حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الْأَصْبَهَانِيِّ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَعْقِلٍ قَالَقَعَدْتُ إِلَى كَعْبِ بْنِ عُجْرَةَ وَهُوَ فِي الْمَسْجِدِ فَسَأَلْتُهُ عَنْ هَذِهِ الْآيَةِ {فَفِدْيَةٌ مِنْ صِيَامٍ أَوْ صَدَقَةٍ أَوْ نُسُكٍ} قَالَ فَقَالَ كَعْبٌ نَزَلَتْ فِيَّ كَانَ بِي أَذًى مِنْ رَأْسِي فَحُمِلْتُ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَالْقَمْلُ يَتَنَاثَرُ عَلَى وَجْهِي فَقَالَ مَا كُنْتُ أَرَى أَنَّ الْجَهْدَ بَلَغَ بِكَ مَا أَرَى أَتَجِدُ شَاةً فَقُلْتُ لَا فَنَزَلَتْ هَذِهِ الْآيَةُ {فَفِدْيَةٌ مِنْ صِيَامٍ أَوْ صَدَقَةٍ أَوْ نُسُكٍ} قَالَ صَوْمُ ثَلَاثَةِ أَيَّامٍ أَوْ إِطْعَامُ سِتَّةِ مَسَاكِينَ نِصْفَ صَاعِ طَعَامٍ لِكُلِّ مِسْكِينٍ قَالَ فَنَزَلَتْ فِيَّ خَاصَّةً وَهِيَ لَكُمْ عَامَّةًحَدَّثَنَا عَفَّانُ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ الْأَصْبَهَانِيِّ قَالَ سَمِعْتُ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ مَعْقِلٍ يَقُولُ قَعَدْتُ إِلَى كَعْبٍ فِي هَذَا الْمَسْجِدِ فَذَكَرَ مَعْنَاهُ حَدَّثَنَا بَهْزٌ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ الْأَصْبَهَانِيِّ قَالَ سَمِعْتُ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ مَعْقِلٍ قَالَ قَعَدْتُ إِلَى كَعْبِ بْنِ عُجْرَةَ فِي هَذَا الْمَسْجِدِ فَسَأَلْتُهُ عَنْ هَذِهِ الْآيَةِ فَذَكَرَ الْحَدِيثَ وَقَالَ أَطْعِمْ سِتَّةَ مَسَاكِينَ كُلَّ مِسْكِينٍ نِصْفَ صَاعٍ مِنْ طَعَامٍ
Abdulloh ibn Maʼqil aytdi: Kaʼb ibn Ujra (roziyallohu anhu)ning yoniga oʻtirdim, u masjidda edi, va undan mana bu oyat: {roʻza yoki sadaqa yoxud qurbonlik (koʻrinishidagi) fidya (lozim boʻladi)} haqida soʻradim. Kaʼb dedi: «U mening haqimda nozil boʻlgan. Boshimda ozor bor edi, meni Rasululloh ﷺning huzurlariga olib borishdi, bitlar yuzimga toʻkilayotgan edi. Shunda u zot: ‹Senga shuncha mashaqqat yetganini koʻrmagan edim. Bir qoʻy topa olasanmi?› dedilar. Men: ‹Yoʻq›, dedim. Shunda bu oyat nozil boʻldi: {roʻza yoki sadaqa yoxud qurbonlik (koʻrinishidagi) fidya (lozim boʻladi)}. U zot: ‹Uch kun roʻza tutish, yoki olti miskinni taomlantirish — har bir miskinga yarim soʼ taom›, dedilar». (Kaʼb) dedi: «U xususan mening haqimda nozil boʻlgan, ammo u sizlar uchun umumiydir». Bizga Affon, unga Shuʼba, unga Abdurrahmon ibn al-Asbahoniy soʻzlab dedi: Men Abdulloh ibn Maʼqilning: Mana shu masjidda Kaʼbning yoniga oʻtirdim, deyayotganini eshitdim — soʻng shu maʼnoni zikr qildi. Bizga Bahz, unga Shuʼba, unga Abdurrahmon ibn al-Asbahoniy soʻzlab dedi: Men Abdulloh ibn Maʼqilning: Mana shu masjidda Kaʼb ibn Ujraning yoniga oʻtirdim va undan mana bu oyat haqida soʻradim, deganini eshitdim — soʻng hadisni zikr qildi va: «Olti miskinga taom ber, har bir miskinga yarim soʼ taomdan», dedi.Абдуллоҳ ибн Маъқил айтди: Каъб ибн Ужра (розияллоҳу анҳу)нинг ёнига ўтирдим, у масжидда эди, ва ундан мана бу оят: {рўза ёки садақа ёхуд қурбонлик (кўринишидаги) фидя (лозим бўлади)} ҳақида сўрадим. Каъб деди: «У менинг ҳақимда нозил бўлган. Бошимда озор бор эди, мени Расулуллоҳ ﷺнинг ҳузурларига олиб боришди, битлар юзимга тўкилаётган эди. Шунда у зот: ‹Сенга шунча машаққат етганини кўрмаган эдим. Бир қўй топа оласанми?› дедилар. Мен: ‹Йўқ›, дедим. Шунда бу оят нозил бўлди: {рўза ёки садақа ёхуд қурбонлик (кўринишидаги) фидя (лозим бўлади)}. У зот: ‹Уч кун рўза тутиш, ёки олти мискинни таомлантириш — ҳар бир мискинга ярим сў таом›, дедилар». (Каъб) деди: «У хусусан менинг ҳақимда нозил бўлган, аммо у сизлар учун умумийдир». Бизга Аффон, унга Шуъба, унга Абдурраҳмон ибн ал-Асбаҳоний сўзлаб деди: Мен Абдуллоҳ ибн Маъқилнинг: Мана шу масжидда Каъбнинг ёнига ўтирдим, деяётганини эшитдим — сўнг шу маънони зикр қилди. Бизга Баҳз, унга Шуъба, унга Абдурраҳмон ибн ал-Асбаҳоний сўзлаб деди: Мен Абдуллоҳ ибн Маъқилнинг: Мана шу масжидда Каъб ибн Ужранинг ёнига ўтирдим ва ундан мана бу оят ҳақида сўрадим, деганини эшитдим — сўнг ҳадисни зикр қилди ва: «Олти мискинга таом бер, ҳар бир мискинга ярим сў таомдан», деди.