حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ أَبِي بِشْرٍ، عَنْ أَبِي الْمُتَوَكِّلِ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، أَنَّ رَهْطًا، مِنْ أَصْحَابِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم انْطَلَقُوا فِي سَفْرَةٍ سَافَرُوهَا فَنَزَلُوا بِحَىٍّ مِنْ أَحْيَاءِ الْعَرَبِ فَاسْتَضَافُوهُمْ فَأَبَوْا أَنْ يُضَيِّفُوهُمْ - قَالَ - فَلُدِغَ سَيِّدُ ذَلِكَ الْحَىِّ فَشَفَوْا لَهُ بِكُلِّ شَىْءٍ لاَ يَنْفَعُهُ شَىْءٌ . فَقَالَ بَعْضُهُمْ لَوْ أَتَيْتُمْ هَؤُلاَءِ الرَّهْطَ الَّذِينَ نَزَلُوا بِكُمْ لَعَلَّ أَنْ يَكُونَ عِنْدَ بَعْضِهِمْ شَىْءٌ يَنْفَعُ صَاحِبَكُمْ فَقَالَ بَعْضُهُمْ إِنَّ سَيِّدَنَا لُدِغَ فَشَفَيْنَا لَهُ بِكُلِّ شَىْءٍ فَلاَ يَنْفَعُهُ شَىْءٌ فَهَلْ عِنْدَ أَحَدٍ مِنْكُمْ شَىْءٌ يَشْفِي صَاحِبَنَا يَعْنِي رُقْيَةً . فَقَالَ رَجُلٌ مِنَ الْقَوْمِ إِنِّي لأَرْقِي وَلَكِنِ اسْتَضَفْنَاكُمْ فَأَبَيْتُمْ أَنْ تُضَيِّفُونَا مَا أَنَا بِرَاقٍ حَتَّى تَجْعَلُوا لِي جُعْلاً . فَجَعَلُوا لَهُ قَطِيعًا مِنَ الشَّاءِ فَأَتَاهُ فَقَرَأَ عَلَيْهِ بِأُمِّ الْكِتَابِ وَيَتْفُلُ حَتَّى بَرِئَ كَأَنَّمَا أُنْشِطَ مِنْ عِقَالٍ فَأَوْفَاهُمْ جُعْلَهُمُ الَّذِي صَالَحُوهُ عَلَيْهِ . فَقَالُوا اقْتَسِمُوا فَقَالَ الَّذِي رَقَى لاَ تَفْعَلُوا حَتَّى نَأْتِيَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَنَسْتَأْمِرَهُ . فَغَدَوْا عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَذَكَرُوا لَهُ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مِنْ أَيْنَ عَلِمْتُمْ أَنَّهَا رُقْيَةٌ أَحْسَنْتُمْ وَاضْرِبُوا لِي مَعَكُمْ بِسَهْمٍ " .
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, Rasululloh ﷺ ashoblaridan bir guruhi safar qilib ketayotib, arab qabilalaridan bir qabilaga toʻxtadilar va ulardan mehmondoʻstlik soʻradilar, ammo ular ularni mehmon qilishdan bosh tortdilar. Shu payt oʻsha qabilaning boshligʻini (ilon yoki chayon) chaqib oldi. Ular uni har xil narsa bilan davoladilar, biroq hech narsa unga foyda bermadi. Ulardan baʼzilari: «Agar oldingizga kelib toʻxtagan anavi guruh huzuriga borsangiz, balki ulardan birortasida sherigingizga foyda beradigan biror narsa bordir», dedi. Soʻng ulardan baʼzilari (kelib): «Bizning boshligʻimizni (biror narsa) chaqib oldi, biz uni har xil narsa bilan davoladik, ammo hech narsa unga foyda bermayapti. Sizlardan birortangizda sherigimizni shifolaydigan biror narsa — yaʼni duo-afsun (ruqya) — bormi?», dedi. Shunda guruhdan bir kishi: «Albatta, men ruqya qilaman, lekin biz sizlardan mehmondoʻstlik soʻragan edik, sizlar bizni mehmon qilishdan bosh tortdingiz. Menga biror haq (mukofot) belgilamaguningizcha men ruqya qilmayman», dedi. Shunda ular unga bir suruv qoʻyni (haq qilib) belgilab berishdi. U (boshliq) oldiga kelib, unga Ummul-Kitobni (Fotihani) oʻqidi va tupurib turdi, nihoyat u xuddi tushovdan boʻshatilgandek sogʻayib ketdi. Ular oʻzlari kelishgan haqni unga toʻla berishdi. (Hamrohlar:) «Bʼlib oling», deyishdi. Ruqya qilgan kishi: «Rasululloh ﷺ huzurlariga borib, u zotdan ruxsat soʻramagunimizcha bunday qilmanglar», dedi. Soʻng ular ertalab Rasululloh ﷺ huzurlariga borib, u zotga buni aytib berishdi. Shunda Rasululloh ﷺ: «Uning ruqya ekanini qayerdan bildingizlar? Toʻgʻri qilibsizlar. Men uchun ham oʻzlaringiz bilan birga bir ulush ajratinglar», dedilar.Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, Расулуллоҳ ﷺ ашобларидан бир гуруҳи сафар қилиб кетаётиб, араб қабилаларидан бир қабилага тўхтадилар ва улардан меҳмондўстлик сўрадилар, аммо улар уларни меҳмон қилишдан бош тортдилар. Шу пайт ўша қабиланинг бошлиғини (илон ёки чаён) чақиб олди. Улар уни ҳар хил нарса билан даволадилар, бироқ ҳеч нарса унга фойда бермади. Улардан баъзилари: «Агар олдингизга келиб тўхтаган анави гуруҳ ҳузурига борсангиз, балки улардан бирортасида шеригингизга фойда берадиган бирор нарса бордир», деди. Сўнг улардан баъзилари (келиб): «Бизнинг бошлиғимизни (бирор нарса) чақиб олди, биз уни ҳар хил нарса билан даволадик, аммо ҳеч нарса унга фойда бермаяпти. Сизлардан бирортангизда шеригимизни шифолайдиган бирор нарса — яъни дуо-афсун (руқя) — борми?», деди. Шунда гуруҳдан бир киши: «Албатта, мен руқя қиламан, лекин биз сизлардан меҳмондўстлик сўраган эдик, сизлар бизни меҳмон қилишдан бош тортдингиз. Менга бирор ҳақ (мукофот) белгиламагунингизча мен руқя қилмайман», деди. Шунда улар унга бир сурув қўйни (ҳақ қилиб) белгилаб беришди. У (бошлиқ) олдига келиб, унга Уммул-Китобни (Фотиҳани) ўқиди ва тупуриб турди, ниҳоят у худди тушовдан бўшатилгандек соғайиб кетди. Улар ўзлари келишган ҳақни унга тўла беришди. (Ҳамроҳлар:) «Бълиб олинг», дейишди. Руқя қилган киши: «Расулуллоҳ ﷺ ҳузурларига бориб, у зотдан рухсат сўрамагунимизча бундай қилманглар», деди. Сўнг улар эрталаб Расулуллоҳ ﷺ ҳузурларига бориб, у зотга буни айтиб беришди. Шунда Расулуллоҳ ﷺ: «Унинг руқя эканини қаердан билдингизлар? Тўғри қилибсизлар. Мен учун ҳам ўзларингиз билан бирга бир улуш ажратинглар», дедилар.