حَدَّثَنَا عَفَّانُ حَدَّثَنَا هَمَّامٌ حَدَّثَنَا قَتَادَةُ حَدَّثَنَا الْعَلَاءُ بْنُ زِيَادٍ الْعَدَوِيُّ وَحَدَّثَنِي يَزِيدُ أَخُو مُطَرِّفٍ قَالَ وَحَدَّثَنِي عُقْبَةُ كُلُّ هَؤُلَاءِ يَقُولُ حَدَّثَنِي مُطَرِّفٌ أَنَّ عِيَاضَ بْنَ حِمَارٍ حَدَّثَهُ أَنَّهُسَمِعَ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ فِي خُطْبَتِهِ إِنَّ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ أَمَرَنِي أَنْ أُعَلِّمَكُمْ مَا جَهِلْتُمْ فَذَكَرَ الْحَدِيثَ وَقَالَ الضَّعِيفُ الَّذِي لَا زَبْرَ لَهُ الَّذِينَ هُمْ فِيكُمْ تَبَعٌ لَا يَبْتَغُونَ أَهْلًا وَلَا مَالًا قَالَ قَالَ رَجُلٌ لِمُطَرِّفٍ يَا أَبَا عَبْدِ اللَّهِ أَمِنَ الْمَوَالِي هُوَ أَوْ مِنْ الْعَرَبِ قَالَ هُوَ التَّابِعَةُ يَكُونُ لِلرَّجُلِ يُصِيبُ مِنْ خَدَمِهِ سِفَاحًا غَيْرَ نِكَاحٍ وَقَالَ أَهْلُ الْجَنَّةِ ثَلَاثَةٌ ذُو سُلْطَانٍ مُقْسِطٌ مُصَدِّقٌ مُوقِنٌ وَرَجُلٌ رَحِيمٌ رَقِيقُ الْقَلْبِ بِكُلِّ ذِي قُرْبَى وَمُسْلِمٍ وَرَجُلٌ عَفِيفٌ فَقِيرٌ مُتَصَدِّقٌقَالَ هَمَّامٌ قَالَ بَعْضُ أَصْحَابِ قَتَادَةَ وَلَا أَعْلَمُهُ إِلَّا قَالَ يُونُسُ الْإِسْكَافُ قَالَ لِي إِنَّ قَتَادَةَ لَمْ يَسْمَعْ حَدِيثَ عِيَاضِ بْنِ حِمَارٍ مِنْ مُطَرِّفٍ قُلْتُ هُوَ حَدَّثَنَا عَنْ مُطَرِّفٍ وَتَقُولُ أَنْتَ لَمْ يَسْمَعْهُ مِنْ مُطَرِّفٍ قَالَ فَجَاءَ أَعْرَابِيٌّ فَجَعَلَ يَسْأَلُهُ وَاجْتَرَأَ عَلَيْهِ قَالَ فَقُلْنَا لِلْأَعْرَابِيِّ سَلْهُ هَلْ سَمِعَ حَدِيثَ عِيَاضِ بْنِ حِمَارٍ عَنْ مُطَرِّفٍ فَسَأَلَهُ فَقَالَ لَا حَدَّثَنِي أَرْبَعَةٌ عَنْ مُطَرِّفٍ فَسَمَّى ثَلَاثَةً الَّذِي قُلْتُ لَكُمْ
Iyoz ibn Himor (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, u Nabiy ﷺning oʻz xutbalarida: «Albatta Alloh azza va jalla menga sizlar bilmagan narsalarni sizlarga oʻrgatishimni buyurdi», deyotganlarini eshitdi — soʻng hadisni zikr qildi. Va: «Oʻzini tiyolmaydigan zaif — ular sizlarning oranglarda ergashuvchi boʻlib, na oila, na mol istaydilar», dedi. Bir kishi Mutarrifga: «Ey Abu Abdulloh, u mavlolardanmi yoki arablardanmi?» dedi. U: «U — tobeadir; kishining nikohsiz, zino yoʻli bilan xizmatkorlaridan (boʻlgan farzandi)dir», dedi. Va: «Jannat ahli uchtadir: adolatli, tasdiqlovchi, yaqiy (ishonch) egasi boʻlgan hukmdor; har bir qarindosh va musulmonga rahmdil, yumshoq qalbli kishi; va iffatli, faqir, sadaqa qiluvchi kishi», dedi. Hammom aytdi: Qatodaning ashoblaridan biri — bilishimcha, Yunus al-Iskof — menga: «Qatoda Iyoz ibn Himorning hadisini Mutarrifdan eshitmagan», dedi. Men: «U bizga Mutarrifdan rivoyat qildi-ku, sen esa uni Mutarrifdan eshitmagan deysanmi?» dedim. Shunda bir aʼrobiy kelib, undan soʻray boshladi va unga dadillik qildi. Biz aʼrobiyga: «Undan soʻra: Iyoz ibn Himorning hadisini Mutarrifdan eshitganmi?» dedik. U soʻradi, u esa: «Yoʻq, menga toʻrt kishi Mutarrifdan rivoyat qildi», dedi va men sizlarga aytgan uch kishining nomini aytdi.Иёз ибн Ҳимор (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, у Набий ﷺнинг ўз хутбаларида: «Албатта Аллоҳ азза ва жалла менга сизлар билмаган нарсаларни сизларга ўргатишимни буюрди», деётганларини эшитди — сўнг ҳадисни зикр қилди. Ва: «Ўзини тиёлмайдиган заиф — улар сизларнинг орангларда эргашувчи бўлиб, на оила, на мол истайдилар», деди. Бир киши Мутаррифга: «Эй Абу Абдуллоҳ, у мавлоларданми ёки арабларданми?» деди. У: «У — тобеадир; кишининг никоҳсиз, зино йўли билан хизматкорларидан (бўлган фарзанди)дир», деди. Ва: «Жаннат аҳли учтадир: адолатли, тасдиқловчи, яқий (ишонч) эгаси бўлган ҳукмдор; ҳар бир қариндош ва мусулмонга раҳмдил, юмшоқ қалбли киши; ва иффатли, фақир, садақа қилувчи киши», деди. Ҳаммом айтди: Қатоданинг ашобларидан бири — билишимча, Юнус ал-Искоф — менга: «Қатода Иёз ибн Ҳиморнинг ҳадисини Мутаррифдан эшитмаган», деди. Мен: «У бизга Мутаррифдан ривоят қилди-ку, сен эса уни Мутаррифдан эшитмаган дейсанми?» дедим. Шунда бир аъробий келиб, ундан сўрай бошлади ва унга дадиллик қилди. Биз аъробийга: «Ундан сўра: Иёз ибн Ҳиморнинг ҳадисини Мутаррифдан эшитганми?» дедик. У сўради, у эса: «Йўқ, менга тўрт киши Мутаррифдан ривоят қилди», деди ва мен сизларга айтган уч кишининг номини айтди.