حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، قال: حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ زَيْدِ بْنِ أَبِي الْمَوَالِي الْمُزَنِيُّ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ مَوْهَبٍ، عَنْ عَمْرَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " سِتَّةٌ لَعَنْتُهُمْ لَعَنَهُمُ اللَّهُ وَكُلُّ نَبِيٍّ كَانَ الزَّائِدُ فِي كِتَابِ اللَّهِ وَالْمُكَذِّبُ بِقَدَرِ اللَّهِ وَالْمُتَسَلِّطُ بِالْجَبَرُوتِ لِيُعِزَّ بِذَلِكَ مَنْ أَذَلَّ اللَّهُ وَيُذِلَّ مَنْ أَعَزَّ اللَّهُ وَالْمُسْتَحِلُّ لِحَرَمِ اللَّهِ وَالْمُسْتَحِلُّ مِنْ عِتْرَتِي مَا حَرَّمَ اللَّهُ وَالتَّارِكُ لِسُنَّتِي " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَكَذَا رَوَى عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ أَبِي الْمَوَالِي هَذَا الْحَدِيثَ عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ مَوْهَبٍ عَنْ عَمْرَةَ عَنْ عَائِشَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم . وَرَوَاهُ سُفْيَانُ الثَّوْرِيُّ وَحَفْصُ بْنُ غِيَاثٍ وَغَيْرُ وَاحِدٍ عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ مَوْهَبٍ عَنْ عَلِيِّ بْنِ حُسَيْنٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مُرْسَلاً وَهَذَا أَصَحُّ .
Oisha (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Olti (toifa) borki, ularni men ham, har bir nabiy ham laʼnatlaganman, Alloh ham ularni laʼnatlagan: Allohning Kitobiga (biror narsa) qoʻshuvchi; Allohning taqdirini yolgʻonga chiqaruvchi; zoʻravonlik bilan hukmronlik qilib, shu yoʻl bilan Alloh xor qilgan kimsani azizlamoqchi va Alloh aziz qilgan kimsani xor qilmoqchi boʻlgan kishi; Allohning haramini (harom qilgan narsasini) halol sanaguvchi; mening ahli baytim borasida Alloh harom qilgan narsani halol sanaguvchi; va mening sunnatimni tark etuvchi», dedilar. Abu Iso aytdi: Abdurrahmon ibn Abul-Mavoliy bu hadisni shunday, yaʼni Ubaydulloh ibn Abdurrahmon ibn Mavhabdan, u Amradan, u Oishadan, u Nabiy ﷺdan deb rivoyat qilgan. Sufyon as-Savriy, Hafs ibn Gʻiyos va bir nechta (rovi) esa buni Ubaydulloh ibn Abdurrahmon ibn Mavhabdan, u Ali ibn Husayndan, u Nabiy ﷺdan mursal (tarzda) rivoyat qilishgan boʻlib, bu (rivoyat) sahihroqdir.Оиша (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Олти (тоифа) борки, уларни мен ҳам, ҳар бир набий ҳам лаънатлаганман, Аллоҳ ҳам уларни лаънатлаган: Аллоҳнинг Китобига (бирор нарса) қўшувчи; Аллоҳнинг тақдирини ёлғонга чиқарувчи; зўравонлик билан ҳукмронлик қилиб, шу йўл билан Аллоҳ хор қилган кимсани азизламоқчи ва Аллоҳ азиз қилган кимсани хор қилмоқчи бўлган киши; Аллоҳнинг ҳарамини (ҳаром қилган нарсасини) ҳалол санагувчи; менинг аҳли байтим борасида Аллоҳ ҳаром қилган нарсани ҳалол санагувчи; ва менинг суннатимни тарк этувчи», дедилар. Абу Исо айтди: Абдурраҳмон ибн Абул-Маволий бу ҳадисни шундай, яъни Убайдуллоҳ ибн Абдурраҳмон ибн Мавҳабдан, у Амрадан, у Оишадан, у Набий ﷺдан деб ривоят қилган. Суфён ас-Саврий, Ҳафс ибн Ғиёс ва бир нечта (рови) эса буни Убайдуллоҳ ибн Абдурраҳмон ибн Мавҳабдан, у Али ибн Ҳусайндан, у Набий ﷺдан мурсал (тарзда) ривоят қилишган бўлиб, бу (ривоят) саҳиҳроқдир.