أَنَّ سَلْمَ بْنَ جُنَادَةَ ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ ، عَنِ ابْنِ أَبِي ذِئْبٍ ، عَنِ الزُّهْرِيِّ ، عَنِ السَّائِبِ بْنِ يَزِيدَ ، قَالَ : " كَانَ الأَذَانُ عَلَى عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ , وَأَبِي بَكْرٍ , وَعُمَرَ أَذَانَيْنِ يَوْمَ الْجُمُعَةِ , حَتَّى كَانَ زَمَنُ عُثْمَانَ , فَكَثُرَ النَّاسُ , فَأَمَرَ بِالأَذَانِ الأَوَّلِ بِالزَّوْرَاءِ "
Soib ibn Yazid (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: «Rasululloh ﷺ, Abu Bakr va Umar zamonlarida juma kuni azon ikkita edi; Usmon zamoni kelib, odamlar koʻpaygach, u Zavroda birinchi azonga buyurdi».Соиб ибн Язид (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: «Расулуллоҳ ﷺ, Абу Бакр ва Умар замонларида жума куни азон иккита эди; Усмон замони келиб, одамлар кўпайгач, у Заврода биринчи азонга буюрди».