وَحَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، وَأَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ - وَاللَّفْظُ لِيَحْيَى - قَالَ أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ ابْنُ عُلَيَّةَ، عَنِ ابْنِ عَوْنٍ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنِ الأَسْوَدِ بْنِ يَزِيدَ، قَالَ ذَكَرُوا عِنْدَ عَائِشَةَ أَنَّ عَلِيًّا كَانَ وَصِيًّا فَقَالَتْ مَتَى أَوْصَى إِلَيْهِ فَقَدْ كُنْتُ مُسْنِدَتَهُ إِلَى صَدْرِي - أَوْ قَالَتْ حَجْرِي - فَدَعَا بِالطَّسْتِ فَلَقَدِ انْخَنَثَ فِي حَجْرِي وَمَا شَعَرْتُ أَنَّهُ مَاتَ فَمَتَى أَوْصَى إِلَيْهِ.
Asvad ibn Yazid (rahimahulloh) aytadi: Oishaning oldida Alining (Rasulullohga) vasiy boʻlganini zikr qildilar. Shunda u: «(Rasululloh ﷺ) unga qachon vasiyat qildilar? Holbuki men u zotni koʻkragimga — yoki: bagʻrimga, dedi — suyab turgan edim. (U zot) tos soʻradilar, soʻng bagʻrimda gavdalari boʻshashib egildi, men u zotning vafot etganlarini ham sezmay qoldim. Bas, unga qachon vasiyat qildilar?» dedi.Асвад ибн Язид (раҳимаҳуллоҳ) айтади: Оишанинг олдида Алининг (Расулуллоҳга) васий бўлганини зикр қилдилар. Шунда у: «(Расулуллоҳ ﷺ) унга қачон васият қилдилар? Ҳолбуки мен у зотни кўкрагимга — ёки: бағримга, деди — суяб турган эдим. (У зот) тос сўрадилар, сўнг бағримда гавдалари бўшашиб эгилди, мен у зотнинг вафот этганларини ҳам сезмай қолдим. Бас, унга қачон васият қилдилар?» деди.