حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا أَبُو زُبَيْدٍ، - وَهُوَ عَبْثَرُ بْنُ الْقَاسِمِ عَنْ أَشْعَثَ، عَنِ الْحَسَنِ، عَنْ عُثْمَانَ بْنِ أَبِي الْعَاصِ، قَالَ إِنَّ مِنْ آخِرِ مَا عَهِدَ إِلَىَّ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنِ اتَّخِذْ مُؤَذِّنًا لاَ يَأْخُذُ عَلَى أَذَانِهِ أَجْرًا . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ عُثْمَانَ حَدِيثٌ حَسَنٌ . وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا عِنْدَ أَهْلِ الْعِلْمِ كَرِهُوا أَنْ يَأْخُذَ الْمُؤَذِّنُ عَلَى الأَذَانِ أَجْرًا وَاسْتَحَبُّوا لِلْمُؤَذِّنِ أَنْ يَحْتَسِبَ فِي أَذَانِهِ .
Usmon ibn Abil-Os (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi, u dedi: Rasululloh ﷺ menga tayinlagan eng oxirgi narsalaridan biri shu boʻldiki, azoniga haq (ish haqi) olmaydigan muazzin tutishim (edi). Abu Iso aytdi: Usmonning hadisi hasandir. Ahli ilm huzurida shunga amal qilinadi: ular muazzinning azonga haq olishini makruh sanaganlar va muazzin azonida (faqat Allohdan) savob umid qilishini mustahab koʻrganlar.Усмон ибн Абил-Ос (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади, у деди: Расулуллоҳ ﷺ менга тайинлаган энг охирги нарсаларидан бири шу бўлдики, азонига ҳақ (иш ҳақи) олмайдиган муаззин тутишим (эди). Абу Исо айтди: Усмоннинг ҳадиси ҳасандир. Аҳли илм ҳузурида шунга амал қилинади: улар муаззиннинг азонга ҳақ олишини макруҳ санаганлар ва муаззин азонида (фақат Аллоҳдан) савоб умид қилишини мустаҳаб кўрганлар.