حَدَّثَنَا حَسَنُ بْنُ مُوسَى حَدَّثَنَا أَبُو خَيْثَمَةَ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُثْمَانَ بْنِ خُثَيْمٍ عَنْ أَبِي الطُّفَيْلِ قَالَرَأَيْتُ مُعَاوِيَةَ يَطُوفُ بِالْبَيْتِ عَنْ يَسَارِهِ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَبَّاسٍ وَأَنَا أَتْلُوهُمَا فِي ظُهُورِهِمَا أَسْمَعُ كَلَامَهُمَا فَطَفِقَ مُعَاوِيَةُ يَسْتَلِمُ رُكْنَ الْحَجَرَ فَقَالَ لَهُ ابْنُ عَبَّاسٍ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ لَمْ يَسْتَلِمْ هَذَيْنِ الرُّكْنَيْنِ فَيَقُولُ مُعَاوِيَةُ دَعْنِي مِنْكَ يَا ابْنَ عَبَّاسٍ فَإِنَّهُ لَيْسَ مِنْهَا شَيْءٌ مَهْجُورٌ فَطَفِقَ ابْنُ عَبَّاسٍ لَا يَزِيدُهُ كُلَّمَا وَضَعَ يَدَهُ عَلَى شَيْءٍ مِنْ الرُّكْنَيْنِ قَالَ لَهُ ذَلِكَ
Abu Tufayl (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Men Muoviyaning Baytni tavof qilayotganini koʻrdim; uning chap tomonida Abdulloh ibn Abbos bor edi, men esa ikkovining orqasidan ergashib, gaplarini eshitib borar edim. Muoviya (Kaʼbaning) ruknlarini istilom qila boshladi. Shunda Ibn Abbos unga: «Albatta, Rasululloh ﷺ mana bu ikki ruknni istilom qilmaganlar», dedi. Muoviya esa: «Meni qoʻy, ey Ibn Abbos! Zero, undan hech bir narsa tashlab qoʻyiladigan emas», der edi. Ibn Abbos esa u ikki ruknning biriga qoʻlini qoʻygan har safar unga shu (soʻz)ni aytishdan boshqasini oshirmas edi.Абу Туфайл (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Мен Муовиянинг Байтни тавоф қилаётганини кўрдим; унинг чап томонида Абдуллоҳ ибн Аббос бор эди, мен эса икковининг орқасидан эргашиб, гапларини эшитиб борар эдим. Муовия (Каъбанинг) рукнларини истилом қила бошлади. Шунда Ибн Аббос унга: «Албатта, Расулуллоҳ ﷺ мана бу икки рукнни истилом қилмаганлар», деди. Муовия эса: «Мени қўй, эй Ибн Аббос! Зеро, ундан ҳеч бир нарса ташлаб қўйиладиган эмас», дер эди. Ибн Аббос эса у икки рукннинг бирига қўлини қўйган ҳар сафар унга шу (сўз)ни айтишдан бошқасини оширмас эди.