وَبِهِ قَالَ: أَخْبَرَنَا يَزِيدُ بْنُ هَارُونَ، عَنْ حُمَيْدٍ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ سَلَامٍ لَمَّا قَدِمَ النَّبِيُّ ﷺ الْمَدِينَةَ أَتَى النَّبِيَّ ﷺ، وَقَالَ: إِنِّي سَائِلُكَ عَنْ ثَلَاثَةِ أَشْيَاءَ لَا يَعْلَمُهَا إِلَّا نَبِيٌّ: مَا أَوَّلُ أَشْرَاطِ السَّاعَةِ؟ وَمَا أَوَّلُ مَا يَأْكُلُ أَهْلُ الْجَنَّةِ؟ وَمَا يُنْزِعُ الْوَلَدَ إِلَى أَبِيهِ وَإِلَى أُمِّهِ؟ قَالَ: «أَخْبَرَنِي بِهِنَّ جِبْرِيلُ آنِفًا» . قَالَ: جِبْرِيلُ؟ قَالَ: «نَعَمْ» . قَالَ: ذَاكَ عَدُوُّ الْيَهُودِ مِنَ الْمَلَائِكَةِ. قَالَ: «أَمَّا أَوَّلُ أَشْرَاطِ السَّاعَةِ فَنَارٌ تَخْرُجُ مِنَ الْمَشْرِقِ فَتَحْشُرُ النَّاسَ إِلَى الْمَغْرِبِ، وَأَمَّا أَوَّلُ مَا يَأْكُلُ أَهْلُ الْجَنَّةِ فَزِيَادَةُ كَبِدِ الْحُوتِ، وَأَمَّا مَا يُنْزِعُ الْوَلَدَ إِلَى أَبِيهِ أَوْ إِلَى أُمِّهِ فَإِذَا سَبَقَ مَاءُ الرَّجُلِ مَاءَ الْمَرْأَةِ نَزَعَ إِلَى أَبِيهِ، وَإِذَا سَبَقَ مَاءُ الْمَرْأَةِ مَاءَ الرَّجُلِ نَزَعَ إِلَى أُمِّهِ» . قَالَ: أَشْهَدُ أَنْ لَا إِلَهَ إِلَّا اللَّهُ وَأَنَّكَ رَسُولُ اللَّهِ. ثُمَّ قَالَ: يَا رَسُولَ اللَّهِ، إِنَّ الْيَهُودَ قَوْمٌ بُهَّتٌ، فَأَخْبِرْهُمْ عَنِّي قَبْلَ أَنْ يَعْلَمُوا بِإِسْلَامِي. فَجَاءَ نَفَرٌ مِنْهُمْ، فَقَالَ لَهُمْ رَسُولُ اللَّهِ ﷺ: «أَيُّ رَجُلٍ عَبْدُ اللَّهِ فِيكُمْ»؟ قَالُوا: خَيْرُنَا وَابْنُ خَيْرِنَا، وَسَيِّدُنَا وَابْنُ سَيِّدِنَا، وَأَعْلَمُنَا وَابْنُ أَعْلَمِنَا. قَالَ: «أَرَأَيْتُمْ إِنْ أَسْلَمَ عَبْدُ اللَّهِ»؟ قَالُوا: أَعَاذَهُ اللَّهُ مِنْ ذَلِكَ. فَخَرَجَ عَلَيْهِمْ عَبْدُ اللَّهِ فَقَالَ: أَشْهَدُ أَنْ لَا إِلَهَ إِلَّا اللَّهُ وَأَنَّ مُحَمَّدًا رَسُولُ اللَّهِ. فَقَالُوا: شَرُّنَا وَابْنُ شَرِّنَا، وَانْتَقَصُوهُ. فَقَالَ عَبْدُ اللَّهِ: يَا رَسُولَ اللَّهِ، هَذَا الَّذِي كُنْتُ أَخَافُ.
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, Nabiy ﷺ Madinaga kelganlarida Abdulloh ibn Salom u zotning huzurlariga kelib: «Men sendan uchta narsa haqida soʻrayman, ularni faqat paygʻambargina biladi: Qiyomatning birinchi alomati nima? Jannat ahli birinchi boʻlib nima yeydi? Bolani otasiga yoki onasiga nima tortdiradi?» dedi. U zot: «Bularni menga hozirgina Jibril xabar berdi», dedilar. U: «Jibrilmi?» dedi. U zot: «Ha», dedilar. U: «U — farishtalar orasidagi yahudiylarning dushmani», dedi. U zot: «Qiyomatning birinchi alomatiga kelsak, u mashriqdan chiqib, odamlarni magʻribga toʻplaydigan olovdir. Jannat ahli birinchi boʻlib yeydigan narsaga kelsak, u baliq jigarining ortiqcha (boʻlagi)dir. Bolani otasiga yoki onasiga tortdiradigan narsaga kelsak, agar erkakning suvi ayolning suvidan oʻzib ketsa, (bola) otasiga tortadi; agar ayolning suvi erkakning suvidan oʻzib ketsa, onasiga tortadi», dedilar. U: «Guvohlik beramanki, Allohdan oʻzga iloh yoʻq va sen Allohning Rasulisan», dedi. Soʻng: «Yo Rasululloh, yahudiylar boʻhtonchi qavmdir; ular mening musulmon boʻlganimni bilishlaridan oldin ulardan men haqimda soʻrang», dedi. Shunda ulardan bir necha kishi keldi. Rasululloh ﷺ ularga: «Abdulloh sizlarning oralaringizda qanday kishi?» dedilar. Ular: «Bizning eng yaxshimiz va eng yaxshimizning oʻgʻli, sayyidimiz va sayyidimizning oʻgʻli, eng bilimdonimiz va eng bilimdonimizning oʻgʻli», dedilar. U zot: «Agar Abdulloh musulmon boʻlsa-chi?» dedilar. Ular: «Alloh uni bundan asrasin», dedilar. Shunda Abdulloh ularning oldiga chiqib: «Guvohlik beramanki, Allohdan oʻzga iloh yoʻq va Muhammad Allohning Rasulidir», dedi. Ular: «Bizning eng yomonimiz va eng yomonimizning oʻgʻli», deb uni kamsitdilar. Shunda Abdulloh: «Yo Rasululloh, men qoʻrqqan narsa mana shu edi», dedi.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, Набий ﷺ Мадинага келганларида Абдуллоҳ ибн Салом у зотнинг ҳузурларига келиб: «Мен сендан учта нарса ҳақида сўрайман, уларни фақат пайғамбаргина билади: Қиёматнинг биринчи аломати нима? Жаннат аҳли биринчи бўлиб нима ейди? Болани отасига ёки онасига нима тортдиради?» деди. У зот: «Буларни менга ҳозиргина Жибрил хабар берди», дедилар. У: «Жибрилми?» деди. У зот: «Ҳа», дедилар. У: «У — фаришталар орасидаги яҳудийларнинг душмани», деди. У зот: «Қиёматнинг биринчи аломатига келсак, у машриқдан чиқиб, одамларни мағрибга тўплайдиган оловдир. Жаннат аҳли биринчи бўлиб ейдиган нарсага келсак, у балиқ жигарининг ортиқча (бўлаги)дир. Болани отасига ёки онасига тортдирадиган нарсага келсак, агар эркакнинг суви аёлнинг сувидан ўзиб кетса, (бола) отасига тортади; агар аёлнинг суви эркакнинг сувидан ўзиб кетса, онасига тортади», дедилар. У: «Гувоҳлик бераманки, Аллоҳдан ўзга илоҳ йўқ ва сен Аллоҳнинг Расулисан», деди. Сўнг: «Ё Расулуллоҳ, яҳудийлар бўҳтончи қавмдир; улар менинг мусулмон бўлганимни билишларидан олдин улардан мен ҳақимда сўранг», деди. Шунда улардан бир неча киши келди. Расулуллоҳ ﷺ уларга: «Абдуллоҳ сизларнинг ораларингизда қандай киши?» дедилар. Улар: «Бизнинг энг яхшимиз ва энг яхшимизнинг ўғли, саййидимиз ва саййидимизнинг ўғли, энг билимдонимиз ва энг билимдонимизнинг ўғли», дедилар. У зот: «Агар Абдуллоҳ мусулмон бўлса-чи?» дедилар. Улар: «Аллоҳ уни бундан асрасин», дедилар. Шунда Абдуллоҳ уларнинг олдига чиқиб: «Гувоҳлик бераманки, Аллоҳдан ўзга илоҳ йўқ ва Муҳаммад Аллоҳнинг Расулидир», деди. Улар: «Бизнинг энг ёмонимиз ва энг ёмонимизнинг ўғли», деб уни камситдилар. Шунда Абдуллоҳ: «Ё Расулуллоҳ, мен қўрққан нарса мана шу эди», деди.