حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ زَكَرِيَّا عَنْ دَاوُدَ عَنْ عِكْرِمَةَ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ قَالَقَالَتْ قُرَيْشٌ لِلْيَهُودِ أَعْطُونَا شَيْئًا نَسْأَلُ عَنْهُ هَذَا الرَّجُلَ فَقَالُوا سَلُوهُ عَنْ الرُّوحِ فَسَأَلُوهُ فَنَزَلَتْ {وَيَسْأَلُونَكَ عَنْ الرُّوحِ قُلْ الرُّوحُ مِنْ أَمْرِ رَبِّي وَمَا أُوتِيتُمْ مِنْ الْعِلْمِ إِلَّا قَلِيلًا} قَالُوا أُوتِينَا عِلْمًا كَثِيرًا أُوتِينَا التَّوْرَاةَ وَمَنْ أُوتِيَ التَّوْرَاةَ فَقَدْ أُوتِيَ خَيْرًا كَثِيرًا قَالَ فَأَنْزَلَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ {قُلْ لَوْ كَانَ الْبَحْرُ مِدَادًا لِكَلِمَاتِ رَبِّي لَنَفِدَ الْبَحْرُ}
Ibn Abbos (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: U dedi: Quraysh yahudiylarga: «Bizga shu kishidan soʻraydigan biror narsa beringlar», dedi. Ular: «Undan ruh haqida soʻranglar», dedilar. Bas, ular undan soʻrashdi. Shunda: {Sendan ruh haqida soʻraydilar. Ayt: ‹Ruh Robbimning ishidandir. Sizlarga ozgina ilmdan boshqa narsa berilmagan›} (oyati) nozil boʻldi. Ular: «Bizga koʻp ilm berilgan — bizga Tavrot berilgan; kimga Tavrot berilgan boʻlsa, unga koʻp yaxshilik berilgan», dedilar. Shunda Alloh azza va jalla: {Ayt: agar Robbimning kalimalari uchun dengiz siyoh boʻlganida, albatta dengiz tugab qolar edi} (oyatini) nozil qildi.Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: У деди: Қурайш яҳудийларга: «Бизга шу кишидан сўрайдиган бирор нарса беринглар», деди. Улар: «Ундан руҳ ҳақида сўранглар», дедилар. Бас, улар ундан сўрашди. Шунда: {Сендан руҳ ҳақида сўрайдилар. Айт: ‹Руҳ Роббимнинг ишидандир. Сизларга озгина илмдан бошқа нарса берилмаган›} (ояти) нозил бўлди. Улар: «Бизга кўп илм берилган — бизга Таврот берилган; кимга Таврот берилган бўлса, унга кўп яхшилик берилган», дедилар. Шунда Аллоҳ азза ва жалла: {Айт: агар Роббимнинг калималари учун денгиз сиёҳ бўлганида, албатта денгиз тугаб қолар эди} (оятини) нозил қилди.