حَدَّثَنَا وَكِيعٌ حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي ذِئْبٍ عَنِ الزُّهْرِيِّ عَنْ السَّائِبِ بْنِ يَزِيدَ قَالَكَانَ الْأَذَانُ عَلَى عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَأَبِي بَكْرٍ وَعُمَرَ رَضِيَ اللَّهُ تَعَالَى عَنْهُمَا أَذَانَيْنِ حَتَّى كَانَ زَمَنُ عُثْمَانَ فَكَثُرَ النَّاسُ فَأَمَرَ بِالْأَذَانِ الْأَوَّلِ بِالزَّوْرَاءِ
Soib ibn Yazid (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: «Rasululloh ﷺ, Abu Bakr va Umar (roziyallohu anhumo) zamonlarida azon ikkita edi; Usmon zamoni kelib, odamlar koʻpaygach, u Zavroda birinchi azonga buyurdi».Соиб ибн Язид (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: «Расулуллоҳ ﷺ, Абу Бакр ва Умар (розияллоҳу анҳумо) замонларида азон иккита эди; Усмон замони келиб, одамлар кўпайгач, у Заврода биринчи азонга буюрди».