حَدَّثَنَا الْحُسَيْنُ بْنُ حُرَيْثٍ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنْ مُوسَى بْنِ عُبَيْدَةَ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ أَبَانَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَا مِنْ مُؤْمِنٍ إِلاَّ وَلَهُ بَابَانِ بَابٌ يَصْعَدُ مِنْهُ عَمَلُهُ وَبَابٌ يَنْزِلُ مِنْهُ رِزْقُهُ فَإِذَا مَاتَ بَكَيَا عَلَيْهِ فَذَلِكَ قَوْلُهُ عَزَّ وَجَلَّ ( فَمَا بَكَتْ عَلَيْهِمُ السَّمَاءُ وَالأَرْضُ وَمَا كَانُوا مُنْظَرِينَ ) . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ مَرْفُوعًا إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ . وَمُوسَى بْنُ عُبَيْدَةَ وَيَزِيدُ بْنُ أَبَانَ الرَّقَاشِيُّ يُضَعَّفَانِ فِي الْحَدِيثِ .
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Har bir muʼmin uchun ikkita eshik bordir: bir eshikdan uning amali (yuqoriga) koʻtariladi, bir eshikdan uning rizqi (pastga) tushadi. Bas, u vafot etganda, ikkalasi unga (achinib) yigʻlaydi. Mana shu, Alloh azza va jallaning: {Bas, ularga osmon ham, yer ham yigʻlamadi va ularga muhlat ham berilmadi} (Duxon 29) degan soʻzidir», dedilar. Abu Iso aytdi: Bu hadis gʻaribdir, biz uni marfuʼ (Nabiyga koʻtarilgan) holatda faqat shu yoʻldan bilamiz. Muso ibn Ubayda va Yazid ibn Abon ar-Raqoshiy hadisda zaif sanaladilar.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Ҳар бир муъмин учун иккита эшик бордир: бир эшикдан унинг амали (юқорига) кўтарилади, бир эшикдан унинг ризқи (пастга) тушади. Бас, у вафот этганда, иккаласи унга (ачиниб) йиғлайди. Мана шу, Аллоҳ азза ва жалланинг: {Бас, уларга осмон ҳам, ер ҳам йиғламади ва уларга муҳлат ҳам берилмади} (Духон 29) деган сўзидир», дедилар. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ғарибдир, биз уни марфуъ (Набийга кўтарилган) ҳолатда фақат шу йўлдан биламиз. Мусо ибн Убайда ва Язид ибн Абон ар-Рақоший ҳадисда заиф саналадилар.