حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عَدِيٍّ، عَنْ حُمَيْدٍ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ بَنِي سَلِمَةَ أَرَادُوا أَنْ يَتَحَوَّلُوا مِنْ مَنَازِلِهِمْ فَيَسْكُنُوا قُرْبَ الْمَسْجِدِ، فَبَلَغَ ذَلِكَ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، فَكَرِهَ أَنْ تُعْرَى الْمَدِينَةُ، فَقَالَ: «يَا بَنِي سَلِمَةَ، أَلَا تَحْتَسِبُونَ آثَارَكُمْ إِلَى الْمَسْجِدِ؟» قَالُوا: بَلَى يَا رَسُولَ اللَّهِ. فَأَقَامُوا.
Anas (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Banu Salima (qabilasi) uylaridan koʻchib, masjidga yaqin joyga oʻrnashmoqchi boʻldilar. Bu (xabar) Rasululloh ﷺga yetdi, u zot Madinaning (chekkasi) boʻshab qolishini yoqtirmadilar va: «Ey Banu Salima, masjid tomon (bosgan) qadamlaringiz uchun ajr umid qilmaysizlarmi?» dedilar. Ular: «Albatta, ey Allohning Rasuli», dedilar. Bas, ular oʻz joylarida qolishdi.Анас (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Бану Салима (қабиласи) уйларидан кўчиб, масжидга яқин жойга ўрнашмоқчи бўлдилар. Бу (хабар) Расулуллоҳ ﷺга етди, у зот Мадинанинг (чеккаси) бўшаб қолишини ёқтирмадилар ва: «Эй Бану Салима, масжид томон (босган) қадамларингиз учун ажр умид қилмайсизларми?» дедилар. Улар: «Албатта, эй Аллоҳнинг Расули», дедилар. Бас, улар ўз жойларида қолишди.