وَعَنْ خُزَيْمَةَ بْنِ ثَابِتٍ - رضى الله عنه - { أَنَّ اَلنَّبِيَّ - صلى الله عليه وسلم -كَانَ إِذَا فَرَغَ مِنْ تَلْبِيَتِهِ فِي حَجٍّ أَوْ عُمْرَةٍ سَأَلَ اَللَّهَ رِضْوَانَهُ وَالْجَنَّةَ وَاسْتَعَاذَ 1 بِرَحْمَتِهِ مِنَ اَلنَّارِ } رَوَاهُ اَلشَّافِعِيُّ بِإِسْنَادٍ ضَعِيفٍ 2 .
(Abu Umoma (roziyallohu anhu) rivoyat qildi)ki, Paygʻambar ﷺ — taomini tugatganda (yoki bir marta: dasturxonini koʻ targan paytda) — (shunday) der edilar: «Alhamdu lillahillazi kafana va arvana, gʻ ayra makfiyyin va la makfur» — (yaʼni:) «Bizni kifoyalagan (toʻ ydirgan) va qondirgan (suvga qondirgan) Allohga hamdlar boʻ lsin; (Uning neʼmati) kam (kifoyasiz) emas, inkor (noshukrlik) qilinadigan emas» — (yoki bir marta:) «Alhamdu lillahi Robbana, gʻ ayra makfiyyin va la muvaddaʼin va la mustagʻ nan, Robbana» (deb aytar edilar).(Абу Умома (розияллоҳу анҳу) ривоят қилди)ки, Пайғамбар ﷺ — таомини тугатганда (ёки бир марта: дастурхонини кў тарган пайтда) — (шундай) дер эдилар: «Алҳамду лиллаҳиллази кафана ва арвана, ғ айра макфиййин ва ла макфур» — (яъни:) «Бизни кифоялаган (тў йдирган) ва қондирган (сувга қондирган) Аллоҳга ҳамдлар бў лсин; (Унинг неъмати) кам (кифоясиз) эмас, инкор (ношукрлик) қилинадиган эмас» — (ёки бир марта:) «Алҳамду лиллаҳи Роббана, ғ айра макфиййин ва ла муваддаъин ва ла мустағ нан, Роббана» (деб айтар эдилар).