حَدَّثَنَا رَوْحٌ حَدَّثَنَا سَعِيدٌ وَعَبْدُ الْوَهَّابِ عَنْ سَعِيدٍ عَنْ قَتَادَةَ عَنْ أَبِي الطُّفَيْلِ قَالَكَانَ مُعَاوِيَةُ لَا يَأْتِي عَلَى رُكْنٍ مِنْ أَرْكَانِ الْبَيْتِ إِلَّا اسْتَلَمَهُ فَقَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ إِنَّمَا كَانَ نَبِيُّ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَسْتَلِمُ هَذَيْنِ الرُّكْنَيْنِفَقَالَ مُعَاوِيَةُ لَيْسَ مِنْ أَرْكَانِهِ شَيْءٌ مَهْجُورٌ قَالَ عَبْدُ الْوَهَّابِ الرُّكْنَيْنِ الْيَمَانِيَ وَالْحَجَرَ
Abut-Tufayl (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Muoviya Baytning ruknlaridan biror ruknga yetsa, albatta uni istilom qilar (siypar) edi. Shunda Ibn Abbos: «Allohning Nabiysi ﷺ faqat mana shu ikki ruknni istilom qilar edilar», dedi. Muoviya esa: «Uning ruknlaridan hech biri tashlab qoʻyiladigan emas», dedi. Abdulvahhob: «Ikki rukn — Yamaniy va Hajar (ul-Asvad)», dedi.Абут-Туфайл (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Муовия Байтнинг рукнларидан бирор рукнга етса, албатта уни истилом қилар (сийпар) эди. Шунда Ибн Аббос: «Аллоҳнинг Набийси ﷺ фақат мана шу икки рукнни истилом қилар эдилар», деди. Муовия эса: «Унинг рукнларидан ҳеч бири ташлаб қўйиладиган эмас», деди. Абдулваҳҳоб: «Икки рукн — Яманий ва Ҳажар (ул-Асвад)», деди.