу Аллоҳнинг фазлидир, уни Ўзи хоҳлаган кишига беради», дедилар. Сумай деди: Мен оиламдан баъзиларига бу ҳадисни айтиб бердим. Шунда у: «Сен адашибсан, балки у (Набий ﷺ): ‹Аллоҳга ўттиз уч марта тасбеҳ айтасан, Аллоҳга ўттиз уч марта таҳмид айтасан, Аллоҳга ўттиз уч марта такбир айтасан› деганлар», деди. Мен Абу Солиҳнинг олдига қайтиб, унга буни айтдим. У қўлимдан ушлаб: «Аллоҳу акбар ва субҳаналлоҳ ва алҳамдулиллоҳ, ва Аллоҳу акбар ва субҳаналлоҳ ва алҳамдулиллоҳ — ҳаммасидан ўттиз учтага етказгунингча (шундай айтасан)», деди.
- وعنه عن رسول الله صلى الله عليه وسلم قال: "من سبح الله في دبر كل صلاة ثلاثًا وثلاثين، وحمد الله ثلاثًا وثلاثين، وكبر الله ثلاثًا وثلاثين، وقال تمام المائة: لا إله إلا الله وحده لا شريك له، له الملك وله الحمد، وهو على كل شيء قدير، غفرت خطاياه وإن كانت مثل زبد البحر” ((رواه مسلم))
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Kim har bir namoz ortidan Allohga oʻttiz uch marta tasbeh aytsa, Allohga oʻttiz uch marta tahmid aytsa, Allohga oʻttiz uch marta takbir aytsa — bu toʻqson toʻqqizta boʻladi — va yuztani toʻldirib: ‹La ilaha illallohu vahdahu la sharika lah, lahul-mulku va lahul-hamdu va huva alaa kulli shayʼin qodir› (Yolgʻiz Allohdan boshqa iloh yoʻq, Uning sherigi yoʻq, mulk Uniki va hamd Unga xosdir, U har bir narsaga qodir) desa — gunohlari dengiz koʻpigicha boʻlsa-da, kechiriladi», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Ким ҳар бир намоз ортидан Аллоҳга ўттиз уч марта тасбеҳ айтса, Аллоҳга ўттиз уч марта таҳмид айтса, Аллоҳга ўттиз уч марта такбир айтса — бу тўқсон тўққизта бўлади — ва юзтани тўлдириб: ‹Ла илаҳа иллаллоҳу ваҳдаҳу ла шарика лаҳ, лаҳул-мулку ва лаҳул-ҳамду ва ҳува алаа кулли шайъин қодир› (Ёлғиз Аллоҳдан бошқа илоҳ йўқ, Унинг шериги йўқ, мулк Уники ва ҳамд Унга хосдир, У ҳар бир нарсага қодир) деса — гуноҳлари денгиз кўпигича бўлса-да, кечирилади», дедилар.
- وعن كعب بن عجرة رضي الله عنه عن رسول الله صلى الله عليه وسلم قال: "معقبات لا يخيب قائلهن -أو فاعلهن- دبر كل صلاة مكتوبة: ثلاثًا وثلاثين تسبيحة وثلاثًا وثلاثين تحميدة، وأربعًا وثلاثين تكبيرة" ((رواه مسلم)).
Kaʼb ibn Ujra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Ayrim zikrlar bor, ularni aytguvchi — yoki bajaruvchi — har bir farz namozi ortidan noumid boʻlmaydi: oʻttiz uch tasbeh (Subhanalloh), oʻttiz uch tahmid (Alhamdulilloh) va oʻttiz toʻrt takbir (Allohu akbar)», dedilar.Каъб ибн Ужра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Айрим зикрлар бор, уларни айтгувчи — ёки бажарувчи — ҳар бир фарз намози ортидан ноумид бўлмайди: ўттиз уч тасбеҳ (Субҳаналлоҳ), ўттиз уч таҳмид (Алҳамдулиллоҳ) ва ўттиз тўрт такбир (Аллоҳу акбар)», дедилар.
- وعن سعد بن أبي وقاص رضي الله عنه أن رسول الله صلى الله عليه وسلم كان يتعوذ دبر الصلوات بهؤلاء الكلمات: "اللهم إني أعوذ بك من الجبن والبخل، وأعوذ بك من أن أرد إلى أرذل العمر وأعوذ بك من فتنة الدنيا، وأعوذ بك من فتنة القبر” ((رواه البخاري)).
Amr ibn Maymun al-Avdiy (rahimahulloh)dan rivoyat qilinadi: Saʼd oʻz oʻgʻillariga — muallim oʻz shogirdlariga yozuv malakasini oʻrgatganidek — quyidagi soʻzlarni oʻrgatar va Allohning Rasuli ﷺ har bir namozning oxirida ulardan (yaʼni yomonliklardan) Allohga panoh tilar edi, deb aytar edi. Soʻzlar shu: ‹Allohim! Men Sendan qoʻrqoqlikdan panoh tilayman; va men Sendan — keksalikning eng yomon bosqichiga qaytarilishimdan — panoh tilayman; va men Sendan dunyo fitnalaridan panoh tilayman; va men Sendan qabr azobidan panoh tilayman›.Амр ибн Маймун ал-Авдий (раҳимаҳуллоҳ)дан ривоят қилинади: Саъд ўз ўғилларига — муаллим ўз шогирдларига ёзув малакасини ўргатганидек — қуйидаги сўзларни ўргатар ва Аллоҳнинг Расули ﷺ ҳар бир намознинг охирида улардан (яъни ёмонликлардан) Аллоҳга паноҳ тилар эди, деб айтар эди. Сўзлар шу: ‹Аллоҳим! Мен Сендан қўрқоқликдан паноҳ тилайман; ва мен Сендан — кексаликнинг энг ёмон босқичига қайтарилишимдан — паноҳ тилайман; ва мен Сендан дунё фитналаридан паноҳ тилайман; ва мен Сендан қабр азобидан паноҳ тилайман›.
- وعن معاذ رضي الله عنه أن رسول الله صلى الله عليه وسلم أخذ بيده وقال: "يا معاذ والله إني لأحبك" فقال: "أوصيك يا معاذ لا تدعن في دبر كل صلاة تقول: اللهم أعني على ذكرك، وشكرك، وحسن عبادتك". رواه أبو داود بإسناد صحيح.
Muoz ibn Jabal (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, Rasululloh ﷺ uning qoʻlidan ushlab: «Ey Muoz, Allohga qasamki, men seni yaxshi koʻraman; Allohga qasamki, men seni yaxshi koʻraman», dedilar. Soʻng: «Ey Muoz, senga vasiyat qilaman: har bir namoz oxirida ‹Allohumma aʼinniy alaa zikrika va shukrika va husni ibaadatik (Ey Allohim, Seni zikr etishda, Senga shukr qilishda va Senga chiroyli ibodat qilishda menga yordam ber)› deyishni hech tark etma», dedilar. Muoz buni Sunabihiyga vasiyat qildi, Sunabihiy esa buni Abu Abdurrahmonga vasiyat qildi.Муоз ибн Жабал (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, Расулуллоҳ ﷺ унинг қўлидан ушлаб: «Эй Муоз, Аллоҳга қасамки, мен сени яхши кўраман; Аллоҳга қасамки, мен сени яхши кўраман», дедилар. Сўнг: «Эй Муоз, сенга васият қиламан: ҳар бир намоз охирида ‹Аллоҳумма аъинний алаа зикрика ва шукрика ва ҳусни ибаадатик (Эй Аллоҳим, Сени зикр этишда, Сенга шукр қилишда ва Сенга чиройли ибодат қилишда менга ёрдам бер)› дейишни ҳеч тарк этма», дедилар. Муоз буни Сунабиҳийга васият қилди, Сунабиҳий эса буни Абу Абдурраҳмонга васият қилди.
- وعن أبي هريرة رضي الله عنه أن رسول الله صلى الله عليه وسلم قال: "إذا تشهد أحدكم فليستعذ بالله من أربع، يقول: اللهم إني أعوذ بك من عذاب جهنم، ومن عذاب القبر ومن فتنة المحيا والممات، ومن شر فتنة المسيح الدجال" ((رواه مسلم)).
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: «Rasululloh ﷺ: ‹Birortangiz tashahhud oʻqisa, Allohdan toʻrt narsadan panoh tilab shunday desin: Allohim! Men Sendan doʻzax azobidan, qabr azobidan, hayot va oʻlim fitnasidan hamda Masih Dajjol fitnasining yomonligidan panoh tilayman›, dedilar», dedi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: «Расулуллоҳ ﷺ: ‹Бирортангиз ташаҳҳуд ўқиса, Аллоҳдан тўрт нарсадан паноҳ тилаб шундай десин: Аллоҳим! Мен Сендан дўзах азобидан, қабр азобидан, ҳаёт ва ўлим фитнасидан ҳамда Масиҳ Дажжол фитнасининг ёмонлигидан паноҳ тилайман›, дедилар», деди.
- وعن علي رضي الله عنه قال: كان رسول الله صلى الله عليه وسلم إذا قام إلى الصلاة يكون من آخر ما يقول بين التشهد والتسليم: "اللهم اغفر لي ما قدمت وما أخرت، وما أسررت وما أعلنت، وما أسرفت، وما أنت أعلم به مني، أنت المقدم، وأنت المؤخر، لا إله إلا أنت" ((رواه مسلم)).
Ali ibn Abu Tolib (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ namozga turganlarida shunday der edilar: «Yuzimni butun ixlos bilan osmonlaru yerni yaratgan (Zot)ga qaratdim va men mushriklardan emasman. Albatta, namozim, qurbonligim, hayotim va oʻlimim olamlarning Robbi Alloh uchundir. Uning sherigi yoʻq. Men shunga buyurilganman va men musulmonlardanman. Allohim! Sen Malik (Podshoh)san, Sendan oʻzga iloh yoʻq. Sen mening Robbimsan, men esa Sening bandangman. Oʻzimga zulm qildim va gunohimni eʼtirof etdim. Bas, barcha gunohlarimni kechirgin, chunki gunohlarni Sendan oʻzga hech kim kechirmaydi. Meni eng goʻzal axloqqa hidoyat qilgin, uning eng goʻzaliga Sendan oʻzga hech kim hidoyat qilmaydi. Yomon (axloq)ni mendan uzoqlashtirgin, uning yomonini mendan Sendan oʻzga hech kim uzoqlashtirmaydi. Labbayka va saʼdayka (amringga bandaman). Barcha yaxshilik Sening qoʻlingdadir, yomonlik esa Senga (nisbat berilmaydi). Men Sen (tufayli mavjud)man va Senga (qaytaman). Sen barakotlisan va oliysan. Sendan magʻfirat soʻrayman va Senga tavba qilaman». (U zot) ruku qilganlarida shunday der edilar: «Allohim! Sen uchun ruku qildim, Senga iymon keltirdim va Senga taslim boʻldim. Qulogʻim, koʻzim, miyam, suyagim va paylarim Senga boʻysundi». (U zot rukudan) bosh koʻtarganlarida shunday der edilar: «Allohim, ey Robbimiz! Osmonlar toʻla, yer toʻla, ular orasidagi narsa toʻla va undan keyin Oʻzing istagan narsa toʻla hamd Sengadir». (U zot) sajda qilganlarida shunday der edilar: «Allohim! Senga sajda qildim, Senga iymon keltirdim va Senga taslim boʻldim. Yuzim oʻzini yaratgan, shaklga keltirgan, qulogʻini va koʻzini ochgan (Zot)ga sajda qildi. Yaratuvchilarning eng goʻzali boʻlmish Alloh barakotlidir». Soʻng tashahhud bilan salom orasida aytadigan eng oxirgi (soʻzlari) shu boʻlar edi: «Allohim! Avval qilgan, keyin qilgan, yashirin qilgan, oshkora qilgan, isrof qilgan va Sen mendan koʻra yaxshiroq biladigan (gunohlarimni) kechirgin. Sen oldinga oʻtkazuvchisan va Sen orqaga qoldiruvchisan. Sendan oʻzga iloh yoʻq».Али ибн Абу Толиб (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ намозга турганларида шундай дер эдилар: «Юзимни бутун ихлос билан осмонлару ерни яратган (Зот)га қаратдим ва мен мушриклардан эмасман. Албатта, намозим, қурбонлигим, ҳаётим ва ўлимим оламларнинг Робби Аллоҳ учундир. Унинг шериги йўқ. Мен шунга буюрилганман ва мен мусулмонларданман. Аллоҳим! Сен Малик (Подшоҳ)сан, Сендан ўзга илоҳ йўқ. Сен менинг Роббимсан, мен эса Сенинг бандангман. Ўзимга зулм қилдим ва гуноҳимни эътироф этдим. Бас, барча гуноҳларимни кечиргин, чунки гуноҳларни Сендан ўзга ҳеч ким кечирмайди. Мени энг гўзал ахлоққа ҳидоят қилгин, унинг энг гўзалига Сендан ўзга ҳеч ким ҳидоят қилмайди. Ёмон (ахлоқ)ни мендан узоқлаштиргин, унинг ёмонини мендан Сендан ўзга ҳеч ким узоқлаштирмайди. Лаббайка ва саъдайка (амрингга бандаман). Барча яхшилик Сенинг қўлингдадир, ёмонлик эса Сенга (нисбат берилмайди). Мен Сен (туфайли мавжуд)ман ва Сенга (қайтаман). Сен баракотлисан ва олийсан. Сендан мағфират сўрайман ва Сенга тавба қиламан». (У зот) руку қилганларида шундай дер эдилар: «Аллоҳим! Сен учун руку қилдим, Сенга иймон келтирдим ва Сенга таслим бўлдим. Қулоғим, кўзим, миям, суягим ва пайларим Сенга бўйсунди». (У зот рукудан) бош кўтарганларида шундай дер эдилар: «Аллоҳим, эй Роббимиз! Осмонлар тўла, ер тўла, улар орасидаги нарса тўла ва ундан кейин Ўзинг истаган нарса тўла ҳамд Сенгадир». (У зот) сажда қилганларида шундай дер эдилар: «Аллоҳим! Сенга сажда қилдим, Сенга иймон келтирдим ва Сенга таслим бўлдим. Юзим ўзини яратган, шаклга келтирган, қулоғини ва кўзини очган (Зот)га сажда қилди. Яратувчиларнинг энг гўзали бўлмиш Аллоҳ баракотлидир». Сўнг ташаҳҳуд билан салом орасида айтадиган энг охирги (сўзлари) шу бўлар эди: «Аллоҳим! Аввал қилган, кейин қилган, яширин қилган, ошкора қилган, исроф қилган ва Сен мендан кўра яхшироқ биладиган (гуноҳларимни) кечиргин. Сен олдинга ўтказувчисан ва Сен орқага қолдирувчисан. Сендан ўзга илоҳ йўқ».
- وعن عائشة رضي الله عنه قالت: كان النبي صلى الله عليه وسلم يكثر أن يقول في ركوعه وسجوده: سبحانك اللهم ربنا وبحمدك، اللهم اغفر لي" ((متفق عليه)).
Oisha (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: Paygʻambar ﷺ rukuʼ va sajdalarida koʻp marta: «Subhanakallohumma Robbana va bihamdik, Allohummagʻfir lii (Ey Robbimiz Alloh, Sen (nuqsonlardan) pok Sen va Senga hamd (aytaman); Allohim, meni magʻfirat qil)», — der edilar. Shu tariqa u zot Qurʼonda oʻzlariga bayon qilingan narsaga amal qilar edilar.Оиша (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: Пайғамбар ﷺ рукуъ ва саждаларида кўп марта: «Субҳанакаллоҳумма Роббана ва биҳамдик, Аллоҳуммағфир лии (Эй Роббимиз Аллоҳ, Сен (нуқсонлардан) пок Сен ва Сенга ҳамд (айтаман); Аллоҳим, мени мағфират қил)», — дер эдилар. Шу тариқа у зот Қуръонда ўзларига баён қилинган нарсага амал қилар эдилар.
- وعنها أن رسول الله صلى الله عليه وسلم كان يقول في ركوعه وسجوده: "سبوح قدوس رب الملائكة والروح" ((رواه مسلم)).
Oisha (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ oʻz rukuʼlari va sajdalarida: «Subbuhun quddusun, robbul-malaikati var-ruh (Tasbeh aytilguvchi, eng pok Zot, farishtalar va Ruhning Robbi)», derdilar.Оиша (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ ўз рукуълари ва саждаларида: «Суббуҳун қуддусун, роббул-малаикати вар-руҳ (Тасбеҳ айтилгувчи, энг пок Зот, фаришталар ва Руҳнинг Робби)», дердилар.
- وعن ابن عباس رضي الله عنهما أن رسول الله صلى الله عليه وسلم قال: " فأما الركوع فعظموا فيه الرب، وأما السجود فاجتهدوا في الدعاء، فقمن أن يستجاب لكم" ((رواه مسلم)).
Ibn Abbos (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Odamlar Abu Bakr (roziyallohu anhu)ning orqasida saf tortib turganlarida, Nabiy ﷺ pardani koʻtardilar va: «Ey odamlar! Paygʻambarlik xushxabarlaridan musulmon koʻradigan yoki uning haqida koʻriladigan solih tushdan boshqa hech narsa qolmadi», dedilar. Soʻng: «Ogoh boʻlingki, men rukuʼda yoki sajdada turib Qurʼon oʻqishdan qaytarildim. Rukuʼga kelsak, unda Robbingizni ulugʻlangiz; sajdaga kelsak, unda duoni koʻp qilishga tirishingiz, chunki u ijobat boʻlishga loyiqroqdir», dedilar.Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Одамлар Абу Бакр (розияллоҳу анҳу)нинг орқасида саф тортиб турганларида, Набий ﷺ пардани кўтардилар ва: «Эй одамлар! Пайғамбарлик хушхабарларидан мусулмон кўрадиган ёки унинг ҳақида кўриладиган солиҳ тушдан бошқа ҳеч нарса қолмади», дедилар. Сўнг: «Огоҳ бўлингки, мен рукуъда ёки саждада туриб Қуръон ўқишдан қайтарилдим. Рукуъга келсак, унда Роббингизни улуғлангиз; саждага келсак, унда дуони кўп қилишга тиришингиз, чунки у ижобат бўлишга лойиқроқдир», дедилар.
- وعن أبي هريرة رضي الله عنه أن رسول الله صلى الله عليه وسلم قال: "أقرب ما يكون العبد من ربه وهو ساجد، فأكثروا الدعاء" ((رواه مسلم)).
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Banda Robbiga eng yaqin boʻladigan holati — uning sajda qilayotgan paytidir, shu boisdan (sajdada) duoni koʻp qilinglar», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Банда Роббига энг яқин бўладиган ҳолати — унинг сажда қилаётган пайтидир, шу боисдан (саждада) дуони кўп қилинглар», дедилар.
- وعنه أن رسول الله صلى الله عليه وسلم كان يقول في سجوده: “اللهم اغفر لي ذنبي كله دقه وجله، وأوله وآخره، وعلانيته وسره" ((رواه مسلم)).
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ oʻz sajdalarida: «Allohim, gunohlarimning hammasini — kichigi-yu kattasini, avvali-yu oxirini, oshkorasi-yu yashirinini magʻfirat qil», derdilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ ўз саждаларида: «Аллоҳим, гуноҳларимнинг ҳаммасини — кичиги-ю каттасини, аввали-ю охирини, ошкораси-ю яширинини мағфират қил», дердилар.
- وعن عائشة رضي الله عنها قالت: افتقدت النبي صلى الله عليه وسلم ذات ليلة فتحسست، فإذا هو راكع.-أو ساجد- يقول: "سبحانك وبحمدك لا إله إلا أنت" ، وفي رواية: فوقعت يدي على بطن قدميه، وهو في المسجد، وهما منصوبتان، وهو يقول: "اللهم إني أعوذ برضاك من سخطك، وبمعافاتك من عقوبتك، وأعوذ بك منك، لا أحصي ثناء عليك أنت كما أثنيت على نفسك" ((رواه مسلم)).
Oisha (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: «Bir kecha Rasululloh ﷺni oʻrinlaridan yoʻqotib qoʻydim va uni izlab qidirdim. Qoʻlim uning ikki oyogʻining tagiga tegib qoldi. U masjidda edilar, ikki oyoqlari tik turgan (sajdada) holda: ‹Allohumma, men Sening gʻazabingdan rizoyating bilan, jazoingdan avf etishing bilan panoh soʻrayman va Sendan Senga panoh soʻrayman. Men Senga boʻlgan maqtovni sanab boʻlmayman. Sen Oʻzingni maqtaganingdek Sensan›, deyar edilar.»Оиша (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: «Бир кеча Расулуллоҳ ﷺни ўринларидан йўқотиб қўйдим ва уни излаб қидирдим. Қўлим унинг икки оёғининг тагига тегиб қолди. У масжидда эдилар, икки оёқлари тик турган (саждада) ҳолда: ‹Аллоҳумма, мен Сенинг ғазабингдан ризоятинг билан, жазоингдан авф этишинг билан паноҳ сўрайман ва Сендан Сенга паноҳ сўрайман. Мен Сенга бўлган мақтовни санаб бўлмайман. Сен Ўзингни мақтаганингдек Сенсан›, деяр эдилар.»
- وعن سعد بن أبي وقاص رضي الله عنه قال: كنا عند رسول الله صلى الله عليه وسلم فقال: "أيعجز أحدكم أن يكسب في كل يوم ألف حسنة!" فسأله سائل من جلسائه: كيف يكسب ألف حسنة؟ قال: "يسبح مائة تسبيحة، فيكتب له ألف حسنة، أو يحط عنه ألف خطيئة" ((رواه مسلم)).
قال الحميدي: كذا هو في كتاب مسلم : ((او يحط)) قال البرقاني: ورواه شعبة و ابو عوانة, و يحيى القطان, عن موسى الذي رواه مسلم من جهته فقالوا:((و يحط)) بغير الف.
Saʼd ibn Abu Vaqqos (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: biz Rasululloh ﷺ huzurlarida edik. (U zot): «Sizdan birortangiz har kuni ming yaxshilik (savob) qozonishdan ojizmi?» dedilar. Shunda u zot bilan birga oʻtirganlardan bir soʻrovchi: «Birimiz qanday qilib ming yaxshilik qozonadi?» deb soʻradi. (U zot): «Yuz marta tasbeh aytadi, shunda unga ming yaxshilik yoziladi yoki undan ming xato (gunoh) toʻkiladi», dedilar.Саъд ибн Абу Ваққос (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: биз Расулуллоҳ ﷺ ҳузурларида эдик. (У зот): «Сиздан бирортангиз ҳар куни минг яхшилик (савоб) қозонишдан ожизми?» дедилар. Шунда у зот билан бирга ўтирганлардан бир сўровчи: «Биримиз қандай қилиб минг яхшилик қозонади?» деб сўради. (У зот): «Юз марта тасбеҳ айтади, шунда унга минг яхшилик ёзилади ёки ундан минг хато (гуноҳ) тўкилади», дедилар.
- وعن أبي ذر رضي الله عنه أن رسول الله صلى الله عليه وسلم قال: “يصبح على كل سلامى من أحدكم صدقة: فكل تسبيحة صدقة، وكل تحميدة صدقة، وكل تهليلة صدقة، وكل تكبيرة صدقة، وأمر بالمعروف صدقة، ونهي عن المنكر صدقة، ويجزي من ذلك ركعتان يركعهما من الضحى" ((رواه مسلم)).
Abu Zar (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ shunday dedilar: «Har biringizning har bir boʻgʻiningiz uchun har kuni ertalab sadaqa (lozim) boʻladi. Bas, har bir tasbeh sadaqadir, har bir tahmid sadaqadir, har bir tahlil sadaqadir, har bir takbir sadaqadir, yaxshilikka buyurish sadaqadir, yomonlikdan qaytarish sadaqadir. Bularning oʻrnini esa zuhoda (chosht vaqtida) oʻqiladigan ikki rakat (namoz) kifoya qiladi».Абу Зар (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ шундай дедилар: «Ҳар бирингизнинг ҳар бир бўғинингиз учун ҳар куни эрталаб садақа (лозим) бўлади. Бас, ҳар бир тасбеҳ садақадир, ҳар бир таҳмид садақадир, ҳар бир таҳлил садақадир, ҳар бир такбир садақадир, яхшиликка буюриш садақадир, ёмонликдан қайтариш садақадир. Буларнинг ўрнини эса зуҳода (чошт вақтида) ўқиладиган икки ракат (намоз) кифоя қилади».
- وعن أم المؤمنيين جويرية بنت الحارث رضي الله عنها أن النبي صلى الله عليه وسلم خرج من عندها بكرة حين صلى الصبح وهي في مسجدها، ثم رجع بعد أن أضحي وهي جالسة، فقال: "مازلت على الحالة التي فارقت عليها؟" قالت: نعم، فقال النبي صلى الله عليه وسلم: "لقد كنت بعدك أربع كلمات ثلاث مرات، لو وزنت بما قلت منذ اليوم لوزنتهن: سبحان الله وبحمده عدد خلقه، ورضا نفسه، وزنة عرشه، ومداد كلماته" ((رواه مسلم)).
وفي رواية له: سبحان الله عدد خلقه، سبحان الله رضا نفسه، سبحان الله زنة عرشه، سبحان الله مداد كلماته".
وفي رواية الترمذي: ألا أعلمك كلمات تقولينها؟ سبحان الله عدد خلقه، سبحان الله عدد خلقه، سبحان الله عدد خلقه، سبحان الله رضا نفسه، سبحان الله رضا نفسه، سبحان الله رضا نفسه، سبحان الله زنة عرشه، سبحان الله زنة عرشه، سبحان الله زنة عرشه، سبحان الله مداد كلماته، سبحان الله مداد كلماته، سبحان الله مداد كلماته".
Ibn Abbos (roziyallohu anhumo) Juvayriya binti al-Horis (roziyallohu anho)dan rivoyat qiladi: Nabiy ﷺ u (namoz oʻqigan joyi)da turganida uning yonidan oʻtdilar, soʻng Nabiy ﷺ kun yarmiga yaqin yana uning yonidan oʻtdilar va unga: «Sen hamon shu holatingdamisan?» dedilar. U: «Ha», dedi. U zot: «Senga aytadigan kalimalarni oʻrgataymi: ‹Subhanallohi adada xalqihi, subhanallohi adada xalqihi, subhanallohi adada xalqihi (Allohni Oʻzi yaratganlar soni miqdoricha poklayman), subhanallohi rido nafsihi, subhanallohi rido nafsihi, subhanallohi rido nafsihi (Allohni Oʻzi rozi boʻladigan miqdorda poklayman), subhanallohi zinata arshihi, subhanallohi zinata arshihi, subhanallohi zinata arshihi (Allohni Arshi ogʻirligicha poklayman), subhanallohi midoda kalimatihi, subhanallohi midoda kalimatihi, subhanallohi midoda kalimatihi (Allohni Uning kalimalarining siyohicha poklayman)›», dedilar. Abu Iso aytdi: Bu hadis hasan sahihdir.Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо) Жувайрия бинти ал-Ҳорис (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилади: Набий ﷺ у (намоз ўқиган жойи)да турганида унинг ёнидан ўтдилар, сўнг Набий ﷺ кун ярмига яқин яна унинг ёнидан ўтдилар ва унга: «Сен ҳамон шу ҳолатингдамисан?» дедилар. У: «Ҳа», деди. У зот: «Сенга айтадиган калималарни ўргатайми: ‹Субҳаналлоҳи адада халқиҳи, субҳаналлоҳи адада халқиҳи, субҳаналлоҳи адада халқиҳи (Аллоҳни Ўзи яратганлар сони миқдорича поклайман), субҳаналлоҳи ридо нафсиҳи, субҳаналлоҳи ридо нафсиҳи, субҳаналлоҳи ридо нафсиҳи (Аллоҳни Ўзи рози бўладиган миқдорда поклайман), субҳаналлоҳи зината аршиҳи, субҳаналлоҳи зината аршиҳи, субҳаналлоҳи зината аршиҳи (Аллоҳни Арши оғирлигича поклайман), субҳаналлоҳи мидода калиматиҳи, субҳаналлоҳи мидода калиматиҳи, субҳаналлоҳи мидода калиматиҳи (Аллоҳни Унинг калималарининг сиёҳича поклайман)›», дедилар. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
- وعن أبي موسى الأشعري رضي الله عنه عن النبي صلى الله عليه وسلم، قال: "مثل الذي يذكر ربه والذي لا يذكره، مثل الحي والميت" ((رواه البخاري)).
ورواه مسلم فقال: "مثل البيت الذي يذكر الله فيه، والبيت الذي لا يذكر الله فيه، مثل الحي والميت".
Abu Muso al-Ashʼariy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ: «Ichida Alloh zikr qilinadigan uy bilan ichida Alloh zikr qilinmaydigan uyning misoli — tirik bilan oʻlikning misolidir», dedilar.Абу Мусо ал-Ашъарий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ: «Ичида Аллоҳ зикр қилинадиган уй билан ичида Аллоҳ зикр қилинмайдиган уйнинг мисоли — тирик билан ўликнинг мисолидир», дедилар.
- وعن أبي هريرة، رضي الله عنه، أن رسول الله صلى الله عليه وسلم، قال: "يقول الله تعالى: أنا عند ظن عبدي بي، وأنا معه إذا ذكرني، فإن ذكرني في نفسه، ذكرته في نفسي وإن ذكرني في ملإٍ ذكرته في ملإٍ خير منهم" ((متفق عليه)).
(Abu Hurayra (roziyallohu anhu) aytdi:) Paygʻambar ﷺ: «Alloh taolo: ‹Men — bandamning Men haqimdagi gumoni huzuridaman (u Meni qanday gumon qilsa, shundaydirman); va u Meni zikr qilganida, Men u bilan birgaman. Bas, agar u Meni oʻz ichida (koʻnglida) zikr qilsa, Men ham uni Oʻz ichimda zikr qilaman; agar u Meni bir jamoa ichida zikr qilsa, Men uni ulardan koʻra yaxshiroq bir jamoa ichida zikr qilaman. Agar u Menga bir qarich yaqinlashsa, Men unga bir tirsak yaqinlashaman; agar u Menga bir tirsak yaqinlashsa, Men unga bir quloch yaqinlashaman; agar u Menga yurib kelsa, Men unga shoshib (yugurib) kelaman›, deydi», dedilar.(Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу) айтди:) Пайғамбар ﷺ: «Аллоҳ таоло: ‹Мен — бандамнинг Мен ҳақимдаги гумони ҳузуридаман (у Мени қандай гумон қилса, шундайдирман); ва у Мени зикр қилганида, Мен у билан биргаман. Бас, агар у Мени ўз ичида (кўнглида) зикр қилса, Мен ҳам уни Ўз ичимда зикр қиламан; агар у Мени бир жамоа ичида зикр қилса, Мен уни улардан кўра яхшироқ бир жамоа ичида зикр қиламан. Агар у Менга бир қарич яқинлашса, Мен унга бир тирсак яқинлашаман; агар у Менга бир тирсак яқинлашса, Мен унга бир қулоч яқинлашаман; агар у Менга юриб келса, Мен унга шошиб (югуриб) келаман›, дейди», дедилар.
- وعنه قال: قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: "سبق المفردون" قالوا: وما المفردون يا رسول الله؟ قال: "الذاكرون الله كثيرًا والذكرات" ((رواه مسلم)). وروي : (( المفردون )) بتشديد الراء وتخفيفها والمشهور الذي قاله الجمهور : التشديد.
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Mufarridlar oʻzib ketdilar», dedilar. (Sahobalar): «Ey Allohning Rasuli, mufarridlar kimlar?» deyishdi. U zot: «Allohni zikr qilishga berilib ketganlardir; zikr ulardan ogʻir yuklarini soqit qiladi, shunday qilib ular qiyomat kuni yengil holda keladilar», dedilar. Abu Iso aytdi: Bu hadis hasan gʻaribdir.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Муфарридлар ўзиб кетдилар», дедилар. (Саҳобалар): «Эй Аллоҳнинг Расули, муфарридлар кимлар?» дейишди. У зот: «Аллоҳни зикр қилишга берилиб кетганлардир; зикр улардан оғир юкларини соқит қилади, шундай қилиб улар қиёмат куни енгил ҳолда келадилар», дедилар. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасан ғарибдир.
- وعن جابر رضي الله عنه قال: سمعت رسول الله صلى الله عليه وسلم يقول: "أفضل الذكر: لا إله إلا الله". رواه الترمذي وقال حديث حسن.
Jobir ibn Abdulloh (roziyallohu anhumo) aytdi: Men Rasululloh ﷺning shunday deyayotganlarini eshitdim: «Zikrning eng afzali — ‹Lo ilaha illalloh›, duoning eng afzali — ‹Alhamdulillah›dir». Abu Iso aytdi: Bu hadis hasan gʻaribdir, biz uni faqat Muso ibn Ibrohimning hadisidan bilamiz. Bu hadisni Ali ibn al-Madiniy va boshqalar Muso ibn Ibrohimdan rivoyat qilishgan.Жобир ибн Абдуллоҳ (розияллоҳу анҳумо) айтди: Мен Расулуллоҳ ﷺнинг шундай деяётганларини эшитдим: «Зикрнинг энг афзали — ‹Ло илаҳа иллаллоҳ›, дуонинг энг афзали — ‹Алҳамдулиллаҳ›дир». Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасан ғарибдир, биз уни фақат Мусо ибн Иброҳимнинг ҳадисидан биламиз. Бу ҳадисни Али ибн ал-Мадиний ва бошқалар Мусо ибн Иброҳимдан ривоят қилишган.
- وعن عبد الله بن بشر رضي الله عنه أن رجلا قال: يا رسول الله، إن شرائع الإسلام قد كثرت علي، فأخبرني بشيء أتشبث به قال: "لا يزال لسانك رطبًا من ذكر الله". رواه الترمذي وقال حديث حسن.
Abdulloh ibn Busr (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, bir kishi: «Ey Allohning Rasuli, Islomning shariatlari (amallari) menga koʻpayib ketdi, menga mahkam yopishadigan bir narsani aytib bering», dedi. U zot: «Tiling Allohning zikridan tar (hoʻl) boʻlib tursin», dedilar. Abu Iso aytdi: Bu hadis bu yoʻldan hasan gʻaribdir.Абдуллоҳ ибн Буср (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, бир киши: «Эй Аллоҳнинг Расули, Исломнинг шариатлари (амаллари) менга кўпайиб кетди, менга маҳкам ёпишадиган бир нарсани айтиб беринг», деди. У зот: «Тилинг Аллоҳнинг зикридан тар (ҳўл) бўлиб турсин», дедилар. Абу Исо айтди: Бу ҳадис бу йўлдан ҳасан ғарибдир.
- وعن جابر رضي الله عنه، عن النبي صلى الله عليه وسلم قال: "من قال: سبحان الله وبحمده، غرست له نخلة في الجنة". رواه الترمذي وقال حديث حسن.
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Kim bir kunda yuz marta ‹Lo ilaha illalloh, vahdahu lo sharika lah, lahul-mulku va lahul-hamd, yuhyi va yumit, va huva ala kulli shayʼin qadir (Yolgʻiz Allohdan boshqa iloh yoʻq, Uning sherigi yoʻq, mulk Unikidir va hamd Unikidir, U tiriltiradi va oʻldiradi, U har bir narsaga qodirdir)› desa, bu unga oʻn qulni ozod etgan kabi (savob) boʻladi, unga yuzta yaxshilik yoziladi, undan yuzta yomonlik oʻchiriladi va bu unga oʻsha kuni kechgacha shaytondan himoya boʻladi, hech kim u keltirgan narsadan afzalroq narsa keltira olmaydi, faqat undan koʻproq amal qilgan kishidan boshqa», dedilar. Va shu isnod bilan Nabiy ﷺdan (rivoyat qilinadiki): «Kim yuz marta ‹Subhanallohi va bihamdih (Allohni Uning hamdi bilan poklayman)› desa, garchi xatolari dengiz koʻpigichalik koʻp boʻlsa-da, kechiriladi», dedilar. Abu Iso aytdi: Bu hadis hasan sahihdir.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Ким бир кунда юз марта ‹Ло илаҳа иллаллоҳ, ваҳдаҳу ло шарика лаҳ, лаҳул-мулку ва лаҳул-ҳамд, юҳйи ва юмит, ва ҳува ала кулли шайъин қадир (Ёлғиз Аллоҳдан бошқа илоҳ йўқ, Унинг шериги йўқ, мулк Уникидир ва ҳамд Уникидир, У тирилтиради ва ўлдиради, У ҳар бир нарсага қодирдир)› деса, бу унга ўн қулни озод этган каби (савоб) бўлади, унга юзта яхшилик ёзилади, ундан юзта ёмонлик ўчирилади ва бу унга ўша куни кечгача шайтондан ҳимоя бўлади, ҳеч ким у келтирган нарсадан афзалроқ нарса келтира олмайди, фақат ундан кўпроқ амал қилган кишидан бошқа», дедилар. Ва шу иснод билан Набий ﷺдан (ривоят қилинадики): «Ким юз марта ‹Субҳаналлоҳи ва биҳамдиҳ (Аллоҳни Унинг ҳамди билан поклайман)› деса, гарчи хатолари денгиз кўпигичалик кўп бўлса-да, кечирилади», дедилар. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
- وعن ابن مسعود رضي الله عنه قال: قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: "لقيت إبراهيم صلى الله عليه وسلم ليلة أسري بي، فقال: يا محمد أقرئ أمتك مني السلام، وأخبرهم أن الجنة طيبة التربة، عذبة الماء، وأنها قيعان، وأن غراسها: سبحان الله، والحمد لله، ولا إله إلا الله، والله أكبر". رواه الترمذي وقال حديث حسن.
Ibn Masʼud (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ shunday dedilar: «Meʼrojga koʻtarilgan kechamda Ibrohim bilan uchrashdim. U: ‹Ey Muhammad, ummatingga mendan salom yetkaz va ularga ayt: jannatning tuprogʻi pok, suvi shirin, oʻzi esa tep-tekis maydondir; uning niholi — ‹Subhanalloh, val-hamdu lillah, va la ilaha illalloh, vallohu akbar›dir›, dedi.» (Rovi) aytdi: Bu bobda Abu Ayyubdan ham (rivoyat) bor. Abu Iso aytdi: Bu hadis Ibn Masʼud hadisi sifatida bu yoʻldan hasan gʻaribdir.Ибн Масъуд (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ шундай дедилар: «Меърожга кўтарилган кечамда Иброҳим билан учрашдим. У: ‹Эй Муҳаммад, умматингга мендан салом етказ ва уларга айт: жаннатнинг тупроғи пок, суви ширин, ўзи эса теп-текис майдондир; унинг ниҳоли — ‹Субҳаналлоҳ, вал-ҳамду лиллаҳ, ва ла илаҳа иллаллоҳ, валлоҳу акбар›дир›, деди.» (Рови) айтди: Бу бобда Абу Айюбдан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо айтди: Бу ҳадис Ибн Масъуд ҳадиси сифатида бу йўлдан ҳасан ғарибдир.
- وعن أبي الدرداء، رضي الله عنه قال: قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: "ألا أنبئكم بخير أعمالكم، وأزكاها عند مليككم، وأرفعها في درجاتكم، وخير لكم من إنفاق الذهب والفضة وخير لكم من أن تلقوا عدوكم فتضربوا أعناقهم، ويضربوا أعناقكم؟" قالوا: بلى، قال: "ذكر الله تعالى". رواه الترمذي وقال الحاكم أبو عبد الله إسناده صحيح.
Abu Dardo (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ: «Sizlarni amallaringizning eng yaxshisidan, Egangiz (Robbingiz) huzurida eng pokidan, darajalaringizda eng yuksagidan, oltin va kumush infoq qilishingizdan koʻra sizlar uchun yaxshiroq boʻlgan, dushmaningiz bilan toʻqnashib ularning boʻyinlarini chopishingizdan va ular sizlarning boʻyinlaringizni chopishidan koʻra sizlar uchun yaxshiroq boʻlgan narsadan xabardor qilaymi?», dedilar. Ular: «Albatta (qiling)», dedilar. U zot: «Alloh taoloning zikri», dedilar. Shunda Muoz ibn Jabal (roziyallohu anhu): «Allohning azobidan Allohning zikridan koʻra koʻproq qutqaruvchi narsa yoʻq», dedi. Abu Iso aytdi: Baʼzilar bu hadisni shu isnod bilan Abdulloh ibn Saiddan shunga oʻxshash rivoyat qilishgan, baʼzilar esa undan mursal qilib rivoyat qilishgan.Абу Дардо (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ: «Сизларни амалларингизнинг энг яхшисидан, Эгангиз (Роббингиз) ҳузурида энг покидан, даражаларингизда энг юксагидан, олтин ва кумуш инфоқ қилишингиздан кўра сизлар учун яхшироқ бўлган, душманингиз билан тўқнашиб уларнинг бўйинларини чопишингиздан ва улар сизларнинг бўйинларингизни чопишидан кўра сизлар учун яхшироқ бўлган нарсадан хабардор қилайми?», дедилар. Улар: «Албатта (қилинг)», дедилар. У зот: «Аллоҳ таолонинг зикри», дедилар. Шунда Муоз ибн Жабал (розияллоҳу анҳу): «Аллоҳнинг азобидан Аллоҳнинг зикридан кўра кўпроқ қутқарувчи нарса йўқ», деди. Абу Исо айтди: Баъзилар бу ҳадисни шу иснод билан Абдуллоҳ ибн Саиддан шунга ўхшаш ривоят қилишган, баъзилар эса ундан мурсал қилиб ривоят қилишган.
- وعن سعد بن أبي وقاص رضي الله عنه أنه دخل مع رسول الله صلى الله عليه وسلم على امرأة وبين يديها نوى -أو حصى- تسبح به فقال: "أخبرك بما هو أيسر عليك من هذا - أو أفضل" فقال: "سبحان الله عدد ما خلق في السماء، وسبحان الله عدد ما خلق في الأرض، وسبحان الله عدد ما بين ذلك، وسبحان الله عدد ما هو خالق، والله أكبر مثل ذلك، والحمد لله مثل ذلك، ولا إله إلا الله مثل ذلك، ولا حول ولا قوة إلا بالله مثل ذلك". ((رواه الترمذي وقال: حديث حسن)).
Saʼd ibn Abu Vaqqos (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, u Rasululloh ﷺ bilan birga bir ayolning huzuriga kirdi. Ayolning oldida danak yoki mayda toshlar boʻlib, ular bilan tasbeh aytayotgan edi. Shunda u zot ﷺ: «Senga shundan koʻra osonroq yoki afzalroq boʻlgan narsani aytib beraymi?» dedilar. Soʻng dedilar: «‹Subhanallohi adada mo xalaqa fis-samoi (Allohning osmonda yaratgan narsalari soni qadar Alloh pokdir), va subhanallohi adada mo xalaqa fil-arzi (Allohning yerda yaratgan narsalari soni qadar Alloh pokdir), va subhanallohi adada mo xalaqa bayna zolika (Allohning ular orasida yaratgan narsalari soni qadar Alloh pokdir), va subhanallohi adada mo huva xoliq (Allohning yaratadigan narsalari soni qadar Alloh pokdir)›. ‹Vallohu akbar (Alloh ulugʻdir)› ham shunga oʻxshash. ‹Val-hamdu lillah (Hamd Allohgadir)› ham shunga oʻxshash. ‹Va lo ilaha illalloh (Allohdan oʻzga iloh yoʻq)› ham shunga oʻxshash. ‹Va lo havla va lo quvvata illa billah (Allohdan oʻzga (gunohdan saqlovchi) kuch va (toatga) quvvat yoʻq)› ham shunga oʻxshash.»Саъд ибн Абу Ваққос (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, у Расулуллоҳ ﷺ билан бирга бир аёлнинг ҳузурига кирди. Аёлнинг олдида данак ёки майда тошлар бўлиб, улар билан тасбеҳ айтаётган эди. Шунда у зот ﷺ: «Сенга шундан кўра осонроқ ёки афзалроқ бўлган нарсани айтиб берайми?» дедилар. Сўнг дедилар: «‹Субҳаналлоҳи адада мо халақа фис-самои (Аллоҳнинг осмонда яратган нарсалари сони қадар Аллоҳ покдир), ва субҳаналлоҳи адада мо халақа фил-арзи (Аллоҳнинг ерда яратган нарсалари сони қадар Аллоҳ покдир), ва субҳаналлоҳи адада мо халақа байна золика (Аллоҳнинг улар орасида яратган нарсалари сони қадар Аллоҳ покдир), ва субҳаналлоҳи адада мо ҳува холиқ (Аллоҳнинг яратадиган нарсалари сони қадар Аллоҳ покдир)›. ‹Валлоҳу акбар (Аллоҳ улуғдир)› ҳам шунга ўхшаш. ‹Вал-ҳамду лиллаҳ (Ҳамд Аллоҳгадир)› ҳам шунга ўхшаш. ‹Ва ло илаҳа иллаллоҳ (Аллоҳдан ўзга илоҳ йўқ)› ҳам шунга ўхшаш. ‹Ва ло ҳавла ва ло қуввата илла биллаҳ (Аллоҳдан ўзга (гуноҳдан сақловчи) куч ва (тоатга) қувват йўқ)› ҳам шунга ўхшаш.»
- وعن أبي موسى رضي الله عنه قال: قال لي رسول الله صلى الله عليه وسلم: "ألا أدلك على كنز من كنوز الجنة ؟" فقلت: بلى يا رسول الله قال: "لا حول ولا قوة إلا بالله" ((متفق عليه)).
Abu Muso al-Ashʼariy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ menga: «Seni jannat xazinalaridan bir xazinaga koʻrsatib qoʻymaymi?» dedilar. Men: «Ha, ey Rasululloh!» dedim. U zot: «‹La havla va la quvvata illa billah› (Allohdan boʻlak (biror) oʻzgarish ham, quvvat ham yoʻqdir)», dedilar.Абу Мусо ал-Ашъарий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ менга: «Сени жаннат хазиналаридан бир хазинага кўрсатиб қўймайми?» дедилар. Мен: «Ҳа, эй Расулуллоҳ!» дедим. У зот: «‹Ла ҳавла ва ла қуввата илла биллаҳ› (Аллоҳдан бўлак (бирор) ўзгариш ҳам, қувват ҳам йўқдир)», дедилар.
248-bob248-боб- باب الذكر عند الصباح والمساءErtalab va kechqurun qilinadigan zikrЭрталаб ва кечқурун қилинадиган зикр
- وعن أبي هريرة رضي الله عنه قال: قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: "من قال حين يصبح وحين يمسي: سبحان الله وبحمده مائة مرة، لم يأتِ أحد يوم القيامة بأفضل مما جاء به، إلا أحد قال مثل ما قال أو زاد" (( رواه مسلم)).
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Kim tongga chiqqanida va kechqurun yuz marta: ‹Subhanallohi va bihamdihi (Allohni poklab yod etaman va Unga hamd aytaman)›, — desa, qiyomat kuni hech kim u keltirgan narsadan afzalroq narsa keltira olmaydi, magar u aytgandek aytgan yoki undan ziyoda qilgan kishigina (afzalroq keltiradi)», — dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Ким тонгга чиққанида ва кечқурун юз марта: ‹Субҳаналлоҳи ва биҳамдиҳи (Аллоҳни поклаб ёд этаман ва Унга ҳамд айтаман)›, — деса, қиёмат куни ҳеч ким у келтирган нарсадан афзалроқ нарса келтира олмайди, магар у айтгандек айтган ёки ундан зиёда қилган кишигина (афзалроқ келтиради)», — дедилар.
- وعنه قال: جاء رجل إلى النبي صلى الله عليه وسلم، فقال: يا رسول الله ما لقيت من عقرب لدغتني البارحة! قال: "أما لو قلت حين أمسيت: أعوذ بكلمات الله التامات من شر ما خلق لم تضرك" ((رواه مسلم)).
Xavla bint Hakim as-Sulamiya (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ dan eshitdim, u zot: «Biringiz biror manzilga tushsa: ‹Yaratgan narsalarining yomonligidan Allohning mukammal kalimalari bilan panoh tilayman› desin, chunki undan koʻchib ketguncha unga hech narsa zarar yetkazmaydi», deb aytar edilar. Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, u: bir kishi Nabiy ﷺ ga kelib: «Yo Rasululloh! Kechasi meni chaqqan chayondan koʻrgan azobimni (bilsangiz)!» dedi. U zot: «Ogoh boʻl, agar kechqurun: ‹Yaratgan narsalarining yomonligidan Allohning mukammal kalimalari bilan panoh tilayman› deb aytganingda, u senga zarar yetkaza olmas edi», dedilar.Хавла бинт Ҳаким ас-Суламия (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ дан эшитдим, у зот: «Бирингиз бирор манзилга тушса: ‹Яратган нарсаларининг ёмонлигидан Аллоҳнинг мукаммал калималари билан паноҳ тилайман› десин, чунки ундан кўчиб кетгунча унга ҳеч нарса зарар етказмайди», деб айтар эдилар. Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, у: бир киши Набий ﷺ га келиб: «Ё Расулуллоҳ! Кечаси мени чаққан чаёндан кўрган азобимни (билсангиз)!» деди. У зот: «Огоҳ бўл, агар кечқурун: ‹Яратган нарсаларининг ёмонлигидан Аллоҳнинг мукаммал калималари билан паноҳ тилайман› деб айтганингда, у сенга зарар етказа олмас эди», дедилар.
- وعنه عنه النبي، صلى الله عليه وسلم، أنه كان يقول إذا أصبح: "اللهم بك أصبحنا، وبك أمسينا، وبك نحيا، وبك نموت، وإليك النشور". وإذا أمسى قال: "اللهم بك أمسينا، وبك نحيا، وبك نموت، وإليك المصير". رواه أبو داود والترمذي وقال حديث حسن.
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, Paygʻambar ﷺ tongga yetganlarida: «Allohumma, Sen bilan tongga yetdik, Sen bilan kechga yetdik, Sen bilan yashaymiz, Sen bilan oʻlamiz va qaytib tirilish Sen tomonadir», deb aytar edilar. Kechga yetganlarida esa: «Allohumma, Sen bilan kechga yetdik, Sen bilan yashaymiz, Sen bilan oʻlamiz va qaytib tirilish Sen tomonadir», deb aytar edilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, Пайғамбар ﷺ тонгга етганларида: «Аллоҳумма, Сен билан тонгга етдик, Сен билан кечга етдик, Сен билан яшаймиз, Сен билан ўламиз ва қайтиб тирилиш Сен томонадир», деб айтар эдилар. Кечга етганларида эса: «Аллоҳумма, Сен билан кечга етдик, Сен билан яшаймиз, Сен билан ўламиз ва қайтиб тирилиш Сен томонадир», деб айтар эдилар.
- وعنه أن أبا بكر الصديق رضي الله عنه قال: يا رسول الله مرني بكلمات أقولهن إذا أصبحت وإذا أمسيت، قال: قل: "اللهم فاطر السماوات والأرض عالم الغيب والشهادة، رب كل شيء ومليكه أشهد أن لا إله إلا أنت، أعوذ بك من شر نفسي وشر الشيطان وشركه" قال: "قلها إذا أصبحت، وإذا أمسيت، وإذا أخذت مضجعك". رواه أبو داود والترمذي وقال حديث حسن صحيح.
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, Abu Bakr as-Siddiq (roziyallohu anhu): «Ey Allohning Rasuli, menga tongda va kechqurun aytadigan kalimalarni buyuring», dedi. (Paygʻambar ﷺ): «Aytgin: ‹Allohumma, ey osmonlaru yerni yaratguvchi, gʻayb va oshkorni biluvchi, har bir narsaning Robbi va Egasi, Sendan boshqa iloh yoʻq, deb guvohlik beraman; oʻz nafsim yomonligidan, shayton va uning shirkidan Senga panoh tilayman›», dedilar. Soʻngra: «Buni tongda, kechqurun va yotogʻingga yotganingda aytgin», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, Абу Бакр ас-Сиддиқ (розияллоҳу анҳу): «Эй Аллоҳнинг Расули, менга тонгда ва кечқурун айтадиган калималарни буюринг», деди. (Пайғамбар ﷺ): «Айтгин: ‹Аллоҳумма, эй осмонлару ерни яратгувчи, ғайб ва ошкорни билувчи, ҳар бир нарсанинг Робби ва Эгаси, Сендан бошқа илоҳ йўқ, деб гувоҳлик бераман; ўз нафсим ёмонлигидан, шайтон ва унинг ширкидан Сенга паноҳ тилайман›», дедилар. Сўнгра: «Буни тонгда, кечқурун ва ётоғингга ётганингда айтгин», дедилар.
- وعن ابن مسعود رضي الله عنه قال: كان نبي الله صلى الله عليه وسلم، إذا أمسى قال: أمسينا وأمسى الملك لله، والحمد لله، لا إله إلا الله وحده لا شريك له" قال الراوي: أراه قال فيهن: "له الملك وله الحمد وهو على كل شيء قدير، رب أسألك خير ما في هذه الليلة، وخير ما بعدها، وأعوذ بك من شر ما في هذه الليلة وشر ما بعدها، رب أعوذ بك من الكسل، وسوء الكبر، رب أعوذ بك من شر ما في هذه الليلة، وخير ما بعدها، وأعوذ بك من شر ما في هذه الليلة وشر ما بعدها، رب أعوذ بك من الكسل، وسوء الكبر، رب أعوذ بك من عذاب النار، وعذاب في القبر" وإذا أصبح قال ذلك أيضًا: "أصبحنا وأصبح الملك لله" ((رواه مسلم)).
Abdulloh ibn Masʼud (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: «Allohning Nabiysi ﷺ kech kirganda bunday der edilar: ‹Biz ham kechga kirdik, mulk ham Allohga (xos boʻlgan holda) kechga kirdi, hamd Allohga xosdir. Yagona Allohdan oʻzga iloh yoʻq, Uning sherigi yoʻq›». U (roviy): «Menimcha, u zot bularning ichida bunday ham dedilar», dedi: «‹Mulk Unikidir, hamd Unikidir, U har narsaga qodirdir. Rabbim! Men Sendan bu kechadagi narsaning yaxshiligini va undan keyingi (narsaning) yaxshiligini soʻrayman hamda bu kechadagi narsaning yomonligidan va undan keyingi (narsaning) yomonligidan Senga panoh soʻrayman. Rabbim! Men Sendan dangasalikdan va qariligning yomonligidan panoh soʻrayman. Rabbim! Men Sendan doʻzaxdagi azobdan va qabrdagi azobdan panoh soʻrayman›». U zot tong otganda ham xuddi shuni der edilar: «‹Biz ham tongga kirdik, mulk ham Allohga (xos boʻlgan holda) tongga kirdi›».Абдуллоҳ ибн Масъуд (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: «Аллоҳнинг Набийси ﷺ кеч кирганда бундай дер эдилар: ‹Биз ҳам кечга кирдик, мулк ҳам Аллоҳга (хос бўлган ҳолда) кечга кирди, ҳамд Аллоҳга хосдир. Ягона Аллоҳдан ўзга илоҳ йўқ, Унинг шериги йўқ›». У (ровий): «Менимча, у зот буларнинг ичида бундай ҳам дедилар», деди: «‹Мулк Уникидир, ҳамд Уникидир, У ҳар нарсага қодирдир. Раббим! Мен Сендан бу кечадаги нарсанинг яхшилигини ва ундан кейинги (нарсанинг) яхшилигини сўрайман ҳамда бу кечадаги нарсанинг ёмонлигидан ва ундан кейинги (нарсанинг) ёмонлигидан Сенга паноҳ сўрайман. Раббим! Мен Сендан дангасаликдан ва қарилигнинг ёмонлигидан паноҳ сўрайман. Раббим! Мен Сендан дўзахдаги азобдан ва қабрдаги азобдан паноҳ сўрайман›». У зот тонг отганда ҳам худди шуни дер эдилар: «‹Биз ҳам тонгга кирдик, мулк ҳам Аллоҳга (хос бўлган ҳолда) тонгга кирди›».
- وعن عبد الله بن خُبيب -بضم الخاء المعجمة- رضي الله عنه قال: قال لي رسول الله صلى الله عليه وسلم: "اقرأ: قل هو الله أحد، والمعوذتين حين تمسي وحين تصبح، ثلاث مرات، تكفيك من كل شيء". رواه أبو داود والترمذي وقال حديث حسن صحيح .
Muhammad ibn al-Musaffo bizga aytib berib, bizga Ibn Abu Fudayk aytib berib, dedi: Menga Ibn Abu Ziʼb xabar berib, u Abu Asid al-Barroddan, u Muoz ibn Abdulloh ibn Xubaybdan, u otasidan rivoyat qiladi. U aytdi: «Biz yomgʻirli va juda qorongʻu kechada Rasululloh ﷺni bizga namoz oʻqib berishlari uchun izlab chiqdik. Soʻng u zotga yetib oldik. U zot: ‹Namoz oʻqidingizmi?›, dedilar. Men hech narsa demadim. U zot: ‹Ayt›, dedilar. Men hech narsa demadim. Soʻng u zot yana: ‹Ayt›, dedilar. Men yana hech narsa demadim. Soʻng u zot: ‹Ayt›, dedilar. Shunda men: ‹Ey Rasululloh, nima deyin?›, dedim. U zot: ‹{Qul huvallohu ahad}ni va muavvizataynni (yaʼni Falaq va Nos suralarini) kechqurun va tongda uch martadan oʻqi, ular senga har bir narsadan yetarli boʻladi›, dedilar».Муҳаммад ибн ал-Мусаффо бизга айтиб бериб, бизга Ибн Абу Фудайк айтиб бериб, деди: Менга Ибн Абу Зиъб хабар бериб, у Абу Асид ал-Барроддан, у Муоз ибн Абдуллоҳ ибн Хубайбдан, у отасидан ривоят қилади. У айтди: «Биз ёмғирли ва жуда қоронғу кечада Расулуллоҳ ﷺни бизга намоз ўқиб беришлари учун излаб чиқдик. Сўнг у зотга етиб олдик. У зот: ‹Намоз ўқидингизми?›, дедилар. Мен ҳеч нарса демадим. У зот: ‹Айт›, дедилар. Мен ҳеч нарса демадим. Сўнг у зот яна: ‹Айт›, дедилар. Мен яна ҳеч нарса демадим. Сўнг у зот: ‹Айт›, дедилар. Шунда мен: ‹Эй Расулуллоҳ, нима дейин?›, дедим. У зот: ‹{Қул ҳуваллоҳу аҳад}ни ва муаввизатайнни (яъни Фалақ ва Нос сураларини) кечқурун ва тонгда уч мартадан ўқи, улар сенга ҳар бир нарсадан етарли бўлади›, дедилар».
- وعن عثمان بن عفان رضي الله عنه قال: قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: "ما من عبد يقول في صباح كل يوم ومساء كل ليلة: بسم الله الذي لا يضر مع اسمه شيء في الأرض ولا في السماء وهو السميع العليم، ثلاث مرات، إلا لم يضره شيء". رواه أبو داود والترمذي وقال حديث حسن صحيح .
Abon ibn Usmon aytdi: Men Usmon ibn Affon (roziyallohu anhu)ning shunday deganini eshitdim: Rasululloh ﷺ: «Qaysi bir banda har kuni ertalab va har kechqurun: ‹Bismillahillaziy la yazurru maʼasmihi shayʼun fil-arzi va la fis-samaʼi va huvas-Samiʼul-Aliym (Uning ismi bilan birga yerda ham, osmonda ham hech narsa zarar yetkaza olmaydigan Alloh nomi bilan boshladim, U eshituvchi va biluvchidir)›, deb uch marta aytsa, unga hech narsa zarar yetkaza olmaydi», dedilar. Abonni falaj (qisman shol boʻlish) chetlab oʻtgan edi. Bir kishi unga (taajjub bilan) qaray boshladi. Abon unga: «Nimaga qaryapsan? Hadis men senga aytganimdek (haq). Lekin men oʻsha kuni uni aytmadim, toki Alloh menga oʻz qadarini oʻtkazsin (deb)», dedi. (Abu Iso) aytdi: Bu hadis hasan sahih gʻaribdir.Абон ибн Усмон айтди: Мен Усмон ибн Аффон (розияллоҳу анҳу)нинг шундай деганини эшитдим: Расулуллоҳ ﷺ: «Қайси бир банда ҳар куни эрталаб ва ҳар кечқурун: ‹Бисмиллаҳиллазий ла язурру маъасмиҳи шайъун фил-арзи ва ла фис-самаъи ва ҳувас-Самиъул-Алийм (Унинг исми билан бирга ерда ҳам, осмонда ҳам ҳеч нарса зарар етказа олмайдиган Аллоҳ номи билан бошладим, У эшитувчи ва билувчидир)›, деб уч марта айтса, унга ҳеч нарса зарар етказа олмайди», дедилар. Абонни фалаж (қисман шол бўлиш) четлаб ўтган эди. Бир киши унга (таажжуб билан) қарай бошлади. Абон унга: «Нимага қаряпсан? Ҳадис мен сенга айтганимдек (ҳақ). Лекин мен ўша куни уни айтмадим, токи Аллоҳ менга ўз қадарини ўтказсин (деб)», деди. (Абу Исо) айтди: Бу ҳадис ҳасан саҳиҳ ғарибдир.