حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، حَدَّثَنَا بِشْرُ بْنُ مَنْصُورٍ، عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، عَنْ عَطَاءٍ، أَنَّهُ كَرِهَ الْوُضُوءَ بِاللَّبَنِ وَالنَّبِيذِ وَقَالَ إِنَّ التَّيَمُّمَ أَعْجَبُ إِلَىَّ مِنْهُ .
Ato (ibn Abu Raboh)dan rivoyat qilinishicha, u sut va nabiz bilan tahorat olishni makruh sanadi va: «Tayammum menga undan (sut yoki nabiz bilan tahoratdan) koʻra maʼqulroqdir», — dedi.Ато (ибн Абу Рабоҳ)дан ривоят қилинишича, у сут ва набиз билан таҳорат олишни макруҳ санади ва: «Таяммум менга ундан (сут ёки набиз билан таҳоратдан) кўра маъқулроқдир», — деди.
حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ إِسْحَاقَ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ أَبِي رَبَاحٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَضَى فِي الدِّيَةِ عَلَى أَهْلِ الإِبِلِ مِائَةً مِنَ الإِبِلِ وَعَلَى أَهْلِ الْبَقَرِ مِائَتَىْ بَقَرَةٍ وَعَلَى أَهْلِ الشَّاءِ أَلْفَىْ شَاةٍ وَعَلَى أَهْلِ الْحُلَلِ مِائَتَىْ حُلَّةٍ وَعَلَى أَهْلِ الْقَمْحِ شَيْئًا لَمْ يَحْفَظْهُ مُحَمَّدٌ .
Ato ibn Abu Raboh (rahimahulloh)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ diyat haqida hukm qildilarki, tuya egalariga yuztta tuya, qoramol egalariga ikki yuz qoramol, qoʻy egalariga ikki ming qoʻy, kiyim egalariga ikki yuz sidra kiyim va bugʻdoy egalariga (roviy) Muhammad eslab qololmagan biror narsa (lozimdir).Ато ибн Абу Рабоҳ (раҳимаҳуллоҳ)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ дият ҳақида ҳукм қилдиларки, туя эгаларига юзтта туя, қорамол эгаларига икки юз қорамол, қўй эгаларига икки минг қўй, кийим эгаларига икки юз сидра кийим ва буғдой эгаларига (ровий) Муҳаммад эслаб қололмаган бирор нарса (лозимдир).