حَدَّثَنَا يَحْيَى، حَدَّثَنَا حُمَيْدٌ، عَنْ أَنَسٍ قَالَ: «كُنْتُ أَسْقِي أَبَا عُبَيْدَةَ بْنَ الْجَرَّاحِ، وَأُبَيَّ بْنَ كَعْبٍ، وَسُهَيْلَ ابْنَ بَيْضَاءَ وَنَفَرًا مِنْ أَصْحَابِهِ عِنْدَ أَبِي طَلْحَةَ، وَأَنَا أَسْقِيهِمْ، حَتَّى كَادَ الشَّرَابُ أَنْ يَأْخُذَ فِيهِمْ، فَأَتَى آتٍ مِنَ الْمُسْلِمِينَ، فَقَالَ: أَوَمَا شَعَرْتُمْ أَنَّ الْخَمْرَ قَدْ حُرِّمَتْ؟» فَمَا قَالُوا: حَتَّى نَنْظُرَ وَنَسْأَلَ. فَقَالُوا: يَا أَنَسُ، أَكْفِئْ مَا بَقِيَ فِي إِنَائِكَ. قَالَ: «فَوَاللَّهِ مَا عَادُوا فِيهَا، وَمَا هِيَ إِلَّا التَّمْرُ وَالْبُسْرُ، وَهِيَ خَمْرُهُمْ يَوْمَئِذٍ».
Anas (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: «Men Abu Talhanikida Abu Ubayda ibn Jarroh, Ubay ibn Kaʼb, Suhayl ibn Baydoʼ va ashoblaridan bir necha kishiga (ichimlik) quyib berardim; ichimlik ularga taʼsir qila boshlaganida musulmonlardan bir kishi kelib: ‹Xamr harom qilinganini bilmadingizmi?› dedi». Ular: «Koʻrib, soʻrab olaylik», demadilar. Balki: «Ey Anas, idishingda qolganini toʻkib tashla», dedilar. U: «Allohga qasamki, ular unga qaytmadilar. U faqat xurmo va busrdan (tayyorlangan) edi; oʻsha kunlarda ularning xamri shu edi», dedi.Анас (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: «Мен Абу Талҳаникида Абу Убайда ибн Жарроҳ, Убай ибн Каъб, Суҳайл ибн Байдў ва ашобларидан бир неча кишига (ичимлик) қуйиб берардим; ичимлик уларга таъсир қила бошлаганида мусулмонлардан бир киши келиб: ‹Хамр ҳаром қилинганини билмадингизми?› деди». Улар: «Кўриб, сўраб олайлик», демадилар. Балки: «Эй Анас, идишингда қолганини тўкиб ташла», дедилар. У: «Аллоҳга қасамки, улар унга қайтмадилар. У фақат хурмо ва бусрдан (тайёрланган) эди; ўша кунларда уларнинг хамри шу эди», деди.