HadislarҲадисларPaygʻambarlar vorislariПайғамбарлар ворислари
Sahih al-Buxoriy · HadisСаҳиҳ ал-Бухорий · Ҳадис4066Bob 19:Боб 19: «Lekin Alloh ularni (haqiqatan) afv etdi» (Oli Imron surasi, 155) (degan oyat)«Лекин Аллоҳ уларни (ҳақиқатан) афв этди» (Оли Имрон сураси, 155) (деган оят)باب قَوْلِ اللَّهِ تَعَالَى <a href="https://quran.com/3/ 155- 155">{‏إِنَّ الَّذِينَ تَوَلَّوْا مِنْكُمْ يَوْمَ الْتَقَى الْجَمْعَانِ إِنَّمَا اسْتَزَلَّهُمُ الشَّيْطَانُ بِبَعْضِ مَا كَسَبُوا وَلَقَدْ عَفَا اللَّهُ عَنْهُمْ إِنَّ اللَّهَ غَفُورٌ حَلِيمٌ}</a>

حَدَّثَنَا عَبْدَانُ، أَخْبَرَنَا أَبُو حَمْزَةَ، عَنْ عُثْمَانَ بْنِ مَوْهَبٍ، قَالَ جَاءَ رَجُلٌ حَجَّ الْبَيْتَ فَرَأَى قَوْمًا جُلُوسًا فَقَالَ مَنْ هَؤُلاَءِ الْقُعُودُ قَالُوا هَؤُلاَءِ قُرَيْشٌ‏.‏ قَالَ مَنِ الشَّيْخُ قَالُوا ابْنُ عُمَرَ‏.‏ فَأَتَاهُ فَقَالَ إِنِّي سَائِلُكَ عَنْ شَىْءٍ أَتُحَدِّثُنِي، قَالَ أَنْشُدُكَ بِحُرْمَةِ هَذَا الْبَيْتِ أَتَعْلَمُ أَنَّ عُثْمَانَ بْنَ عَفَّانَ فَرَّ يَوْمَ أُحُدٍ قَالَ نَعَمْ‏.‏ قَالَ فَتَعْلَمُهُ تَغَيَّبَ عَنْ بَدْرٍ فَلَمْ يَشْهَدْهَا قَالَ نَعَمْ‏.‏ قَالَ فَتَعْلَمُ أَنَّهُ تَخَلَّفَ عَنْ بَيْعَةِ الرُّضْوَانِ فَلَمْ يَشْهَدْهَا قَالَ نَعَمْ‏.‏ قَالَ فَكَبَّرَ‏.‏ قَالَ ابْنُ عُمَرَ تَعَالَ لأُخْبِرَكَ وَلأُبَيِّنَ لَكَ عَمَّا سَأَلْتَنِي عَنْهُ، أَمَّا فِرَارُهُ يَوْمَ أُحُدٍ فَأَشْهَدُ أَنَّ اللَّهَ عَفَا عَنْهُ، وَأَمَّا تَغَيُّبُهُ عَنْ بَدْرٍ فَإِنَّهُ كَانَ تَحْتَهُ بِنْتُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَكَانَتْ مَرِيضَةً، فَقَالَ لَهُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ إِنَّ لَكَ أَجْرَ رَجُلٍ مِمَّنْ شَهِدَ بَدْرًا وَسَهْمَهُ ‏"‏‏.‏ وَأَمَّا تَغَيُّبُهُ عَنْ بَيْعَةِ الرُّضْوَانِ فَإِنَّهُ لَوْ كَانَ أَحَدٌ أَعَزَّ بِبَطْنِ مَكَّةَ مِنْ عُثْمَانَ بْنِ عَفَّانَ لَبَعَثَهُ مَكَانَهُ، فَبَعَثَ عُثْمَانَ، وَكَانَ بَيْعَةُ الرُّضْوَانِ بَعْدَ مَا ذَهَبَ عُثْمَانُ إِلَى مَكَّةَ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم بِيَدِهِ الْيُمْنَى ‏"‏ هَذِهِ يَدُ عُثْمَانَ ‏"‏‏.‏ فَضَرَبَ بِهَا عَلَى يَدِهِ فَقَالَ ‏"‏ هَذِهِ لِعُثْمَانَ ‏"‏‏.‏ اذْهَبْ بِهَذَا الآنَ مَعَكَ‏.‏

Baytni haj qilgan bir kishi keldi va bir qavmni (oʻtirgan) holda koʻrib: «Bu oʻtirganlar kimlar?» dedi. Ular: «Bular Quraysh», dedilar. U: «(Ulardagi) chol kim?» dedi. Ular: «Ibn Umar», dedilar. U uning oldiga kelib: «Men sendan bir narsa soʻrayman, menga (rost) gapirasanmi? Mana bu Baytning hurmati (haqqi) bilan sendan soʻrayman: bilasanmi, Usmon ibn Affon Uhud kuni qochgan edi?» dedi. (Ibn Umar:) «Ha», dedi. U: «Bilasanmi, u Badrdan gʻoyib boʻlib, unda qatnashmadi?» dedi. (Ibn Umar:) «Ha», dedi. U: «Bilasanmi, u Rizvon bayʼatidan qolib, unda qatnashmadi?» dedi. (Ibn Umar:) «Ha», dedi. Shunda u (gʻolibona) takbir aytdi. Ibn Umar: «Kel, men senga (buni) bayon qilay. Uning Uhud kuni qochishiga kelsak — men guvohlik beramanki, Alloh uni afv etdi. Badrdan gʻoyib boʻlishiga kelsak — uning nikohida Rasululloh ﷺning qizi bor edi va u kasal edi; Paygʻambar ﷺ unga: ‹Sen uchun Badrda qatnashgan kishining ajri va uning ulushi bordir› dedilar. Rizvon bayʼatidan qolishiga kelsak — agar Makka botnida Usmon ibn Affondan koʻra izzatliroq (kuchliroq) biror kishi boʻlganida, u zot uning oʻrniga oʻshani yuborardilar; (lekin) u zot Usmonni yubordilar. Rizvon bayʼati Usmon Makkaga ketganidan keyin boʻldi. Paygʻambar ﷺ oʻng qoʻllari bilan: ‹Bu Usmonning qoʻli› deb, uni (boshqa) qoʻllariga urib (qoʻyib): ‹Bu Usmon uchun (bayʼat)› dedilar. (Ibn Umar:) Endi mana shuni oʻzing bilan (javob qilib) olib ket», dedi.Байтни ҳаж қилган бир киши келди ва бир қавмни (ўтирган) ҳолда кўриб: «Бу ўтирганлар кимлар?» деди. Улар: «Булар Қурайш», дедилар. У: «(Улардаги) чол ким?» деди. Улар: «Ибн Умар», дедилар. У унинг олдига келиб: «Мен сендан бир нарса сўрайман, менга (рост) гапирасанми? Мана бу Байтнинг ҳурмати (ҳаққи) билан сендан сўрайман: биласанми, Усмон ибн Аффон Уҳуд куни қочган эди?» деди. (Ибн Умар:) «Ҳа», деди. У: «Биласанми, у Бадрдан ғойиб бўлиб, унда қатнашмади?» деди. (Ибн Умар:) «Ҳа», деди. У: «Биласанми, у Ризвон байъатидан қолиб, унда қатнашмади?» деди. (Ибн Умар:) «Ҳа», деди. Шунда у (ғолибона) такбир айтди. Ибн Умар: «Кел, мен сенга (буни) баён қилай. Унинг Уҳуд куни қочишига келсак — мен гувоҳлик бераманки, Аллоҳ уни афв этди. Бадрдан ғойиб бўлишига келсак — унинг никоҳида Расулуллоҳ ﷺнинг қизи бор эди ва у касал эди; Пайғамбар ﷺ унга: ‹Сен учун Бадрда қатнашган кишининг ажри ва унинг улуши бордир› дедилар. Ризвон байъатидан қолишига келсак — агар Макка ботнида Усмон ибн Аффондан кўра иззатлироқ (кучлироқ) бирор киши бўлганида, у зот унинг ўрнига ўшани юборардилар; (лекин) у зот Усмонни юбордилар. Ризвон байъати Усмон Маккага кетганидан кейин бўлди. Пайғамбар ﷺ ўнг қўллари билан: ‹Бу Усмоннинг қўли› деб, уни (бошқа) қўлларига уриб (қўйиб): ‹Бу Усмон учун (байъат)› дедилар. (Ибн Умар:) Энди мана шуни ўзинг билан (жавоб қилиб) олиб кет», деди.

Darajasi:Даражаси: SahihСаҳиҳ