حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ عَبْدِ رَبِّهِ حَدَّثَنَا بَقِيَّةُ بْنُ الْوَلِيدِ قَالَ حَدَّثَنِي الزُّبَيْدِيُّ عَنِ الزُّهْرِيِّ عَنِ السَّائِبِ بْنِ يَزِيدَأَنَّهُ لَمْ يَكُنْ يُقَصُّ عَلَى عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَلَا أَبِي بَكْرٍ وَكَانَ أَوَّلَ مَنْ قَصَّ تَمِيمٌ الدَّارِيُّ اسْتَأْذَنَ عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ أَنْ يَقُصَّ عَلَى النَّاسِ قَائِمًا فَأَذِنَ لَهُ عُمَرُ
Soib ibn Yazid (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ zamonlarida ham, Abu Bakr zamonida ham qissaxonlik qilinmas edi. Birinchi boʻlib qissa aytgan kishi Tamim ad-Doriy boʻldi; u Umar ibn al-Xattobdan odamlarga tik turib qissa aytishga ruxsat soʻradi, Umar unga ruxsat berdi.Соиб ибн Язид (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ замонларида ҳам, Абу Бакр замонида ҳам қиссахонлик қилинмас эди. Биринчи бўлиб қисса айтган киши Тамим ад-Дорий бўлди; у Умар ибн ал-Хаттобдан одамларга тик туриб қисса айтишга рухсат сўради, Умар унга рухсат берди.