حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ هَمَّامِ بْنِ الْحَارِثِ، قَالَ ضَافَ عَائِشَةَ ضَيْفٌ فَأَمَرَتْ لَهُ بِمِلْحَفَةٍ صَفْرَاءَ فَنَامَ فِيهَا فَاحْتَلَمَ فَاسْتَحْيَا أَنْ يُرْسِلَ بِهَا وَبِهَا أَثَرُ الاِحْتِلاَمِ فَغَمَسَهَا فِي الْمَاءِ ثُمَّ أَرْسَلَ بِهَا فَقَالَتْ عَائِشَةُ لِمَ أَفْسَدَ عَلَيْنَا ثَوْبَنَا إِنَّمَا كَانَ يَكْفِيهِ أَنْ يَفْرُكَهُ بِأَصَابِعِهِ وَرُبَّمَا فَرَكْتُهُ مِنْ ثَوْبِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِأَصَابِعِي . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَهُوَ قَوْلُ غَيْرِ وَاحِدٍ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَالتَّابِعِينَ وَمَنْ بَعْدَهُمْ مِنَ الْفُقَهَاءِ مِثْلِ سُفْيَانَ الثَّوْرِيِّ وَالشَّافِعِيِّ وَأَحْمَدَ وَإِسْحَاقَ قَالُوا فِي الْمَنِيِّ يُصِيبُ الثَّوْبَ يُجْزِئُهُ الْفَرْكُ وَإِنْ لَمْ يُغْسَلْ . وَهَكَذَا رُوِيَ عَنْ مَنْصُورٍ عَنْ إِبْرَاهِيمَ عَنْ هَمَّامِ بْنِ الْحَارِثِ عَنْ عَائِشَةَ مِثْلَ رِوَايَةِ الأَعْمَشِ . وَرَوَى أَبُو مَعْشَرٍ هَذَا الْحَدِيثَ عَنْ إِبْرَاهِيمَ عَنِ الأَسْوَدِ عَنْ عَائِشَةَ وَحَدِيثُ الأَعْمَشِ أَصَحُّ .
Hammom ibn al-Horis (rahimahulloh)dan rivoyat qilinadi: «Oisha (roziyallohu anho)nikiga bir mehmon keldi. (Oisha) unga sariq choyshab buyurdi. U undan uxlab, ihtilom boʻldi. Unda ihtilom asari boʻlgan holda uni qaytarib yuborishdan uyaldi-da, uni suvga botirdi, soʻng uni qaytarib yubordi. Shunda Oisha (roziyallohu anho): ‹Nega u bizning kiyimimizni buzdi? Aslida unga barmoqlari bilan ishqalashi kifoya qilar edi. Men Rasululloh ﷺning kiyimidan uni barmoqlarim bilan koʻp marta ishqalaganman›, dedi.» Abu Iso aytdi: Bu hadis hasan sahihdir. Bu Paygʻambar ﷺning sahobalaridan, tobeinlardan va ulardan keyingi faqihlardan — Sufyon as-Savriy, Shofiiy, Ahmad va Ishoq kabilardan — koʻpchilikning soʻzidir. Ular kiyimga tekkan maniy haqida: yuvilmasa ham, uni ishqalash kifoya qiladi, dedilar. Shu tarzda Mansurdan, u Ibrohimdan, u Hammom ibn al-Horisdan, u Oishadan Aʼmashning rivoyati kabi rivoyat qilingan. Abu Maʼshar esa bu hadisni Ibrohimdan, u al-Asvaddan, u Oishadan rivoyat qilgan, ammo Aʼmashning hadisi sahihroqdir.Ҳаммом ибн ал-Ҳорис (раҳимаҳуллоҳ)дан ривоят қилинади: «Оиша (розияллоҳу анҳо)никига бир меҳмон келди. (Оиша) унга сариқ чойшаб буюрди. У ундан ухлаб, иҳтилом бўлди. Унда иҳтилом асари бўлган ҳолда уни қайтариб юборишдан уялди-да, уни сувга ботирди, сўнг уни қайтариб юборди. Шунда Оиша (розияллоҳу анҳо): ‹Нега у бизнинг кийимимизни бузди? Аслида унга бармоқлари билан ишқалаши кифоя қилар эди. Мен Расулуллоҳ ﷺнинг кийимидан уни бармоқларим билан кўп марта ишқалаганман›, деди.» Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Бу Пайғамбар ﷺнинг саҳобаларидан, тобеинлардан ва улардан кейинги фақиҳлардан — Суфён ас-Саврий, Шофиий, Аҳмад ва Ишоқ кабилардан — кўпчиликнинг сўзидир. Улар кийимга теккан маний ҳақида: ювилмаса ҳам, уни ишқалаш кифоя қилади, дедилар. Шу тарзда Мансурдан, у Иброҳимдан, у Ҳаммом ибн ал-Ҳорисдан, у Оишадан Аъмашнинг ривояти каби ривоят қилинган. Абу Маъшар эса бу ҳадисни Иброҳимдан, у ал-Асваддан, у Оишадан ривоят қилган, аммо Аъмашнинг ҳадиси саҳиҳроқдир.