حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا أَبُو الأَحْوَصِ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ عَلْقَمَةَ، قَالَ قَالَ عَبْدُ اللَّهِ أَمَرَنِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنْ أَقْرَأَ عَلَيْهِ وَهُوَ عَلَى الْمِنْبَرِ . فَقَرَأْتُ عَلَيْهِ مِنْ سُورَةِ النِّسَاءِ حَتَّى إِذَا بَلَغْتُ: ( فَكَيْفَ إِذَا جِئْنَا مِنْ كُلِّ أُمَّةٍ بِشَهِيدٍ وَجِئْنَا بِكَ عَلَى هَؤُلاَءِ شَهِيدًا ) غَمَزَنِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِيَدِهِ فَنَظَرْتُ إِلَيْهِ وَعَيْنَاهُ تَدْمَعَانِ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَكَذَا رَوَى أَبُو الأَحْوَصِ عَنِ الأَعْمَشِ عَنْ إِبْرَاهِيمَ عَنْ عَلْقَمَةَ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ وَإِنَّمَا هُوَ إِبْرَاهِيمُ عَنْ عَبِيدَةَ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ .
Abdulloh ibn Masʼud (roziyallohu anhu) aytdi: Rasululloh ﷺ minbarda turgan paytlarida menga (Qurʼon) oʻqib berishimni buyurdilar. Men u zotga Niso surasidan oʻqib berdim; {Har bir ummatdan bir guvoh keltirib, seni ularning ustiga guvoh qilib keltirsak, holi nechuk boʻlur?!} (Niso 41) (oyatiga) yetganimda Rasululloh ﷺ qoʻllari bilan menga ishora qildilar. Men u zotga qaragan edim, koʻzlari yosh toʻkayotgan edi. Abu Iso aytdi: Abul-Ahvas mana shunday — Aʼmashdan, u Ibrohimdan, u Alqamadan, u Abdullohdan deb rivoyat qilgan; aslida esa u Ibrohim — Abiydadan, u Abdullohdandir.Абдуллоҳ ибн Масъуд (розияллоҳу анҳу) айтди: Расулуллоҳ ﷺ минбарда турган пайтларида менга (Қуръон) ўқиб беришимни буюрдилар. Мен у зотга Нисо сурасидан ўқиб бердим; {Ҳар бир умматдан бир гувоҳ келтириб, сени уларнинг устига гувоҳ қилиб келтирсак, ҳоли нечук бўлур?!} (Нисо 41) (оятига) етганимда Расулуллоҳ ﷺ қўллари билан менга ишора қилдилар. Мен у зотга қараган эдим, кўзлари ёш тўкаётган эди. Абу Исо айтди: Абул-Аҳвас мана шундай — Аъмашдан, у Иброҳимдан, у Алқамадан, у Абдуллоҳдан деб ривоят қилган; аслида эса у Иброҳим — Абийдадан, у Абдуллоҳдандир.