نا أَبُو مُوسَى ، نا أَبُو عَامِرٍ ، نا ابْنُ أَبِي ذِئْبٍ ، عَنِ الزُّهْرِيِّ ، عَنِ السَّائِبِ وَهُوَ ابْنُ يَزِيدَ ، قَالَ : " كَانَ النِّدَاءُ الَّذِي ذَكَرَ اللَّهُ فِي الْقُرْآنِ يَوْمَ الْجُمُعَةِ إِذَا خَرَجَ الإِمَامُ , وَإِذَا قَامَتِ الصَّلاةُ فِي زَمَنِ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ ، وَأَبِي بَكْرٍ ، وَعُمَرَ , حَتَّى كَانَ عُثْمَانُ , فَكَثُرَ النَّاسُ , فَأَمَرَ بِالنِّدَاءِ الثَّالِثِ عَلَى الزَّوْرَاءِ , فَثَبَتَ حَتَّى السَّاعَةِ " . قَالَ أَبُو بَكْرٍ فِي قَوْلِهِ : وَإِذَا قَامَتِ الصَّلاةُ : يُرِيدُ النِّدَاءَ الثَّانِيَ الإِقَامَةَ , وَالأَذَانُ وَالإِقَامَةُ يُقَالُ لَهُمَا : أَذَانَانِ , أَلَمْ تَسْمَعِ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ : " بَيْنَ كُلِّ أَذَانَيْنِ صَلاةٌ " ؟ وَإِنَّمَا أَرَادَ : بَيْنَ كُلِّ أَذَانٍ وَإِقَامَةٍ . وَالْعَرَبُ قَدْ تُسَمِّي الشَّيْئَيْنِ بِاسْمِ الْوَاحِدِ إِذَا قَرَنَتْ بَيْنَهُمَا . قَالَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ : وَلأَبَوَيْهِ لِكُلِّ وَاحِدٍ مِنْهُمَا السُّدُسُ ، وَقَالَ : وَوَرِثَهُ أَبَوَاهُ فَلأُمِّهِ الثُّلُثُ وَإِنَّمَا هُمَا أَبٌ وَأُمٌّ , فَسَمَّاهُمَا اللَّهُ أَبَوَيْنِ . وَمِنْ هَذَا الْجِنْسِ خَبَرُ عَائِشَةَ : كَانَ طَعَامُنَا عَلَى عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ الأَسْوَدَيْنِ : التَّمْرَ وَالْمَاءَ . وَإِنَّمَا السَّوَادُ لِلتَّمْرِ خَاصَّةً دُونَ الْمَاءِ , فَسَمَّتْهُمَا عَائِشَةُ الأَسْوَدَيْنِ , لَمَّا قَرَنَتْ بَيْنَهُمَا . وَمِنْ هَذَا الْجِنْسِ قِيلَ : سُنَّةُ الْعُمَرَيْنِ . وَإِنَّمَا أُرِيدَ أَبُو بَكْرٍ ، وَعُمَرُ , لا كَمَا تَوَهَّمَ مَنْ ظَنَّ أَنَّهُ أُرِيدَ عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ , وَعُمَرُ بْنُ عَبْدِ الْعَزِيزِ . وَالدَّلِيلُ عَلَى أَنَّهُ أَرَادَ بِقَوْلِهِ : وَإِذَا قَامَتِ الصَّلاةُ النِّدَاءَ الثَّانِيَ الْمُسَمَّى إِقَامَةً
Soib ibn Yazid (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: «Alloh Qurʼonda zikr qilgan nido juma kuni imom chiqqanida va namozga iqoma aytilganida boʻlar edi — Nabiy ﷺ, Abu Bakr va Umar zamonlarida shunday edi. Usmon zamoni kelib, odamlar koʻpaygach, u Zavroda uchinchi nidoga buyurdi va u shu paytgacha qoldi». Abu Bakr uning «va namozga iqoma aytilganida» degan soʻzi haqida aytdi: U bunda ikkinchi nidoni — iqomani iroda qilgan. Azon bilan iqomaga «ikki azon» deyiladi. Nabiy ﷺ ning: «Har ikki azon orasida namoz bor», deganlarini eshitmadingmi? U zot bunda faqat: har azon bilan iqoma orasida namoz bor, deganni iroda qilganlar. Arablar ikki narsani bir-biriga qoʻshsalar, ularni bittasining nomi bilan atashi mumkin. Alloh azza va jalla: {Uning ota-onasi uchun — ulardan har biriga oltidan bir}, dedi va: {Unga ota-onasi meros boʻlsa, onasiga uchdan bir}, dedi. Holbuki, ular ota va onadir; Alloh ularni «ikki ota» deb atadi. Shu jinsdan Oishaning xabari ham: «Rasululloh ﷺ zamonlarida taomimiz ikki qora — xurmo va suv edi». Qoralik esa suvga emas, xosdan xurmoga tegishlidir; Oisha ularni bir-biriga qoʻshgani uchun ikkovini «ikki qora» deb atadi. Shu jinsdan «ikki Umarning sunnati» ham deyiladi — bunda Abu Bakr bilan Umar iroda qilingan, baʼzilar gumon qilganidek, Umar ibn Xattob bilan Umar ibn Abdulaziz emas. Uning «va namozga iqoma aytilganida» degan soʻzi bilan iqoma deb ataladigan ikkinchi nidoni iroda qilganiga dalil quyidagidir.Соиб ибн Язид (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: «Аллоҳ Қуръонда зикр қилган нидо жума куни имом чиққанида ва намозга иқома айтилганида бўлар эди — Набий ﷺ, Абу Бакр ва Умар замонларида шундай эди. Усмон замони келиб, одамлар кўпайгач, у Заврода учинчи нидога буюрди ва у шу пайтгача қолди». Абу Бакр унинг «ва намозга иқома айтилганида» деган сўзи ҳақида айтди: У бунда иккинчи нидони — иқомани ирода қилган. Азон билан иқомага «икки азон» дейилади. Набий ﷺ нинг: «Ҳар икки азон орасида намоз бор», деганларини эшитмадингми? У зот бунда фақат: ҳар азон билан иқома орасида намоз бор, деганни ирода қилганлар. Араблар икки нарсани бир-бирига қўшсалар, уларни биттасининг номи билан аташи мумкин. Аллоҳ азза ва жалла: {Унинг ота-онаси учун — улардан ҳар бирига олтидан бир}, деди ва: {Унга ота-онаси мерос бўлса, онасига учдан бир}, деди. Ҳолбуки, улар ота ва онадир; Аллоҳ уларни «икки ота» деб атади. Шу жинсдан Оишанинг хабари ҳам: «Расулуллоҳ ﷺ замонларида таомимиз икки қора — хурмо ва сув эди». Қоралик эса сувга эмас, хосдан хурмога тегишлидир; Оиша уларни бир-бирига қўшгани учун икковини «икки қора» деб атади. Шу жинсдан «икки Умарнинг суннати» ҳам дейилади — бунда Абу Бакр билан Умар ирода қилинган, баъзилар гумон қилганидек, Умар ибн Хаттоб билан Умар ибн Абдулазиз эмас. Унинг «ва намозга иқома айтилганида» деган сўзи билан иқома деб аталадиган иккинчи нидони ирода қилганига далил қуйидагидир.