حَدَّثَنَا عَبْدُ الصَّمَدِ حَدَّثَنَا هَمَّامٌ حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ عَنْ أَنَسٍأَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ لَمَّا بَعَثَ حَرَامًا خَالَهُ أَخَا أُمِّ سُلَيْمٍ فِي سَبْعِينَ رَجُلًا فَقُتِلُوا يَوْمَ بِئْرِ مَعُونَةَ وَكَانَ رَئِيسُ الْمُشْرِكِينَ يَوْمَئِذٍ عَامِرُ بْنُ الطُّفَيْلِ وَكَانَ هُوَ أَتَى النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَقَالَ اخْتَرْ مِنِّي ثَلَاثَ خِصَالٍ يَكُونُ لَكَ أَهْلُ السَّهْلِ وَيَكُونُ لِي أَهْلُ الْوَبَرِ أَوْ أَكُونُ خَلِيفَةً مِنْ بَعْدِكَ أَوْ أَغْزُوكَ بِغَطَفَانَ أَلْفِ أَشْقَرَ وَأَلْفِ شَقْرَاءَ قَالَ فَطُعِنَ فِي بَيْتِ امْرَأَةٍ مِنْ بَنِي فُلَانٍ فَقَالَ غُدَّةٌ كَغُدَّةِ الْبَعِيرِ فِي بَيْتِ امْرَأَةٍ مِنْ بَنِي فُلَانٍ ائْتُونِي بِفَرَسِي فَأُتِيَ بِهِ فَرَكِبَهُ فَمَاتَ وَهُوَ عَلَى ظَهْرِهِ فَانْطَلَقَ حَرَامٌ أَخُو أُمِّ سُلَيْمٍ وَرَجُلَانِ مَعَهُ رَجُلٌ مِنْ بَنِي أُمَيَّةَ وَرَجُلٌ أَعْرَجُ فَقَالَ لَهُمْ كُونُوا قَرِيبًا مِنِّي حَتَّى آتِيَهُمْ فَإِنْ آمَنُونِي وَإِلَّا كُنْتُمْ قَرِيبًا فَإِنْ قَتَلُونِي أَعْلَمْتُمْ أَصْحَابَكُمْ قَالَ فَأَتَاهُمْ حَرَامٌ فَقَالَ أَتُؤْمِنُونِي أُبَلِّغْكُمْ رِسَالَةَ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِلَيْكُمْ قَالُوا نَعَمْ فَجَعَلَ يُحَدِّثُهُمْ وَأَوْمَئُوا إِلَى رَجُلٍ مِنْهُمْ مِنْ خَلْفِهِ فَطَعَنَهُ حَتَّى أَنْفَذَهُ بِالرُّمْحِ قَالَ اللَّهُ أَكْبَرُ فُزْتُ وَرَبِّ الْكَعْبَةِ قَالَ ثُمَّ قَتَلُوهُمْ كُلَّهُمْ غَيْرَ الْأَعْرَجِ كَانَ فِي رَأْسِ جَبَلٍ قَالَ أَنَسٌ فَأُنْزِلَ عَلَيْنَا وَكَانَ مِمَّا يُقْرَأُ فَنُسِخَ أَنْ بَلِّغُوا قَوْمَنَا أَنَّا لَقِينَا رَبَّنَا فَرَضِيَ عَنَّا وَأَرْضَانَا قَالَ فَدَعَا
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, Rasululloh ﷺ Ummu Sulaymning akasi — (Anasning) togʻasi — Haromni yetmish kishi bilan yuborganlarida, ular Biʼri Maʼuna kuni oʻldirildilar. Oʻsha kuni mushriklarning boshligʻi Omir ibn Tufayl edi. U Nabiy ﷺning huzurlariga kelib: «Mendan uch xislatning birini tanla: tekislik ahli senga boʻlsin, jun (chodir) ahli menga boʻlsin; yoki men sendan keyin xalifa boʻlay; yoki Gʻatafon bilan sening ustingga ming qizgʻish aygʻir va ming qizgʻish biya bilan gʻazot qilay», dedi. (Roʻviy) dedi: Soʻng u falon oʻgʻillaridan boʻlgan bir ayolning uyida (oʻlat bilan) urildi va: «Falon oʻgʻillaridan boʻlgan bir ayolning uyida tuyaning beziday bezmi? Otimni keltiringlar», dedi. Oti keltirildi, u mindi va otining ustida oʻldi. Ummu Sulaymning akasi Harom va u bilan birga ikki kishi — Bani Umayyadan bir kishi va oqsoq bir kishi — yoʻlga chiqdilar. U ularga: «Menga yaqin turinglar, men ularning oldilariga borayin. Agar meni omon qilsalar (yaxshi), aks holda sizlar yaqin turgan boʻlasizlar; agar meni oʻldirsalar, sheriklaringizga xabar berasizlar», dedi. (Roʻviy) dedi: Harom ularning oldilariga kelib: «Meni omon qilasizlarmi, men sizlarga Rasululloh ﷺning risolatini yetkazayin?», dedi. Ular: «Ha», deyishdi. U ularga gapira boshladi, ular esa oʻzlaridan boʻlgan bir kishiga uning ortidan (kelishga) ishora qildilar. U (kishi) uni nayza bilan sanchdi va (nayza) uni teshib oʻtdi. U: «Allohu akbar! Kaʼbaning Robbiga qasamki, yutdim (najot topdim)», dedi. (Roʻviy) dedi: Soʻng ular ularning hammasini oʻldirdilar, faqat oqsoqdan boʻlak — u togʻ boshida edi. Anas dedi: Bizga (Qurʼonda) nozil qilindi va oʻqilar edi, keyin mansux boʻldi: «Qavmimizga yetkazinglarki, biz Robbimizga yoʻliqdik, U bizdan rozi boʻldi va bizni rozi qildi». (Roʻviy) dedi: Soʻng duo qildilar.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, Расулуллоҳ ﷺ Умму Сулаймнинг акаси — (Анаснинг) тоғаси — Ҳаромни етмиш киши билан юборганларида, улар Биъри Маъуна куни ўлдирилдилар. Ўша куни мушрикларнинг бошлиғи Омир ибн Туфайл эди. У Набий ﷺнинг ҳузурларига келиб: «Мендан уч хислатнинг бирини танла: текислик аҳли сенга бўлсин, жун (чодир) аҳли менга бўлсин; ёки мен сендан кейин халифа бўлай; ёки Ғатафон билан сенинг устингга минг қизғиш айғир ва минг қизғиш бия билан ғазот қилай», деди. (Рўвий) деди: Сўнг у фалон ўғилларидан бўлган бир аёлнинг уйида (ўлат билан) урилди ва: «Фалон ўғилларидан бўлган бир аёлнинг уйида туянинг безидай безми? Отимни келтиринглар», деди. Оти келтирилди, у минди ва отининг устида ўлди. Умму Сулаймнинг акаси Ҳаром ва у билан бирга икки киши — Бани Умайядан бир киши ва оқсоқ бир киши — йўлга чиқдилар. У уларга: «Менга яқин туринглар, мен уларнинг олдиларига борайин. Агар мени омон қилсалар (яхши), акс ҳолда сизлар яқин турган бўласизлар; агар мени ўлдирсалар, шерикларингизга хабар берасизлар», деди. (Рўвий) деди: Ҳаром уларнинг олдиларига келиб: «Мени омон қиласизларми, мен сизларга Расулуллоҳ ﷺнинг рисолатини етказайин?», деди. Улар: «Ҳа», дейишди. У уларга гапира бошлади, улар эса ўзларидан бўлган бир кишига унинг ортидан (келишга) ишора қилдилар. У (киши) уни найза билан санчди ва (найза) уни тешиб ўтди. У: «Аллоҳу акбар! Каъбанинг Роббига қасамки, ютдим (нажот топдим)», деди. (Рўвий) деди: Сўнг улар уларнинг ҳаммасини ўлдирдилар, фақат оқсоқдан бўлак — у тоғ бошида эди. Анас деди: Бизга (Қуръонда) нозил қилинди ва ўқилар эди, кейин мансух бўлди: «Қавмимизга етказингларки, биз Роббимизга йўлиқдик, У биздан рози бўлди ва бизни рози қилди». (Рўвий) деди: Сўнг дуо қилдилар.