حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا غُنْدَرٌ، حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ أَبِي عَرُوبَةَ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنِ الْحَسَنِ، عَنْ سَمُرَةَ بْنِ جُنْدَبٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " أَيُّمَا امْرَأَةٍ زَوَّجَهَا وَلِيَّانِ فَهِيَ لِلأَوَّلِ مِنْهُمَا وَمَنْ بَاعَ بَيْعًا مِنْ رَجُلَيْنِ فَهُوَ لِلأَوَّلِ مِنْهُمَا " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ . وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا عِنْدَ أَهْلِ الْعِلْمِ لاَ نَعْلَمُ بَيْنَهُمْ فِي ذَلِكَ اخْتِلاَفًا إِذَا زَوَّجَ أَحَدُ الْوَلِيَّيْنِ قَبْلَ الآخَرِ فَنِكَاحُ الأَوَّلِ جَائِزٌ وَنِكَاحُ الآخَرِ مَفْسُوخٌ وَإِذَا زَوَّجَا جَمِيعًا فَنِكَاحُهُمَا جَمِيعًا مَفْسُوخٌ . وَهُوَ قَوْلُ الثَّوْرِيِّ وَأَحْمَدَ وَإِسْحَاقَ .
Samura ibn Jundab (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, Rasululloh ﷺ: «Qaysi bir ayolni ikki valiy turmushga bergan boʻlsa, u ulardan birinchisiniki boʻladi. Kim bir narsani ikki kishiga sotgan boʻlsa, u ulardan birinchisiniki boʻladi», dedilar. Abu Iso aytdi: Bu hadis hasandir. Ilm ahli nazdida amal shunga koʻradir, bu xususda ularning orasida ixtilof borligini bilmaymiz: ikki valiydan biri ikkinchisidan oldin turmushga bergan boʻlsa, birinchisining nikohi joiz, ikkinchisining nikohi buziladi; ikkalasi birga turmushga bergan boʻlsa, ikkalasining ham nikohi buziladi. Bu Savriy, Ahmad va Ishoqning soʻzidir.Самура ибн Жундаб (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, Расулуллоҳ ﷺ: «Қайси бир аёлни икки валий турмушга берган бўлса, у улардан биринчисиники бўлади. Ким бир нарсани икки кишига сотган бўлса, у улардан биринчисиники бўлади», дедилар. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасандир. Илм аҳли наздида амал шунга кўрадир, бу хусусда уларнинг орасида ихтилоф борлигини билмаймиз: икки валийдан бири иккинчисидан олдин турмушга берган бўлса, биринчисининг никоҳи жоиз, иккинчисининг никоҳи бузилади; иккаласи бирга турмушга берган бўлса, иккаласининг ҳам никоҳи бузилади. Бу Саврий, Аҳмад ва Ишоқнинг сўзидир.