حَدَّثَنَا صَالِحُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ عُثْمَانَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَوْهَبٍ، أَنَّ رَجُلاً، مِنْ أَهْلِ مِصْرَ حَجَّ الْبَيْتَ فَرَأَى قَوْمًا جُلُوسًا فَقَالَ مَنْ هَؤُلاَءِ قَالُوا قُرَيْشٌ . قَالَ فَمَنْ هَذَا الشَّيْخُ قَالُوا ابْنُ عُمَرَ . فَأَتَاهُ فَقَالَ إِنِّي سَائِلُكَ عَنْ شَيْءٍ فَحَدِّثْنِي أَنْشُدُكَ اللَّهَ بِحُرْمَةِ هَذَا الْبَيْتِ أَتَعْلَمُ أَنَّ عُثْمَانَ فَرَّ يَوْمَ أُحُدٍ قَالَ نَعَمْ . قَالَ أَتَعْلَمُ أَنَّهُ تَغَيَّبَ عَنْ بَيْعَةِ الرِّضْوَانِ فَلَمْ يَشْهَدْهَا قَالَ نَعَمْ . قَالَ أَتَعْلَمُ أَنَّهُ تَغَيَّبَ يَوْمَ بَدْرٍ فَلَمْ يَشْهَدْ قَالَ نَعَمْ . قَالَ اللَّهُ أَكْبَرُ . فَقَالَ لَهُ ابْنُ عُمَرَ تَعَالَ أُبَيِّنْ لَكَ مَا سَأَلْتَ عَنْهُ أَمَّا فِرَارُهُ يَوْمَ أُحُدٍ فَأَشْهَدُ أَنَّ اللَّهَ قَدْ عَفَا عَنْهُ وَغَفَرَ لَهُ وَأَمَّا تَغَيُّبُهُ يَوْمَ بَدْرٍ فَإِنَّهُ كَانَتْ عِنْدَهُ - أَوْ تَحْتَهُ - ابْنَةُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ لَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لَكَ أَجْرُ رَجُلٍ شَهِدَ بَدْرًا وَسَهْمُهُ " . وَأَمَرَهُ أَنْ يَخْلُفَ عَلَيْهَا وَكَانَتْ عَلِيلَةً وَأَمَّا تَغَيُّبُهُ عَنْ بَيْعَةِ الرِّضْوَانِ فَلَوْ كَانَ أَحَدٌ أَعَزَّ بِبَطْنِ مَكَّةَ مِنْ عُثْمَانَ لَبَعَثَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مَكَانَ عُثْمَانَ بَعَثَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عُثْمَانَ إِلَى مَكَّةَ وَكَانَتْ بَيْعَةُ الرِّضْوَانِ بَعْدَ مَا ذَهَبَ عُثْمَانُ إِلَى مَكَّةَ قَالَ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِيَدِهِ الْيُمْنَى " هَذِهِ يَدُ عُثْمَانَ " . وَضَرَبَ بِهَا عَلَى يَدِهِ فَقَالَ " هَذِهِ لِعُثْمَانَ "رضى الله عنه . قَالَ لَهُ اذْهَبْ بِهَذَا الآنَ مَعَكَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Usmon ibn Abdulloh ibn Mavhab (rahimahulloh)dan rivoyat qilinadiki, Misr ahlidan bir kishi Baytullohni haj qildi va bir guruh odamlarni oʻtirgan holda koʻrib: «Bular kimlar?» dedi. Ular: «Qurayshliklar», deyishdi. U: «Bu shayx (keksa) kim?» dedi. Ular: «Ibn Umar», deyishdi. U uning oldiga kelib: «Men sendan bir narsani soʻramoqchiman, menga aytib ber. Shu Baytning hurmati haqqi, Alloh nomi bilan soʻrayman: bilasanmi, Usmon Uhud kunida qochib ketganmi?» dedi. U: «Ha», dedi. U: «Bilasanmi, u Ridvon baytidan gʻoyib boʻlib, unda qatnashmaganmi?» dedi. U: «Ha», dedi. U: «Bilasanmi, u Badr kunida gʻoyib boʻlib, unda qatnashmaganmi?» dedi. U: «Ha», dedi. U: «Allohu akbar!» dedi. Shunda Ibn Umar unga dedi: «Kel, soʻraganlaringni senga bayon qilaman. Uhud kunidagi qochishiga kelsak, men guvohlik beramanki, Alloh uni avf etib, magʻfirat qilgan. Badr kunida gʻoyib boʻlishiga kelsak, uning huzurida Rasululloh ﷺning qizi (kasal yotgan) edi. Shunda Rasululloh ﷺ unga: ‹Senga Badrda qatnashgan kishining ajri va uning ulushi bor›, dedilar va unga (kasal xotinining) yonida qolishni buyurdilar, u kasal edi. Ridvon baytidan gʻoyib boʻlishiga kelsak, agar Makka botigʻida Usmondan koʻra izzatliroq biror kishi boʻlganda, Rasululloh ﷺ Usmonning oʻrniga oʻshani yuborardilar. (Aksincha) Rasululloh ﷺ Usmonni Makkaga yubordilar. Ridvon bayati esa Usmon Makkaga ketganidan keyin boʻldi. Soʻng Rasululloh ﷺ oʻng qoʻllari bilan: ‹Bu Usmonning qoʻlidir›, deb uni boshqa qoʻllariga urdilar va: ‹Bu Usmon uchundir›, dedilar». Soʻng (Ibn Umar oʻsha kishiga): «Endi mana shuni oʻzing bilan olib ket», dedi. Abu Iso aytdi: Bu hadis hasan sahihdir.Усмон ибн Абдуллоҳ ибн Мавҳаб (раҳимаҳуллоҳ)дан ривоят қилинадики, Миср аҳлидан бир киши Байтуллоҳни ҳаж қилди ва бир гуруҳ одамларни ўтирган ҳолда кўриб: «Булар кимлар?» деди. Улар: «Қурайшликлар», дейишди. У: «Бу шайх (кекса) ким?» деди. Улар: «Ибн Умар», дейишди. У унинг олдига келиб: «Мен сендан бир нарсани сўрамоқчиман, менга айтиб бер. Шу Байтнинг ҳурмати ҳаққи, Аллоҳ номи билан сўрайман: биласанми, Усмон Уҳуд кунида қочиб кетганми?» деди. У: «Ҳа», деди. У: «Биласанми, у Ридвон байтидан ғойиб бўлиб, унда қатнашмаганми?» деди. У: «Ҳа», деди. У: «Биласанми, у Бадр кунида ғойиб бўлиб, унда қатнашмаганми?» деди. У: «Ҳа», деди. У: «Аллоҳу акбар!» деди. Шунда Ибн Умар унга деди: «Кел, сўраганларингни сенга баён қиламан. Уҳуд кунидаги қочишига келсак, мен гувоҳлик бераманки, Аллоҳ уни авф этиб, мағфират қилган. Бадр кунида ғойиб бўлишига келсак, унинг ҳузурида Расулуллоҳ ﷺнинг қизи (касал ётган) эди. Шунда Расулуллоҳ ﷺ унга: ‹Сенга Бадрда қатнашган кишининг ажри ва унинг улуши бор›, дедилар ва унга (касал хотинининг) ёнида қолишни буюрдилар, у касал эди. Ридвон байтидан ғойиб бўлишига келсак, агар Макка ботиғида Усмондан кўра иззатлироқ бирор киши бўлганда, Расулуллоҳ ﷺ Усмоннинг ўрнига ўшани юборардилар. (Аксинча) Расулуллоҳ ﷺ Усмонни Маккага юбордилар. Ридвон баяти эса Усмон Маккага кетганидан кейин бўлди. Сўнг Расулуллоҳ ﷺ ўнг қўллари билан: ‹Бу Усмоннинг қўлидир›, деб уни бошқа қўлларига урдилар ва: ‹Бу Усмон учундир›, дедилар». Сўнг (Ибн Умар ўша кишига): «Энди мана шуни ўзинг билан олиб кет», деди. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.